Žandarm Vučkovi naređivao kriminalcima, ko su “šef” i “glavni šef”?

BEOGRAD

KRIK

Visokopozicionirani pripadnik policije Nenad Vučković Vučko bio je šef huligansko-kriminalnoj grupi koju je najpre predvodio Aleksandar Stanković Sale Mutavi, a zatim Veljko Belivuk, pokazuje niz dokumenata, video i audio-zapisa do kojih su tokom višemesečnog istraživanja došli novinari KRIK-a. Vučković je, prema skupljenim dokazima, ovim kriminalcima godinama naređivao, pratio njihove aktivnosti, podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, ali je i nekoliko dana nakon Stankovićevog ubistva uništio njegove telefone. U audio-zapisu koji KRIK poseduje Vučković tvrdi da je njegova grupa imala „celu policiju u rukama“, dok mnoštvo drugih informacija pokazuje da su Vučkovićeve kolege iz policije i tužioci znali za njegovu povezanost sa kriminalom, ali da su to godinama ignorisali.

Pišu: Bojana Jovanović, Milica Vojinović i Stevan Dojčinović

„Kad sam mislio da smo najmoćniji bili, e, u stvari, tad smo već pali. Sve informacije, sve moguće, imaš celu policiju u rukama, ali najslabiji si… Najslabiji, kad misliš da si najmoćniji“, istakao je pripadnik elitne policijske jedinice Žandarmerija Nenad Vučković zvani Vučko sredinom decembra 2018. godine obraćajući se okupljenim saradnicima.

Ovi saradnici, međutim, nisu bile njegove kolege iz policije, već huligani i kriminalci koji su obezbeđivali čuveni beogradski splav „Fristajler“, čiji je skriveni vlasnik, kako sam tvrdi, bio upravo Vučković. 

Ovaj policajac je tako paralelno vodio dva života: u jednom je bio istaknuti član Žandarmerije i trebalo je da se bori protiv kriminala. U drugom, tajnom, imao je kriminalce koji su radili za njega.

Međutim, krajem 2018. godine, kada je Vučković sazvao ovaj sastanak, njegov skriveni život polako se raspadao.

Vučkovićev glavni štih u beogradskom podzemlju, kriminalac i šef huligana Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, ubijen je 2016. godine. Neko vreme nakon toga Vučković je nastavio da radi sa Stankovićevim naslednikom Veljkom Belivukom, ali su im se putevi razišli. Žandarma su počeli da napuštaju i drugi saradnici te se ekipa polako osipala.

U danima pre ovog sastanka iz 2018, u beogradskom klubu koji su Vučkovićevi momci obezbeđivali, dogodila se tuča i jedan od njih je dobio batine. Prebijeni huligan, Vladimir Grek, smatrao je da ga je ekipa izneverila. Bio je pred odlukom da napusti grupu. 

Kruševljanin Nenad Vučković je do 2016. bio pripadnik specijalne brigade u vojsci, odakle je prešao u policiju
(foto: Ministarstvo odbrane)

Upravo zbog toga Vučković je sazvao ekipu. U pokušaju da Greka privoli da ostane da radi sa njim, žandarm je rešio da do detalja ispita šta se sve dešavalo te večeri i utvrdi ko je odgovoran za tuču.

Sastanak je iskoristio i da saradnicima praktično održi predavanje o tome kako funkcionišu stvari u kriminalu i da im jasno ukaže na greške koje su godinama činili. Dok je govorio, Grek ga je tajno snimao, a do tog audio-snimka došli su novinari KRIK-a.

Ovakav govor o kriminalu, retko kad zabeležen, otkriva mnoge tajne iz srpskog podzemlja i donosi nove informacije o poznatim događajima i odnosima između grupa. Osim snimka, novinari KRIK-a su u istraživanju Vučkovićeve grupe došli i do niza dokumenata, među kojima su ključni zapisnik sa Vučkovićevog saslušanja povodom ubistva njegovog prijatelja i saradnika Stankovića, kao i svedočenje uhapšenog kriminalca koji je tužilaštvu otkrio navodnu ulogu Vučkovića u pokušaju razbojništva. 

Informacije koje su novinari prikupili otkrivaju ne samo da je Vučković godinama predvodio grupu kriminalaca, već i da su njegove kolege iz policije i tužioci znali za to, ali da nakon tih saznanja ipak ništa nisu preduzeli.

Tako, recimo, na saslušanju u vezi sa ubistvom Stankovića, Vučković je kolegama iz policije priznao da mu je ubijeni kriminalac bio „jedan od najboljih drugara“, kao i da je nakon ubistva uništio njegove mobilne telefone.

„Ta dva mobilna telefona, bili su kod mene dan-dva i dok sam bio sam u stanu, mogu reći u nervnom rastrojstvu, besu, žalosti, nemoći, tuzi što mi je ubijen drug, što ga više nema, slomio sam oba telefona i mislim da sam ih bacio u kontejner ispred moje zgrade“, priznao je Vučković.

Uprkos tome, tužilac Zoran Babić, po čijem nalogu je Vučković saslušan, nije pokrenuo istragu protiv njega. 

Novinari su došli i do iskaza kriminalca Miloša Kurćubića koji je nakon hapšenja zbog razbojništva 2020. godine, u tužilaštvu ispričao da je „Nenad Vučković zvani ‘Vučko Žandarm’ organizovao i smislio” tu kriminalnu akciju. U ovom predmetu žandarm je takođe ostao van dometa istrage.

Vučković je, kako je sam rekao, sa svojom grupom „policiju držao u šaci“, ali je ipak konstantno morao da rešava različite probleme u koje je sa saradnicima upadao – čuje se na snimku do kojeg je KRIK došao.

Da bi spasao život saradniku koji je nokautirao Zorana Jakšića, vodećeg čoveka klana „Amerika“, stupio je u kontakt sa ozloglašenim ubicom ovog klana – Željkom Maksimovićem Makom. Maksimovića Srbija traži već više od 20 godina zbog ubistva policijskog komandanta Boška Buhe.

