LESKOVAC
Gradska uprava za urbanizam i komunalno stambene poslove grada Leskovca do sada je izdala 190 rešenja o ozakonjenju. Interesovanje nije veliko, kažu u ovoj upravi, a zahtevi se skoro stoprocentno pozitivno rešavaju.
U građevinskoj inspekciji očekuju da će po Zakonu o ozakonjenju biti legalizovano više od 16.000 objekata na teritoriji grada.
Za ozakonjenje stambenih, pomoćnih i ekonomskih objekata cena za objekat do 100 kvadrata je 5.000 dinara.
Ozakonjenje objekta, bez obzira na to dal se radi o novoj kući ili starom kokošarniku , je od 100 do 200 kvadrata – 15.000, od 200 do 300 kvadrata – 20.000 i iznad 300 kvadrata – 50.000 dinara, kaže šef Odseka građevinske inspekcije i rukovodilac poslova na ozakonjenju u Leskovcu Dušan Stefanović.
.
Reč je o jedinstvenoj taksi, dok su posebni troškovi vezana za izradu elaborata i tehničkog izveštaja koje rade projektantske kuće i geometri.
Na području grada Leskovca geometri naplaćuju oko 10.000 dinara, dok projektantske kuće za izradu tehničkog izveštaja traže 60 do 70 dinara po metru kvadratnom.
Za poslovne objekte važe druge cene. Naime, za objekat do 500 kvadrata taksa iznosi 250.000 dinara.
Za proizvodni, skladišni i magacinski prostor ne postoji ograničenje i taksa je 5.000 dinara.
„Država je pomogla investitorima, što je i realno da tamo gde je proizvodnja taksa bude niža. Najskuplji je poslovni prostor. Ipak, ove cene su 10 puta niže u odnosu na izdavanje građevinske dozvole, i sigurno je da legalizacija, odnosno ozakonjenje objekata, nikada neće biti povoljnije. Jer, ozakoniti 500 kvadrata za 250.000 dinara, tamo gde komunalno opremanje košta dva, tri miliona dinara, zaista je povoljno“ , kaže Stefanović i dodaje da su cene jedinstvene na nivou Srbije.
Nedoumice nastaju naročito u seoskim sredinama, gde je mnogo pomoćnih objekata, zbog toga je i pitanje šta se sve ozakonjuje, odnosno koji objekti se moraju legalizovati. Stefanović kaže:
„Na početku se postavljalo pitanje da li će poljski WC-i i pušnice da se ozakonjuju. Mi ćemo to da izbegavamo koliko god nam zakon dozvoli. Realno je da se ozakonjuju stambeni, ekonomski, proizvodni, pomoćni objekti, garaže i slično. Za sada pušnice i VC-e nismo popisivali i nadamo se da će tako i ostati. Za sela je karakteristično da jedan investitor ima i pet, šest objekata, tu su staje, štale i slično. Taksa za te objekte nije visoka, 5.000 dinara, ali kada se plati i geodetski eleborat i tehnički izveštaj za svaki objekat, to može iznositi i 7 – 8 hiljada dinara, što ipak nije malo.
U nekim selima postoji veliki broj napuštenih kuća. U tim slučajevima inspektori donose rešenje o rušenju, ukoliko se nasledici jave, ili se ide na NN lice, ukoliko nema naslednika. I takvi objekti se popisuju, ali oni obično ostaju tu gde jesu, ukoliko se naslednici ne jave rušenje takvih kuća se ne sprovodi.
Ozakonjuju se i objekti čije je vlasništvo upisano po takozvanom Veljinom zakonu (gde postoji vlasništvo nad objektom, ali ne i zemljištem).
„I ti objekti se sada ozakonjuju, ali je pitanje da li će im uprava kasnije tražiti kupoprodajne ugovore i rešenje vlasništva nad zemljištom, to mi sada ne znamo“, kaže Stefanović.
Do sada u Leskovcu ima 1.550 projekata koje su uradili komisija i građevinska inspekcija po zahtevu stranaka.
„Naša je obaveza da izađemo na teren i izmerimo sve objekte koji su na jednoj građevinskoj parceli, ili jednog investitora i istog vlasnika.
U proces legalizacije, odnosno ozakonjenja, kako je to novim zakonom formulisano, značajnu ulogu i veliki posao ima građevinska inspekcija. Usvari, čitav postupak upravo počinje od inspekcije, koja na terenu popisuje objekte i donosi rešenja o rušenju, a ona se onda prosleđuju Gradskoj upravi za urbanizam i stambeno komunalne postuke gde se postupak i završava i donosi konačno rešenje.
Ovaj posao u građevinskoj inspekcija obavlja 13 komisija koje se sastoje od po dva člana. Deset komisija angažovano je na užoj teritoriji grada Leskovca, a tri u većim naseljenim mestima: Grdelica – Predejane, Vučje i Pečenjevce – Brestovac. Ove komisije vrše popis objekata na terenu, i ustvari pomažu građevinskoj inspekciji, kaže Stefanović.
Sve manje se radi po zahtevima stranaka. Komisije vrše popis i popunjene obrasce dostavljaju građevinskoj inspekciji. Ovaj odsek ima pet inspektora i svaki od njih je zadužen za po dve komisije, dok su u većim naseljenim mestima angažovana još tri inspektora. Oni donose rešenje o rušenju, čime se započinje proces ozakonjenja. Jedno rešenje o rušenju dobija stranka, a drugo odlazi Gradskoj uprvi za urbanizam. Nakon toga, stranka treba da se javi ovoj upravi gde dobija broj koji nosi u katastar. Na osnovu tog broja geometar izrađuje geodetski elaborat, dok tehnički izveštaj izrađuje projektantska kuća koju je zainteresovana osoba angažovala.
Zakonski rok u kome građevinska inspekcija treba da završi svoj deo posla je 27. novembar.
„Nadamo se da ćemo da stignemo, i trudimo se, ali svakodnevno se javlja po neki problem. Dešava se da vlasnici ili investitori građevinskih objekata kažu komisiji da nemaju građevinsku dozvolu, jer još uvek postoji otpor da se popis vrši zbog naplate poreza. Kada dobiju rešenje o rušenju ljudi drugačije reaguju i dolaze kod nas sa dozvolom, na osnovu koje rešenja o rušenju stavljamo van snage. Radi se o velikom poslu, ekipe su stalno na terenu. Ponekad i komisija pravi greške, jer ne može sve da se predvidi. Komisije čine ljudi iz gradskih uprava i javnih preduzeća, to nisu građevinski inženjeri koji su nastručniji u tom poslu. Najiskusniji su inspektori, ali njih ima samo pet, i ja šesti kao rukovodilac. Dnevno se uradi i do 20 rešenja koja inspektor treba da iskontroliše, da li su tačno obrasci popunjeni, da li su tačni nazivi, da li je tačna spratnost objekata. Tek onda se rešenje potpisuje i šelje stranci i upravi za urbanizam. Uz to, inspektori rade i svoj redovan posao, kaže kaže Dušan Stefanović.
Zbog problema koji se najčešće javljaju u seoskim mesnim zajednicama, i kako bi se posao što uspešnije obavio, u planu je da se u popisu angažuju predsednici mesnih zajednica, jer je reč o malom broju objekata.
U građevinskoj inspekciji očekuju da će po Zakonu o ozakonjenju biti legalizovano više od 16.000 objekata na teritoriji grada.
Gradska uprava za urbanizam i komunalno stambene poslove do sada je izdala 190 rešenja o ozakonjenju. Interesovanje nije veliko, kažu u ovoj upravi, a zahtevi se skoro stoprocentno pozitivno rešavaju.