LESKOVAC

Gradski odbor Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije u
Leskovcu svečano je toga dana obeležio 11. oktobar, Dan oslobođenja Leskovca u Drugom
svetskom ratu, objavio je leskovački nedeljnik Nova Naša reč.

Za osamdesetogodišnjicu tog značajnog događaja (1944 – 2024) GO
SUBNOR-a štampao je knjigu PARTIZANSKI ODREDI JUGA SRBIJE
1944–1945, delo poznatog leskovačkog istraživača istorijske prošlosti
Nikole P. Ilića na kojem je radio pred sam kraj svoga života (2019). Tema kojom
se bavio nije do sada istoriografski obrađivana, a odnosi se na period pred
završetak borbi u Drugom svetskom ratu na teritoriji juga Srbije i
formiranje novih lokalnih partizanskih odreda. Njihov zadatak bio je da
prikupljaju novopridošle borce, angažuju ih na rešavanju vojnih zadataka u
područjima svoga delovanja i pripremaju ih za odlazak u veće partizanske
jedinice. Gradski odbor SUBNOR-a Leskovac je upravo u tome našao svoj
interes da posthumno objavi ovo delo svog dugogodišnjeg člana, aktivnog učesnika
Narodnooslobodilačke borbe.

Na promociji, održanoj u prostorijama SUBNOR-a, govorio je Božidar Stamenković, istoričar,
recenzent knjige.

Iz recenzije Božidara Stamenkovića donosimo delove:
„Uporedo sa formiranjem operativnih jedinica- brigada i divzija- koje su
krenule u izvršavanje strateških zadataka poput presecanja puta povlačenja
nemačkih snaga iz Grčke, a njih su činile jedinice armijske grupe „E“ , ali i
oslobađanju većih mesta i savladavanju značajnih okupatorskih i kvislinških
uporišta u ovom delu zemlje. Uporedo sa formiranjem operativnih jedinica
obnavlja se delovanje partizanskih odreda koji su delovali na ovim prostorima
tokom 1941. i 1942. godine. Doduše, vrlo je kratko vreme borbenih dejstava ovih
odreda (samo nekoliko meseci tokom 1944. godine) posle čega deo pripadnika tih
jedinica dobija nove zadatke i kao stubovi nove narodne vlasti postaju
pripadnici KNOJ-a i Narodne milicije, a ostali su preraspoređeni po

brigadama (11.,13.,22.,24….).
Autor je na samom početku lepo uočio razloge omasovljenja NOP-a, a to su:

• pojačana agitacija KPJ,
• uspesi SSSR-a, Velike Britanije i SAD na Istočnom frontu i u Sredozemlju,
• kapitulacija Italije 1943. godine,
• odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a,
• priznanje NOVJ za saveznka koje je doneto od strane Ruzvelta, Staljina i Čerčila na
  konferenciji u Teheranu…
  Kada su potrebe formiranja novih odreda u pitanju, autor je uočio i sjajno prikazao brojne
  faktore koji su direktno uticali na formiranje partizanskih odreda na jugu Srbije.Zahvaljujući
  svemu tome formirani su brojni partizanski odredi, od Orugličkog (Leskovačkog) do Masuričkog,
  što autor prikazuje kroz njihova borbena dejstva i rejone delovanja.
  U opisivanju borbenih dejstava NOP odreda autor je koristio bogatu i originalnu istorijsku
  građu. Deo originalne građe je prvi put korišćen za stvaranje ovog dela. Zahvaljujući tim
  dokumentima lako se može izvući zaključak da je popriličan broj boraca bio slabo naoružan ili
  bez oružja i nedovoljno obučen za izvršenje borbenih zadataka. Opisujući te odrede, autor
  precizno navodi vojnu strukturu i komandni kadar odreda, što je od velikog značaja da se otrgnu
  od zaborava imena istaknutih pripadnika.Ujedno, autor precizno nabraja sve značajnije bitke i
  velike pobede koje su pripadnici tih odreda ostvarili protiv delova okupacionih snaga i
  domaćih izdajnika kao njihovih pomagača. Na osnovu opisa rejona delovanja može se uočiti da su
  oni znatno širi od onih iz 1941. i 1942. godine.
  Na osnovu navedenih izvora može se videti da je autor proveo mnogo vremena po raznim arhivima
  proučavajući objavljenu i neobjavljenu građu ali i prikupljajući sećanja aktivnih učesnika tih
  događaja. Neki će reći da baš to daje jednostanu sliku delovanja tih jedinica, što delimično i
  jesu u pravu. To otvara mogućnost da se ovom temom pozabave i novi istraživači i donesu novine
  u vezi ove teme. Jedno je sigurno da će svi oni morati da koriste ovo delo kao nezaobilaznu
  osnovu za svoj rad.
  Iako se autor bavi opširnim prikazivanjem borbenih puteva partizanskih odreda, on nikada
  nije podlegao tome da glorifikuje ulogu i značaj pojedinaca u tim odredima čime bio bi otvoren
  put za mitologizaciju pojedinaca. Autor se opredelio za onaj stav koji je sigurno pravedniji od
  veličanja uloge pojedinaca, a to je isticanje kolektivnog duha koji je najzaslužniji za uspeh
  jedinice.
  Pri kraju ovog dela autor se osvrće i enciklopedijski prikazuje delovanje i drugih
  partizanskih odreda u jugoistočnom delu Srbije (dolina Nišave i Toplice) što upotpunjuje
  sliku opštenarodnog karaktera NOP-a u ovom delu Srbije.
  Ovo delo nam daje mogućnost da izvedemo zaključak da se iskustvo u delovanju partizanskih
  odreda kasnije iskoristilo za stvaranje dela strategije ONO i DSZ kroz poglavlje o stvaranju
  Teritorijalne odbrane sa skoro istim zadacima koje su imali partizanski odredi u NOR-u.
  Njegova najveća vrednost je, ipak, u tome što je autor prvi počeo da istražuje ratne puteve
  partizanskih odreda kao teritorijalnih jedinica u ovom
  delu zemlje jer, koliko znamo, do sada se pisalo samo o
  ratnim putevima operativnih jedinica formiranih na jugu
  Srbije.“
  U drugom delu programa delegacije SUBNOR-a Leskovca i
  Pirota, kao i više srodnih organizacija iz Leskovca,
  položile su Cveće na spomenik Kosti Stamenkoviću u
  Gradskom parku. Tom prilikom prisutnima se prigodnim
  govorom obratio Aleksandar Stamenković, profesor
  istorije u leskovačkoj Gimnaziji.
  