„Dva života mi treba da uspem da (Darka Ristića) Medu sačuvam od klana ’Amerika’… da molim Maku da ne ubiju Medu“, rekao je Vučković na snimku do kojeg je došao KRIK.

Na snimku se čuje i kako Vučković iznosi do sad nepoznate detalje o Stankovićevoj likvidaciji. Žandarm tvrdi da su do ubistva doveli Stankovićevi ishitreni potezi kojima se zamerio škaljarskom klanu – nakon čega je vođa ove grupe Jovan Vukotić naložio njegovu likvidaciju.

Snimak i dokumenta čiju sadržinu KRIK ekskluzivno objavljuje, ali i drugi podaci koje su novinari godinama prikupljali – sudska i tužilačka dokumenta, policijske beleške, kao i razgovori sa ljudima koji su upoznati sa dešavanjima u podzemlju – otkrivaju nove detalje o ulozi srpske policije u kriminalu, a pre svega Vučkovića, koji je jedan od nedodirljivih.

KUMOVSKE VEZE

Vučković, visok i snažan četrdesetčetvorogodišnjak poreklom iz Kruševca, duže od decenije disciplinu je razvijao u vojsci u kojoj je bio pripadnik specijalne brigade. U 2016. godini promenio je posao – prešao je u policiju i kasnije postao koordinator Žandarmerije.

Disciplina je bila važan činilac i u drugom poslu kojim se paralelno bavio – obezbeđenjem noćnih klubova. Za to je okupio ekipu huligana i kriminalaca, koje nije bilo tako lako kontrolisati.

Ključno je bilo Vučkovićevo prijateljstvo sa Aleksandrom Stankovićem, kriminalcem osuđivanim zbog dilovanja droge, koga su zvali Sale Mutavi. Stanković je postao šef huliganske grupe čiji je cilj bio da preuzme dominaciju na tribini Fudbalskog kluba Partizan. 

O svom prijateljstvu sa Saletom Mutavim, Vučković je u policiji otvoreno govorio, pokazuje dokument do kog je ekskluzivno došao KRIK.

Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi bio je prvi vođa kriminalno-huliganske grupe „Janjičari“. Levo na fotografiji stoji njegov najbliži saradnik i naslednik Veljko Belivuk (foto: društvene mreže)

„(Aleksandar) Stanković je bio jedan od mojih najboljih drugara… Upoznao sam ga 2013. godine na proslavi FK Partizan gde su slavili navijači i uprava kluba. On je tada bio jedan od vođa navijača. Pošto i navijam za Fudbalski klub Partizan počeo sam da se družim i povremeno viđam s njim“, ispričao je Vučković u policiji 2019. godine. 

Vučkovićev posao nije bio lak. Trebalo je da, preko Saleta Mutavog, kontroliše grupu sastavljenu od bivših navijača Crvene zvezde i drugih fudbalskih klubova koji su preko noći sebe predstavili kao navijače Partizana, zbog čega su simbolično nazvani „Janjičari“. Ipak, ove huligane, uglavnom sirove likove koji misle da sve može da se reši nasiljem, uspevao je da drži pod kontrolom. 

Sa Stankovićem se družio – išao je s njim na utakmice, a kako je posvedočio policiji, viđali su se i van toga. Neki od njihovih trenutaka sa tribina ovekovečeni su na fotografijama, na kojima navijaju nasmejani i zagrljeni. 

„Išao sam s njim na ne više od tri fudbalske utakmice i oko sedam do osam puta na košarkaške utakmice kada je igrao Partizan“, rekao je Vučković kada je bio ispitivan u policiji i dodao da su se viđali i u poznatom restoranu „Džeri“ i na splavu „Fristajler“. „Tema naših razgovora bio je sport, kao i odnosi među navijačima, dešavanja u upravi kluba.“

U događaje u upravi kluba Vučković je bio i aktivno uključen. Neki od tadašnjih rukovodilaca kluba optuživali su ga da je sa „Janjičarima“ davao podršku političkoj struji koja je htela da preuzme moć u klubu. 

Najmanje jednom sastanku uprave prisustvovao je kao predstavnik navijača, a bivši potpredsednik Vladimir Vuletić rekao je da je Vučković zapravo bio pravi vođa huliganske grupe.   

„To je bila Vučkova grupa. Iznad Mutavog je bio Vučko, on je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega”, kazao je ranije za KRIK Vuletić, objašnjavajući i da je žandram bio blizak generalnom sekretaru Vlade Srbije i političkom moćniku Novaku Nediću. 

„Janjičari“ su preuzeli tribinu i postali strah i trepet na stadionu. Moć koju su crpeli iz podrške koju su im Vučković i drugi iz državnog vrha pružali, vinula ih je u visine i ušli su u sukobe koji će mnoge koštati glave. 

Vučković na tribini, okružen Stankovićem (levo) i drugim huliganima. Fotografija je prvi put objavljena na forumu navijača Partizana.

Mafijaški rat koji je 2014. izbio između crnogorskih klanova – škaljarskog i kavačkog, uzdrmao je balkansko podzemlje i proširio se na Srbiju. „Janjičari“ su stali na stranu kavčana. 

„U to vreme su stalno bile tuče, upucavanja i obračuni i Stanković se iz tih razloga osećao ugroženim“, ispričao je Vučković u policiji rekavši da je 2016. godine njegov prijatelj imao obezbeđenje zbog sukoba navijača, kao i da je trenirao svaki dan po pet sati. 

Ipak, kriminalni rat, po svemu sudeći, Stankoviću je došao glave. U oktobru 2016. godine izrešetan je u Beogradu.

