BEOGRAD
Iz koje jedinice Vojske Srbije potiče automatski bacač granata pronađen u Banjskoj može da se utvrdi za petnaestak sekundi, kaže za portal “Vremena” pukovnik tehničke službe u penziji Najdan Vojinović
Zapisnik broj 59056 sa sanduka u kome je bio smešten automatski bacač granata (BGA) serijskog broja 201, otkriven kod “civila” ili pripadnika neke paraformacije u selu Banjska na Kosovu, državu Srbiju i njen sistem odbrane (Vojska, Ministarstvo, Jugoimport SDPR) stavlja pred veliko iskušenje: kako objasniti otkud se to naoružanje našlo tamo i kojim putevima je došlo.
Ako je izuzeto iz nekog vojnog skladišta i dato “nekome”, to je ozbiljan problem za sistem koji će to morati da objasni ne samo domaćoj javnosti, nego i pred međunarodnim institucijama; a ako je to neko na svoju ruku “ukrao” i prodao, problem je odgovornosti mnogih u lancu komandovanja – kako u godišnjim popisima nisu primetili da takvo sredstvo, a nije reč o pištolju ili automatskoj pušci, nedostaje
Za proveru ne treba više od dana
Jedan od onih koji neće da ćuti je i pukovnik tehničke službe u penziji Najdan Vojinović, koji je krajem devedesetih bio komandant pozadinske baze u Prištinskom korpusu i najbolje poznaje detalje vezane za evidenciju borbenih sredstava.
On u razgovoru za “Vreme” tvrdi da se, ako se želi, za jedan dan moglo utvrditi odakle je, iz kog skladišta ili jedinice, došao taj BGA. I preko fabričkog broja i preko zapisnika.
Vojnoprivredni sektor Ministarstva odbrane može časkom da utvrdi iz kog magacina je uzet. Ne vidi se dobro pečat, ali imaju imena rukovaoca tehničko materijalnih sredstava (magacionera), referenta tehničke službe i naredbodavca – načelnika logistike. Ovo upućuje da je BGA bio u nekoj vojnoj jedinici, a ne u vojnoj fabrici, jer one nemaju načelnika logistike.
Koja je vojna jedinica u pitanju, može se naći u računarima personalne službe Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u roku od 15 sekundi, ukucavanjem imena i prezimena potpisanih, objašnjava Vojinović.
Bacač je bio denkozerviran
On je, kao neko ko je radni vek proveo u logistici, ukazao da pronađeni papir na sanduku sa BGA nije tipski dokument, već takozvani pomoćni, koji se izrađuje sa ciljem da se na pakovanju sredstava (sanduk, vreća, paleta, džak) vidi šta se unutra nalazi.
“Taj BGA ima svoj tipski sanduk u koji se smešta sa rezervnim alatom i priborom. Izuzet je iz nekog magacina vojske, ministartsva ili SDPR i posle dekonzerviran. Nije bio u stalnoj upotrebi već u magacinu”, precizira Vojinović.
On, kao stručnjak, na osnovu fotografije zapisnika (nekad se to zvalo “lista pakovanja”) koju je objavila kosovska policija, ukazao na detalj, oku običnog posmatrača neuočljiv i nebitan.
Foto: Zastava oružje
“Na vrhu zapisnika vidi se mrlja žućkaste boje, preko natpisa ‘Sanduk broj…’. To je mrlja od rastopljenog ‘solventa’ – sredstva za dugotrajnu konzervaciju naoružanja i opreme. Kad se ono konzerviše u kadi sa ‘solventom’, na 70 stepeni Celzijusa, i onda umota u papir, takođe natopljen tim rastvorom, može da bude zaštićeno više od 50 godina. ‘Solvent’ nemaju sve jedinice u vojsci, nego samo one koje poseduju radionice za opravku. I, naravno, Tehničko remontni zavod u Čačku”, naveo je Vojinović, i ukazao da je, zbog te mrlje, jasno da je BGA bio dekonzerviran.
Čeka se odgovor Ministarstva odbrane
I zbog toga je, dodaje, lako istražiti ceo slučaj, ako se želi – neka tehnička služba vojske i ministarstva pogleda naloge u tim jedinicama koje rade dugoročnu konzervaciju naoružanja i pronađu BGA fabričkog broja 201 i iz radnog naloga vide iz koje jedinice je došao.
“Ako je BGA menjao jedinice, u materijalnim listama za primopredaju sredstava postoje fabrički brojevi, lako se pronađe od koga je i kome predat. Vojni stručnjaci, ako hoće istragu, lako mogu to saznati. Pogotovo što postoje potpisi lica odgovornih za pakovanje u tipski sanduk”, zaključio je Vojinović, koji je nekad bio nadređeni sadašnjem načelniku Uprave za logistiku Vojske Srbije general-majoru Srđanu Petkoviću i ovaj je, kao poručnik, od njega “pekao zanat”.
Na državi i Ministarstvu odbrane je sad da se o tome izjasne, i eventualno pokušaju da dementuju Vojinovića. Ili će, po običaju, pred javnošću neki zastavnik prve klase pred penzijom, čije ime neće biti objavljeno, nego samo inicijali, biti optužen da je “prodao” sredstvo i biti saopšteno da je protiv njega “pokrenut postupak”.
Izvor: Vreme
Što tako ne pišete i za Šiptare ? Ali naravno da ne pišete protiv sponzora !
Vama sa lažnom adresom je sasvim OK da kriminalci vršljaju i po policiji, vojsci i kasarnama samo kad , na “majke mi” tvrde da to rade “proštiv Šiptara”? A po svemu se vidi da
ova, kao ni druge “akcije”, nisu bile u korist Srba i da će ovi na severu sad najviše da nagrabuse. Kurti suvim zlatom da je platio nije mogao da dobije ovakav izgovor za svoje
akcije na severu . Pa sad mislite malo kome je ovo najviše odgovralo. I ko je kome sponzor.
Ne treba Kurtiju izgivor dok ima ledja na zapadu za akcije. I bez ovoga, on bi delovao protiv Srba, protivno sporazumima. Nije iskljuceno da je ova akcija, kao opravdanje za Kurtijevo ponasanje i izasla iz zapadne kuhinje. Ne bi bilo prvi put da oni plate incidente, a kao nisu se mesali. Na kraju krajeva, mozda namerno da sruse politiku Srbije proizvode okidac reakcije da umanje vrednost svega sto su Srbi uradili. Nikada necemo znati jer Kosovo odavno nije srpsko, nije u Srbiji, nema u vlasti gradjane Srbije vec nekakve tudje repubpike sa tudjom policijom, vojskom, administracijom, sudovima, tuzilastvom, inspekcijama. Mozemo svi samo da nagadjamo i navijamo.
Na žalost, dosta toga je u prethodnim godinama uradio i Beograd svojom čudnom politikom na KIM i oko KIM iz ko zna kojih razloga. Suština jeste u tome da ova akcija u Banjskoj
nikako nije u interesu Srba koji tamo žive niti države Srbije. I zato mora da se zna i odakle oružje kriminalcima koji imaju unosne poslove sa kriminalcima sa druge strane a i jedni i drugi se kunu da su patriote.