“Dame i gospodo, poštovani sugrađani,
Danas stojimo ovde, na svetom tlu, da se prisetimo jednog od
najvažnijih dana u istoriji našeg grada – 11. oktobra 1944. godine,
dana kada je Leskovac oslobođen od fašističkog okupatora.
Ovaj dan ne predstavlja samo oslobođenje jednog grada, već simbol
otpora, žrtve i hrabrosti svih onih koji su dali svoj život da bismo
mi danas živeli u slobodi.
Tog oktobarskog dana, posle dugih i teških godina pod terorom,
ujedinile su se partizanske snage, snage Crvene armije, ali i obični
ljudi — naši dedovi i pradedovi, koji su hrabro ustali protiv daleko
nadmoćnijeg neprijatelja. Borili su se za slobodu, za budućnost koju su
želeli da ostave svojoj deci, i to je bila bitka ne samo za Leskovac,
već za celu zemlju.
Mnogo je života izgubljeno na putu do te pobede. Svako nasilje, svaka
smrt, ostavljali su duboke rane, ali upravo u tim trenucima naš grad
je pokazivao svoju snagu i otpor. Narod Leskovca nije poklekao, već je
ostao nepokolebljiv u borbi za slobodu, za pravdu, za pravo da odlučuje
o svojoj sudbini.
Na današnji dan odajemo počast ne samo našim oslobodiocima, već i
svima onima koji su kroz čitavu istoriju dali svoj doprinos u borbi
protiv nepravde i tiranije. Ti hrabri ljudi, naši preci, založili su
svoje živote kako bi mi danas mogli da živimo u miru i slobodi.
Njihov podvig ne smemo zaboraviti, jer je on duboko ukorenjen u naš
identitet i našu budućnost.
Neka nam ovaj dan bude podsećanje na to koliko je sloboda dragocena i
koliko je važno da se za
nju borimo. Naša dužnost je da čuvamo sećanje na one koji su dali najviše, da poštujemo njihovu
žrtvu i da se borimo da nikada više ne dopustimo da bilo ko oduzme slobodu našem narodu.
Imajući u vidu da danas proslavljamo oslobođenje Leskovca u Drugom svetskom ratu, koje se
dogodilo upravo 11. Oktobra, trebamo se setiti i svih naših slavnih predaka koji su dali život
za slobodu. Dragi moji sugrađani, Leskovac je imao 3 oslobođenja, 24. decembra 1877. godine, u
teškim zimskim danima, Leskovac se posle 423 godine osmanske okupacije konačno oslobodio
jednog takvog terora. Zatim, 7. oktobra 1918. godine, posle 3 godine okupacije, Leskovac je
oslobođen u Velikom ratu. I danas, sa ovim 11. oktobrom 1944. godine, mi se sećamo naših
slavnih predaka i njihovog zaveta da bez slobode nema ni napretka.
Dragi prijatelji, u ime svih onih koji više nisu sa nama, ali koji žive u našim srcima, neka
nam 11. oktobar bude večni simbol snage i pobede nad nepravdom.
Živela sloboda! Živeo Leskovac! ” (kraj) ŽT/LJS