„Koliko se sećam, tri dana pre njegovog ubistva sam se video sa njim, mislim da je bilo u restoranu ‘Džeri’ na Novom Beogradu… Ne mogu da se setim ko mi je javio da je ubijen, ali znam da sam u vreme ubistva primio veliki broj poziva“, ispričao je Vučković. 

Vučkovića je, kako je ispričao u policiji, gubitak prijatelja veoma pogodio. Tokom godina su se zbližili i imali su planove da budu kumovi.

„28. oktobra 2018. trebalo je da bude njegova svadba, a on me je pitao da budem njegov kum, što sam ja i prihvatio“, rekao je Vučković 2019. godine. „(Stankovićeva majka) je predivna žena sa kojom se i dan danas družim, viđam i dolazi mi na slavu.“ 

Vučković je, uprkos besu i tuzi koju je osećao, bio oprezan. Trebalo je da vodi računa o ostatku ekipe, kao i o sebi.

Nakon ubistva Stankovića, iz policije je uzeo njegove stvari, među kojima i dva mobilna telefona. Ovi telefoni mogli su da budu bitan trag u istrazi likvidacije, ali i da otkriju druge važne stvari – sa kim je sve bio u kontaktu i o čemu je komunicirao.  

Ipak, zbog Vučkovića se te stvari verovatno neće saznati.

Vučkovićeva izjava u policiji
(dokument: KRIK.rs)

„Ta dva mobilna telefona, bili su kod mene dan-dva i dok sam bio sam u stanu, mogu reći u nervnom rastrojstvu, besu, žalosti, nemoći, tuzi što mi je ubijen drug, što ga više nema, slomio sam oba telefona i mislim da sam ih bacio u kontejner ispred moje zgrade“, ovako je Vučković objasnio kada je upitan u policiji o Stankovićevim telefonima.

Žandarm je kolegama rekao i da o likvidaciji svog prijatelja ne zna mnogo.

„O organizatorima, izvršiocima ubistva znam samo iz novina, javnog pogovaranja, priča sa ulice i o tome mogu da pričam, ali ću sve reći ono što se već zna.“ 

Ispostaviće se, ipak, da je slagao kolege iz policije i da je o slučaju znao mnogo više.

NOVI DETALJI O UBISTVU SALETA MUTAVOG

„Na današnji dan je Saletu rođendan, jutros bi proslavio 31. rođendan“, prisećao se Vučković ubijenog drugara kada je držao lekciju svojoj ekipi 13. decembra 2018. godine.

Žandarm im je ispričao, kako se čuje na snimku ovog razgovora do kog je došao KRIK, da zna ko je i zbog čega ubio Stankovića.

„Dve godine od ubistva tapkamo u mestu. Iako znam sve od početka do kraja, džabe, oni nisu tu, nijedan u Beogradu, u Srbiji“, rekao je.

Grafit posvećen Stankoviću, na mestu njegovog ubistva u Beogradu
(foto: KRIK)

Za Stankovićevo ubistvo niko nije uhapšen niti je ono zvanično rasvetljeno. Obaveštajna agencija BIA u svom izveštaju, čije je detalje ranije objavio KRIK, iznela je sumnju da je likvidaciju naručio šef crnogorskog škaljarskog klana Jovan Vukotić. 

Ista saznanja imao je i Vučković, čuje se na snimku.

On je svoju ekipu podsetio na to da je Stanković napravio nekoliko ishitrenih poteza – koji su ga na kraju koštali života. Učestvovao je, između ostalog, u prebijanju poznatog kriminalca Ivana Pavlovića Ikera, člana škaljarskog klana, u septembru 2016. godine.

Ivan Pavlović Iker, bitan član škaljarskog klana, osuđen je na 10 godina zatvora zbog šverca kokaina
(foto: Emil Čonkić)

„Oni odvale Ikera. Sutradan, on (Stanković) meni kaže ovako: ‘Brate, ovo je moralo da se uradi, ovo je udar na porodicu, na čast moju, na ovo, na ono’. Ja rekoh: ‘Jesi ti siguran da je to baš tako kako si ti zamislio? Je l’ taj čovek ima bilo kakve veze ili na bilo koji način tebe ugrožava?’ Kaže on: ‘Siguran sam.’ Prođe dva dana, on mene zove i kaže: ‘Brate, sve si bio u pravu, pretero sam, nije ovo trebalo da se desi’“, prisetio se Vučković i napomenuo da prebijanje Ikera, ipak, nije direktno dovelo do Stankovićevog ubistva.

Međutim, sledeći Stankovićev potez – kada je uvredio šefa škaljarskog klana – koštao ga je života, tvrdi na snimku Vučković. Stanković je pevao neku pesmu koju je posvetio šefu škaljaraca, sa namerom da ga omalovaži. To je bila kap koja je prelila čašu, smatra žandarm.

„Iste te nedelje (kada je Iker prebijen), pevali su ovo za Vukotića, što je bila inicijalna kapisla da ovaj da pare da ga ubiju”, objasnio je Vučković. „Pevali su pesmu on i (Vladimir) Roganović, grlili se, samo su to uradili. I ovaj (Vukotić) reko: ‘Zbog toga ćeš 10 metaka u glavu da dobiješ’. Nije ni zbog Ikerovih batina, Iker će naknadno da nas osudi.” 

Vučković se, zatim, još jednom osvrnuo na sve greške koje je njegov ubijeni drugar i saradnik činio kako bi sa preostalim saradnicima iz njih izvukao lekciju. Kako navodi, Stanković se, sem škaljarcima, zamerio i drugom moćnom kriminalnom klanu – grupi „Amerika“.

„Niz takvih situacija i okolnosti gde je uvek on (Stanković) rekao: ‘Brate, u pravu sam, to mora tako, čast, ponos’ – to ga je koštalo glave. Na najbrutalniji način. Skupile se jajare i ubile ga. K’o kera. Šezdeset komada (metaka) u autu ima, u njegovom telu i autu oko 50 i nešto metaka”,  objašnjava Vučković. „Ja kažem (Stankoviću): ‘Stani malo, spusti loptu. Ne treba da budeš pička, nije niko pička. Ali vidiš ti kako oni reaguju, kako vrate.’ Izabr’o put pogrešan, ‘oćeš da budeš glavni u gradu, sasekli su ti krila brzo.” 

Šef škaljaraca Jovan Vukotić navodno je naručio ubistvo Stankovića. Vukotića je lividirao suparnički kavački klan u Turskoj 2022. godine
(foto: društvene mreže)

Sastanak koji je Vučković održao, ipak, nije bio samo o Saletu Mutavom.

Žandarm je na primeru svog ubijenog prijatelja ostatku ekipe želeo da pokaže kako ne treba da se ponašaju u svetu kriminala.

U trenutku kada je Vučković ovo govorio, sredinom decembra 2018, njegova ekipa se osipala i ovaj sastanak bio je dobra prilika da saradnicima ukaže na ranije greške i objasni im da iz njih treba da izvuku poente. Žandarm je tako pokušao da ih održi na okupu.

KO JE SVE SA VUČKOVIĆEM NA SASTANKU

GREŠKE IZ PROŠLOSTI

„Kad sam mislio da smo najmoćniji bili, e, u stvari, tad smo već pali. Sve informacije, sve moguće, imaš celu policiju u rukama, ali najslabiji si… Najslabiji, kad misliš da si najmoćniji“, istakao je Vučković.

Nabrojao je više događaja iz prošlosti kako bi saradnicima objasnio šta ne treba da rade: da brutalno prebijaju goste klubova koje obezbeđuju, napadaju članove drugih moćnih kriminalnih organizacija, omalovažavaju i provociraju suparnike, upadaju u druge noćne klubove i demoliraju ih. 

„Zna se kad treba da se zada udarac, a kad ne. U glavu smo ga zadavali tamo gde ne treba. I sve to došlo je na naplatu i još će da se naplati“, rekao im je Vučković. „Gledaj samo u poslednje tri, četiri godine šta se sve nama izdešavalo… Svuda smo upleteni i svuda je nečija glava u torbi, od naših ljudi.“

Kao veliku grešku, Vučković je istakao to što je član ekipe Darko Ristić zvani Meda početkom 2015. prebio Zorana Jakšića, drugog čoveka jedne od najmoćnijih kriminalnih organizacija – grupe „Amerika“.

Snimak prebijanja Zorana Jakšića na ulazu u noćni klub „Tilt“ 2015. godine
(video: Kurir)

Vučković, kao neko ko pazi na svoje ljude, založio se da Medu spasi od odmazde ove kriminalne grupe. Zbog toga je stupio u kontakt sa dvojicom ozloglašenih kriminalaca – Sretenom Jocićem zvanim Joca Amsterdam koji je blizak klanu „Amerika“ i koji je tada robijao u požarevačkom zatvoru Zabela, ali i sa glavnim ubicom ovog klana Željkom Maksimovićem Makom.  

Željko Maksimović Maka ubica klana „Amerika“ devedesetih je hapšen zbog ubistva policajca, a zatim je 2003. optužen za ubistvo policijskog generala Boška Buhe
(foto: policija)

„Dva života mi treba da uspem da Medu sačuvam od klana ’Amerika’… Je l’ ja titram jajca načelniku Zabele iz nedelje u nedelju kako da rešim problem, da molim Jocu Amsterdama, da molim Maku da ne ubiju Medu zbog onog slučaja… Grupa ’Amerika’, jeste svesni šta je to, koja je to moć?“

Vučkoviću je muku zadao i član ekipe Milovan Tadić zvani Miksa kada je kao obezbeđenje kluba „Tilt“ u decembru 2015. udario gosta koji je kasnije preminuo. Tadić je osuđen na pet i po godina zatvora pošto je sud utvrdio da je njegov udarac bio fatalan, ali je presuda ukinuta i u toku je ponovljeno suđenje.

„Ljudi moji, onom napukla slezina kad ga Miksa šutnuo, gledali smo svi onaj snimak. Napukla mu slezina malo i to se širilo. Kako je on bio u bolnici, nisu utvrdili odmah, i onda sve šire i šire dok mu nije bukvalno mozak blokirao i na kraju preminuo čovek“, čuje se na snimku kako, pomalo uzrujano, govori Vučković. 

Nije to bio jedini slučaj da se članovi huliganskih ekipa, očigledno suviše sirovi da profesionalno obezbeđuju klubove, brutalno ophode prema gostima.

„Znači 2007. ili 2008, isto smo tako imali situacije, dođu Velja (Velibor) Dunjić i navijači Zvezde i oni nam kao pomažu da izbacujemo ljude, al’ uglavnom masakriraju nekog ni krivog ni dužnog“, prisetio se Vučković.

Saradnicima je pokušao da objasni da, s obzirom na to koliko su snažni, moraju da paze kada primenjuju nasilje.

„Ti kad tučeš to nije obična sila, to je brutalna sila, moraš da je selektivno koristiš i da stvarno proceniš u kojoj situaciji treba da je upotrebiš”, žandarm je skrenuo pažnju jednom od njih.

Milovanu Tadiću se i dalje sudi jer je prebio gosta kluba „Tilt“ koji je posle preminuo, a hapšen je i zbog dilovanja droge
(foto: društvene mreže)

„Imao si situacija nekoliko na pragu da ljude resetuju i vraćaju u život posle tvojih batina. Treba da se desi nešto? Je l’ treba neka budala da te izbuši nožem, da te izroka zbog gluposti? Saberi se više, nisi balavac.”  

Pomenuo je i događaj u Beton hali, zgradi u Beogradu u kojoj se nalazi više restorana i klubova, misleći, najverovatnije, na već poznati napad na klub „Komitet“ koji se desio samo dva meseca ranije, u oktobru 2018. godine. Deo ekipe, naoružan palicama, upao je u klub i polupao inventar. Suđenje za ovaj događaj i dalje traje. 

„Jesi me video kad si došao posle Beton hale? Jesi video da sam mogao da te progutam celog, al’ sam… Šta da ti kažem”, rekao je Vučković huliganu Vladimiru Greku. 

Vučkovićevi saradnici, kako je sam žandarm zaključio, nisu izvukli pouke iz svih ovih događaja i nisu se opametili, već su nastavili da stvaraju nove problematične situacije.   

„Ljudi moji, malo smo plaćali grehove. (Tadić) onog šutnu’, onaj umre, Meda u životnoj opasnosti, Sale izgubio glavu, Iker iz zatvora nudi pare da se osveti za ono što je dobio batine. I dalje mi pravimo nove takve situacije. I kad je dosta? I da l’ je dosta? Nikad, nema kraja. Dok svi ne završimo u grobu ili u zatvoru? Je l’ to rešenje?”

Ipak, Vučković ih nije okupio kako bi se sa njima oprostio. Bio je to, zapravo, govor koji je trebalo da ih održi na okupu iako je postojala pretnja da će ekipa nastaviti da se rasipa.

„Da vas ne volim, da mi nije stalo do vas… Neću da izgubim nikog bre, hoću da imamo neku pripadnost i prijateljstvo”, istakao je Vučković kako se čuje na snimku.

Najviše se obraćao saradniku Greku, koji je, deluje, želeo da napusti tim. Grek se osećao izdano jer je smatrao da saradnici nisu učinili ništa da spreče momke koji su ga nedavno prebili.

IZDAJA

„Je l’ treba da nađem i dam 10.000 evra da se ubiju Neša i Oklagija (učesnici tuče)? Jesmo rešili problem? Nismo. Vratiće nam se to opet na neki drugi način, verovatno“, ispričao je Vučković saradniku Greku koji je očigledno želeo osvetu.

Pančevac Vladimir Grek tajno je snimao šefa Vučkovića kada je odlučio da napusti njegovu ekipu

Grek je sebe smatrao jednim od posvećenijih radnika obezbeđenja. Za razliku od kolega, na posao je uvek dolazio ranije, a redovno je i vežbao da bi bio u formi, istakao je na sastanku.

„Em što treniram za ovaj posao, em se i trudim, gledam da budem tamo maksimalno spreman. Pola njih tamo nije spremno“, objašnjavao je šefu Vučkoviću. 

Ipak, desilo se nešto što mu je povredilo ego i poljuljalo poverenje u saradnike – nokautiran je dok je obezbeđivao noćni klub. Grek je bio ljut, smatrao je da ga ostatak ekipe nije zaštitio. Osim na njih, bio je kivan i na one koji su ga prebili i želeo je osvetu. 

Ovaj događaj i zaoštreni odnosi, deluje, bili su konkretan povod da šef ekipe Vučković sazove sastanak. On je priznao Greku da je u pravu i da se u toj situaciji našao jer su njegove kolege zakazale. Upitao se i kakav bi ishod bio da su oni koji su prebili Greka bili ozbiljni kriminalci.

„Šta da su bili stvarno neka ozbiljna mafija? Šta da nam je došo Runjo ili neko tako? Šta bi onda bilo?“, upitao ih je Vučković misleći na Miloša Nilovića zvanog Runjo, člana suparničkog škaljarskog klana, koji je više puta izbegao pokušaje suparnika da ga ubiju.

Grek je zagovarao da krenu u osvetu i da, kako je rekao – onome ko ga je nokautirao „sedne na grudni koš i otvori lobanju“. 

Vučković mu je objasnio da bi, ako se odluče za to, morali da igraju pametno.

„Ako se već prihvatamo tog posla, bolje da to uradi neko drugi u tvoje ime, a ne ti.”  

Ipak, šef je pokušao da Greka ubedi da osveta nije rešenje. 

„Možda je baš ovo situacija koja je poslata odozgo da bude okidač, prekretnica u tvom životu da vidiš šta ćeš da radiš. Dobro razmisli šta uraditi”, rekao je Vučković Greku. „Ti si iz jedne zdrave i dobre porodice, imaš divnu majku koja želi za života da šeta unuče, a ne u sanduku da te ispraća tamo zato što te neka jajara ubila. I ja do kraja života da se bavim da li sam ga našo ili sam ga rešio ili ga nisam rešio.”  

Vučković je sa Grekom, zaključuje se iz načina na koji mu se obraća, imao poseban odnos. Zbog toga što je povređen i što se oseća iznevereno, dao mu je dve nedelje slobodno. 

„Imaćeš dnevnice kao da si radio. Možeš sa mnom na Kopaonik gore”, rekao mu je.

Bivši košarkaš Darko Miličić vežba pucanje u društvu Vučkovića

Pokušao je da ga izmiri sa drugim članovima ekipe i ubedi ga da ih ne napušta. 

„Zbog ovakvog spleta ludačkih okolnosti svađamo se ovde… Svako ima svoju stranu priče. A šta je zaključak? Je l’ treba da se svađamo i dalje? Da jedan drugom ne verujemo?”, pita Vučković. „Neću sigurno da dozvolim da ostanem bez Vlade.”

Vučković se brinuo za Greka. Očinski ga je savetovao da ne ulazi u poslove sa drogom. 

„Dragoceno te je imati kao prijatelja. Stvarno vrediš kao čovek. I niti treba da imaš veze s drogom niti treba da imaš veze sa bilo kakvom delatnosti iz tog sveta. Ovo ti je opomena.“

Žandarm je znao, zaključuje se iz razgovora, da je Grek na prekretnici i plašio se da može da pređe u deo ekipe koji se nedavno odvojio od njega. 

Tu ekipu sada je predvodio Veljko Belivuk, nekada blizak Stankovićev saradnik. Nakon Stankovićevog ubistva Belivuk je zauzeo njegovo mesto i nastavio da vodi grupu huligana pod Vučkovićevim pokroviteljstvom, što se vidi iz niza različitih dokaza koje su prikupili novinari. 

Ipak, u jednom trenutku, Belivuk je napustio Vučkovića i formirao svoju grupu „Principi”, a žandarm se plašio da sada i Grek ne ode za njim.

„Vlado, put koji te vodi kod Velje, to ti je put u jednom pravcu bez povratka i to u brzom, ekspresnom vozu“, rekao mu je Vučković.

On je šefa ubeđivao da ne mora da brine za to: „Ja sam već rekao njima (Belivukovoj ekipi) da sam s vama i da tu ostajem.“

Ovo je, međutim, bila laž. Vučković je Greka već izgubio.

Pre susreta s Vučkovićem, Grek se video sa Belivukom, koji mu je ponudio pomoć za obračun sa ljudima koji su ga prebili. Na sastanak sa žandarmom došao je sa zadnjim namerama – tajno je snimio stvari o kojima je tadašnji šef potanko govorio. 

Ispostaviće se, ipak, da su Vučkovićevi saveti bili na mestu i da će Greka odluka da se pridruži Belivuku mnogo koštati.

PUT BEZ SVETLOG KRAJA

„Sad je Velja u gasu da bude glavni u gradu. Izvoli. Srećno i napred. A dokle traje, videćemo. Ničija do zore nije gorela. To je kolo sreće koje se okreće konstantno. Negde dobiješ, negde zadaš, negde izgubiš“, gotovo proročki je Greku rekao Vučković na pomenutom sastanku u decembru 2018. godine. „Ne želim (Belivuku) zlo, ali on dobro neće proći. I pre nego što očekuje. Taj put je put bez svetlog kraja, jako, jako loš.“  

Marko Miljković i Veljko Belivuk
(foto: policija)

Nešto više od dve godine kasnije, Belivuk je uhapšen i sa 31 saradnikom optužen za sedam ubistava koja su počinili u beogradskom predgrađu Ritopek, u kući koju su zvali „klanica“. Žrtve su otimali, mučili, odsecali im glave i delove tela i mleli u mašini za mlevenje mesa, kako tvrdi tužilaštvo. Grek, koji se uprkos Vučkovićevim savetima pridružio Belivukovoj grupi, završio je na optuženičkoj klupi kao član ove ekipe – tužilaštvo tvrdi da je učestvovao u jednom brutalnom ubistvu, ali i u otmici dečka kog su kasnije mučili i silovali u prostorijama na stadionu FK Partizan.

Odnos Vučkovića i Belivuka bio je turbulentan.

Belivuk, koji je u grupi od početka, bio je Stankovićeva desna ruka i često je sa njim i sa Vučkovićem bio na utakmicama, o čemu svedoče i fotografije koje su objavljene u medijima.   

Žandarm je sa Belivukom nastavio da sarađuje pošto je, nakon ubistva Stankovića, zauzeo njegovo mesto. U porukama koje su tada razmenjivali, a koje je ekskluzivno objavio NIN prošle godine, Belivuk je tvrdio da je spreman da preuzme mesto vođe grupe.

„Kunem ti se da se ne bojim nikoga ni sekunde i da sam spreman kao i brat (Stanković) što je bio“, pisao je Belivuk šefu Vučkoviću.

Žandarm je Belivuka prihvatio na novoj poziciji. Belivuk je predlagao da odmah osveti Stankovića, dok je Vučković smatrao da to nije pametan potez. 

„Polako, molim te. Ne pokazuj nikakvu nervozu. Ako želiš da pomogneš bratu da ga osvetimo samo omerta. Ćutanje. Više nikome ni reč osim sa mnom“, napisao je žandarm kriminalcu. „Strpi se, molim te… Radimo da ih pohvatamo… Evo i Dijana (Hrkalović) te moli.“ 

Vučkovićeva prepiska sa Belivukom otkriva i da su o aktivnostima kriminalne grupe obavešteni i žandarmovi šefovi – i to ne samo tadašnja državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović.

Na Belivukovu poruku da je spreman da preuzme grupu, Vučković je odgovorio: „Ja znam to. Zna ona (Hrkalović). Zna šef naš. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontrolom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako.“ 

U porukama nisu otkrili na koga misle kada pominju „šefa“ i „glavnog šefa“, a to nisu utvrdili ni policija i tužilaštvo kada su kasnije došli do ove prepiske. 

Poruke Vučkovića i Belivuka u kojima govore o „šefu“ i „glavnom šefu“

Saradnja između Vučkovića i Belivuka potrajala je neko vreme. U jednom trenutku su se, međutim, razdvojili i Belivuk je sa delom saradnika oformio novu grupu „Principi“. Da su odnosi zahladneli jasno je iz onoga što Vučković govori krajem 2018. godine, a što je zabeleženo na snimku do kog je došao KRIK. 

Vučković je saradniku Greku tada pomenuo i slučaj ubistva Vlastimira Miloševića, poznatog kao „ubistvo na šinama”. Slučaj je od starta bio kontroverzan – Belivuk je uhapšen zbog ovoga, ali na kraju oslobođen nakon što su pojedini dokazi kompromitovani. Osim Belivuku, u ovom slučaju sudilo se i njegovom najbližem saradniku Marku Miljkoviću, inače Miloševićevom kumu.

„On (Belivuk) je rešio jednom to sa Vlastom. I ti vrlo dobro znaš kako i na koji način je prošlo… cena toga će doći na naplatu. Je l’ želiš tim putem da ideš i u tom vozu?“, upitao je Vučković Greka. „’Oće dobro proći (Miljković) što je organizovao da ubije kuma? Neće dobro da prođe, ne može to da prođe dobro. Tu sreće nema. Taj put je loš.“

Belivuk, prema Vučkovićevim rečima, ne brine o svojim ljudima. On je saradnicima pomenuo slučaj Milovana Tadića zvanog Miksa, verovatno misleći na hapšenje iz avgusta 2018. zbog droge.

„Nesretni Miksa, ko brine sad o njemu u zatvoru? Je l’ pao za Veljka? Je l’ leže Velja i Marko (Miljković) umesto njega? Ne, leži on. Od sapuna će ga praviti“, rekao je Vučković.

Više od godinu dana nakon ovog razgovora, Vučković se izgleda našao na meti nekadašnjih saradnika. Žandarm je kolegama u policiji prijavio da mu Miljković preti.

ŠEST VUČKOVIĆEVIH ŽIVOTA

Kosta Krunić, Vučkovićev saradnik koji je bio prisutan na sastanku u restoranu, krenuo je u decembru 2020. godine sa dvojicom momaka u kriminalnu akciju, kako se navodi u dokumentima tužilaštva. 

Dugogodišnji Vučkovićev saradnik i pripadnik vojske Kosta Krunić. Optužen za pokušaj razbojništva (foto: društvene mreže)

Na auto-putu u Beogradu, u blizini aerodromа, sustigli su radnika „Vitoroga“ koji je prevozio dnevnice za zaposlene u ovoj kompaniji za proizvodnju nameštaja. Krunić i saradnici su u svom „BMW X5“ oponašali pripadnike policije – imali su blinkere na automobilu i mahali su palicom na kojoj je pisalo „stop policija”. Kolima su presekli putanju automobila radnika „Vitoroga“, koji je stao u zaustavnoj traci i otvorio prozor da sazna šta policija hoće od njega.

Odmah je shvatio da to nisu bili pravi policajci.

Krunić je sa pištoljem za pojasom izašao iz kola, ušao u njegov automobil, uzeo mu ključ i počeo da ga udara u glavu. Drugi kriminalac je takođe počeo da bije žrtvu, dok je treći u automobilu tražio novac.

„Od sada smo mi glavni u ‘Vitorogu’“, rekli su mu i naredili da pozove vlasnika firme. 

Ova akcija, međutim, naglo je prekinuta. Pojavili su se pravi policajci i ekipa kriminalaca je uhapšena.  

Jedan od njih, kada ga je tužilac saslušavao, priznao je da je učestvovao u ovoj akciji, ali je rekao da to nije bila pljačka, već da ih je vlasnik firme angažovao da radnika „malo uplaše”. 

Iskaz Mioša Kurćubića u kojem tvrdi da Vučković stoji iza napada na radnika „Vitoroga“

Ispričao je i da je mozak ove operacije bio niko drugi do bitan član policije – Nenad Vučković Vučko, vidi se u zapisniku sa saslušanja čije delove ekskluzivno objavljuje KRIK.

„Kritičnog dana pre samog polaska mene je Kosta Krunić obavestio da je Nenad Vučković zvani ‘Vučko Žandarm’ sve organizovao i smislio i da će nas nakon realizacije nagraditi… Koliko je meni poznato Nenad radi u Žandarmeriji”, ispričao je osumnjičeni Miloš Kurćubić. „Ja ga uopšte nisam video, već je ceo dogovor išao preko Koste.”

Vučković ipak nije imao razloga da brine. 

Ekipa koja je učestvovala u ovoj akciji je optužena, ali se istraga nije proširila na žandarma.  

Policajac je, očigledno, bio zaštićen i nedodirljiv. I to nije bio prvi put. Pre toga je najmanje pet puta izbegao da se nađe pod ozbiljnim istragama – uprkos dokazima o njegovoj upletenosti u kriminal. Naprotiv, nastavio je da radi u policiji. 

Još 2013. godine, kada su „Janjičari“ demolirali kafić „Holivud“ na Karaburmi jer ga je držao vođa suparničke huliganske grupe Aleksandar Vavić, tužilaštvo je u istrazi ovog događaja naišlo na Vučkovića – koji je u to vreme radio u vojsci.

U krivičnoj prijavi podnetoj protiv grupe huligana navodi se da je Vučković nakon akcije preuzeo ključeve od „audija“ kojim su huligani išli da demoliraju kafić. U događaju je učestvovao i Belivuk.

„Belivuk Veljko daje ključeve od belog džipa marke DODŽ osumnjičenom Srećković Veliboru. Posle toga osumnjičeni Srećković Velibor nalazi se u hali Pionir sa Vučković Nenadom i daje mu ključeve od ‘audija a6’ i vraća se do vozila marke DODŽ i sa svojim drugarom Josifom odlaze kući”, piše u krivičnoj prijavi koju je prvi objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Tužiteljka Gordana Nedić Isailović koja je vodila ovaj slučaj Vučkovića nije čak ni saslušala, kako je CINS objavio. 

Tri godine kasnije, on je spomenut u još jednoj krivičnoj prijavi.

Bila je to prijava koju je Vojni sindikat Srbije podneo protiv brigadnog generala Zorana Veličkovića i potpukovnika Dejana Nikolića jer su navodno omogućili kriminalcima da koriste vojno strelište u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu.

Na strelište su dolazili Sale Mutavi i njegova tada desna ruka Belivuk, zajedno sa Vučkovićem i generalnim sekretarom Vlade Srbije Novakom Nedićem, piše u dokumentu čije je detalje prvi objavio KRIK.

Selfi Saleta Mutavog i Vučkovića.
Fotografiju je prvi objavio BIRN

Ni ovog puta istraga nije sprovedena do kraja. Ključni dokazi su misteriozno nestali: iz knjige poseta sa prijemnice nestale su dve strane, a nisu postojali ni snimci sigurnosnih kamera – pošto su u međuvremenu presnimljeni. Jedan od svedoka potvrdio je da je Vučković dolazio na strelište, ali je rekao da nije mogao da vidi ko je sve s njim dolazio jer su kola imala „zatamnjena stakla”. Krivična prijava je, na kraju, odbačena. 

Naredni put kada su policija i tužilaštvo imali dokaze da je njihov kolega Vučkovićevoj upleten sa kriminalcima, bilo je nakon hapšenja Belivuka 2017. zbog sumnje da je učestvovao u likvidaciji koja je u javnosti poznata kao „ubistvo na šinama”. 

Belivuk nikada nije osuđen zbog ovoga, pre svega zato što se dogodila čudna stvar sa DNK nalazima. Iako je prvobitno tvrđeno da je njegov DNK nađen na zgradi gde je živela žrtva, veštakinja je kasnije na sudu govorila da je to greška i da Belivukov trag tamo zapravo nije nađen.

Prilikom hapšenja, međutim, od Belivuka je oduzet telefon u kom su nađene poruke koje su dubinski razotkrile veze ovog kriminalca sa Vučkovićem, ali i sa drugim ljudima iz vlasti. 

Kako se vidi u ovim porukama, koje je prvi objavio nedeljnik NIN, Vučković je bio direktno nadređen Belivuku, ali nije bio na vrhu piramide. O njegovim odnosima sa kriminalcima pitali su se oni koji su bili na višim pozicijama u državi – pre svega druga najmoćnija osoba u policiji i žandarmova nekada emotivna partnerka Dijana Hrkalović, tvrdi se u policijskom izveštaju.

Ni ona nije donosila krajnje odluke – u porukama se navodi da su to ljudi koje nazivaju „šef“ i „glavni šef“, a za koje policija nije utvrdila ko su.

Policijski izveštaj o veštačenju Belivukovih telefona, verovatno zbog sadržine ovih poruka nađenih u njima, godinu dana je držan u policijskoj fioci i nije dostavljen tužiocu. Time je, kako tužilaštvo tvrdi, ugrožena tadašnja istraga protiv Belivuka.

Zbog toga je pre dve godine optužena upravo Dijana Hrkalović – tužilaštvo tvrdi da je ona naložila da se izveštaj ne dostavlja tužiocu. U svojoj odbrani na sudu rekla je da je njen bivši šef, tada ministar policije Nebojša Stefanović, bio taj koji je to naredio.

Dijana Hrkalović, bivša Vučkovićeva šefica u MUP-u
(foto: društvene mreže)

Za razliku od Hrkalović, protiv Vučkovića nije pokrenuta nikakva istraga –  iako je otkriveno da je bio u svakodnevnoj komunikaciji sa Belivukom i izdavao mu naloge.

Tužilac ga je ipak u aprilu 2019. pozvao da ispriča šta zna o likvidaciji Stankovića. Nije jasno zbog čega se na ovo čekalo čak skoro tri godine nakon ubistva.

On je u policiji priznao svoje veze sa Stankovićem, kao i da je nakon ubistva uništio njegove telefone, ali do danas nije snosio posledice zbog ovoga.

Tužilac po čijem nalogu je saslušan, Zoran Babić, zajedno sa tužiocem Sašom Ivanićem, vodi trenutno jedan od najpoznatijih postupaka u Srbiji: protiv Belivuka i njegove grupe zbog sedam ubistava, za šta su optuženi 2021. godine.  

U spisima tužilaštva u ovom predmetu se na nekoliko mesta pojavljuje Vučkovićevo ime, ali on nije ni saslušan u toku ove istrage. 

U izveštaju o prisluškivanju jednog člana Belivukove grupe piše da on dobija poverljive informacije od Vučkovićevog prijatelja. 

„Došli smo do saznanja da Belivuk u SBPOK-u (policijska služba za borbu protiv organizovanog kriminala) poseduje blisku vezu posredstvom koje je dolazio u posed poverljivih informacija, kao i da se pripadnik navedene službe nalazi u bliskim prijateljskim odnosima ca pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem“, piše u izveštaju obaveštajne službe BIA-e iz aprila 2021. godine.

O žandarmu je u policiji govorila i Mirjana Ranisavljev, koja je bila osumnjičena da je deo Belivukove grupe, ali na kraju nije optužena. Ona je ispričala da je 2013. ili 2014. Belivuk sa Vučkovićem dolazio u restoran „Džeri“ na Novom Beogradu, u kome je radila kao hostesa. 

Izveštaj BIA o praćenju i prisluškivanju člana Belivukove grupe u kojem se pominje Vučković

Tužilaštvo je u istrazi Belivukove grupe obuhvatilo samo period posle 2019, kada se Vučković deluje već udaljio od Belivuka. Period kada je žandarm učestvovao u formiranju grupe i njenom kontrolisanju – ostao je van dometa istrage.

Da gotovo niko ne želi da se spominje Vučkovićevo ime, pokazuje i događaj koji se krajem februara ove godine desio u sudnici Višeg suda u Beogradu. Na suđenju Belivukovoj grupi, tokom ispitivanja svedoka saradnika, došlo je do pometnje nakon što je advokat Ivan Ninić, koji zastupa porodicu jedne od žrtava, pomenuo žandarmovo ime. 

„Da li imate saznanja o komunikaciji Belivuka i Nenada Vučkovića?“, pitao je Ninić svedoka.

Ovo je izazvalo burnu reakciju advokata koji su počeli da galame i tako spreče eventualni odgovor. Usprotivila se i sudija koja vodi postupak Vinka Beraha Nikićević. 

„Rekli smo da nećemo takva pitanja, kolega“, rekla je sudija. „Nećemo u sudnici da vodimo istragu za druga krivična dela.“

„Nećemo o sprezi kriminalne grupe sa predstavnicima vlasti?“, uzvratio je Ninić. „To i jeste problem, što nećemo. Nećemo ni u sudnici, ni u tužilaštvu.“

Izvor: KRIK

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare