VRANJE

  

Žiri Step Up!  kampanje koju realizuje evropska mreža WAVE, 3. oktobra 2018. godine, izabrao je Dejanu Dexi Stošić, vršnjačku edukatorku „SOS Kutka za devojke Vranje“, za ambasadorku mladih iz Srbije, jedinu iz naše zemlje. Ove godine je po prvi put izabrana grupa od 11 ambasadorki/a mladih Wave mreže u Evropi, gde je iz 20 zemalja bilo preko 200 prijava na konkursu. Dejana Dexi Stošić je izabrana za ambasadorku mladih iz Srbiji, u konkurenciji skoro 40 prijava.

To je povod da predstavimo ovu mladu Vranjanku.

 

Dejana Dexi Stošić rođena je 1998. u Vranju. Završila je Srednju medicinsku školu smer farmaceuski tehničar. Sa 14 godina počela je da volontira u Kancelariji za mlade Vranje. Tu je počela da se zanima za teme diskriminacije, ne nasilja, rodne jednakosti kao i mnoge druge. Volontirala u centru za decu bez roditeljskog staranja i za ososbe ometene u razvoju. Kasnije je držala radionice karijernog informisanja gde je uvidela da je njen pravi poziv držanje radionica mladim ljudima.

Vremenom prisustvovala na preko deset seminara, treninga i radionica na temu nasilja i rodne jednakosti kako bi mogla svojim vršnjacima da ukaže na taj gorući problem u društvu i da nekome, možda, i pomogne. Od 2016. počela rad na nacionalnom projektu“Budi Musko”pri Centru E8 koji je zacilj imao podizanje svesti o zdravim stilovima života i jedankosti, kao i razne projekte na Evropskom nivou pri Erasmus+. 

Tokom godina volontirala i sarađivala sa Centrom E8, Generatorom, Nexusom, Kancelarijomzamlade,Grupom 484, Omladinskim savezom, Esnafom kao i sa nekim stranim organizacijama Magic in current world, Sonrisas y mantanas. Odboru za ljudska pravaVranje koji je otvorio SOS Kutak za devojke gde trenutno radi kao vrsnjačka edukatorka, pridružuje se 2018.

Dejana se takođe bavi i glumom u forum predstavama, a trenutno radi na temi primenjenogteatra u edukaciji. Drži radionice na temu nasilja, diskriminacije, karijernog informisanja, bezbednog sexa, prava LGBT+ osoba, ljudska prava i prava žena kao i prevenciju trafikinga.

 

      – Kako je došlo do toga da se angažuješ u  Odboru za ljudska prava?

Moja prethodna koordinatorka me je predložila za rad u Kutku pri Odboru za ljudska prava dok je meni ispričala o samoj ideji Kutka, zašta služi, šta predstavlja čime sam odmah bila oduševljena, s obizrom da u Vranju ne postoji mesto gde mladi ljudi mogu da dođu da se druže i pri tom nauče nešto, a posebno ne specijalnoza devojke gde mogu da pričaju o svojim problemima bez ikakvog straha od osuda ili bilo čega. Mesto koje će im pružiti utehu i pomoć ukoliko im je potrebno kao i znanje o nekim temama, a i mesto gde mogu da pitaju i pričaju o onome što ih zanima. 

 

Da li je formiranje „SOS Kutka za devojke Vranje“ opravdalo tvoja očekivanja?

Prevazišlo ih je čak. Na radionicama je bilo planirano da imamo između 20 i 25 devojaka, u nekim školama nama je na jednu radionicu dolazilo po 56 devojke. To je dokaz da je devojkama trebalo nešto ovako. Ogromna je, da kažem potražnja, za našim čajankama gde pričamo o temama koje devojke predlože pa ponekad i imamo i gošće gde nam dolaze stručne devojke da pričamo, o npr, reproduktivnom zdravlju.

Kakva su iskustva?

Devojke su željne priče, dešava nam se da nam podmetnu papirić sa brojem telefona gde piše molim vas pozovite me, ili da devojke hoće nasamo da pričaju sa nama posle radionice. Devojke u osnovnim školama su mnogo otvorenije za rad i diskusiju dok nekako imam utisak da dok dođu u treći i četvrti razred škole nekako izgube veru u sistem i misle da prijavljivanje problema može samo da dovede do većeg problema, ili da se nikako ne reši čak i posle prijavljivanja što je vrlo tužno. Da osoba sa 17-18 godina misli da ne može da zaustavi seksualno uznemiravanje, da je u redu da je nekotuče, ograničava slobodu kretanja i oblačenje. Da su uvek one krive za ono što im se dešava, jer ih je sistem naučio tome da krivac nikad ne bude kažnjen već bude pod zaštitom okoline, a one su te koje ispaštaju.  Potrebno im je vreme da se opuste i da nam veruju dok konačno ne počnu da pričaju sa nama.

Koliko edukacija pomaže mladim devojkama da izbegnu nasilje nad njima?

Edukacija im ne pomaže samo da bi izbegli nasilje već i da ga prepoznaju. Često nam se dešava da posle radionice devojke shvate da su nekad bile ili su sad trenutno žrtve nasilja. Da određeno ponašanje nije uobičajeno i da nije baš “normalno”, a svakako da nije u redu.

Kako je došlo do toga da postaneš ambasadorka mladih iz Srbije?

Videla sam konkurs za WAVE  i odlučila da se prijavim. Odabir je išao iz kruga u krug i to je trajalo mesecima gde sam ja sasvim spontano odgovarala na pitanja bez imalo vere da ću biti izabrana iz cele Srbija baš ja.

Da li si očekivala da ćeš jedino ti iz Srbije biti izabrana?

 

Ni jednog trenutka nisam to očekivala, bio je potpuni šok kad sam videla da je jedno od imena na listi odabranih i moje.

 

Koja će tvoja uloga kao ambasaorke biti?

 

Promocija Step Up !Kampanje,promovisanje prava žena, podizanje svesti o rodnoj jednakosti, o nasilju nad devojkama i ženama kao i zagovaranje za otvaranje više SOS telefona specijalizovanih za pomoć ženama i deci kao i umrežavanje Centara za devojke, Kutka za devojke sa ostalim specijalizovanim organizacijama na ovu temu u Srbiji i prenošenje utisaka, produkta rada kao i problema na sastancima sa ostalim ambasadorima u cilju pronalaska rešenja. I moj omiljeni deo zadatka rad sa devojkama na njima samima da uvide da su bitne, da su jake, da su hrabre, da je u redu da plaču, da je u redu da su drugačije ukoliko im se to sviđa, da se jedino one pitaju šta će raditi sa svojim telom i svojim životom. Da uvide da mogu postići sve što zamisle i da nisu nimalo manje vredne od muškaraca.

 

Kako prepoznati nasilje i kako reagovati? Najkraći savet koji bi uputila žrtvama (šta ne znamo, a trebalo bi da znamo)?

O nasilju se nikako ne ćuti, ukoliko, na primer, vaš komšija tuče svoju suprugu i vi znate za to a prećutite automatski kada vršioci dužnosti izađu na uviđaj i utvrde da ste znali svevreme a niste prijavilii vi postajete saučesnik u zločinu. Nasilje možete prijaviti u policiji, školi ili prilikom poziva na besplatan broj telefona koji radi 24/7 0800 001 017 za Vranje i Pčinjski okrug. Nasilje, ukoliko je fizičko, je relativno lako prepoznati dok ostale vrste malo teže. U suštini svaka radnja koja vamau grožava bezbednost bilo psihičku, ili fizičku i koja vama ne prija je nasilje.

Koliko je naše društvo spremno da reaguje na pravi način po pitanju nasilja bilo koje vrste?

Po mom mišljenju mlađe generacije su daleko spremnije da prijave, reaguju i da se odbrane. Dok su starije generacije još uvek ili ne uviđaju problem, ili jednostavno misle da to nije njihova stvar. U suštini vrlo podeljeno i na nimalo zavidnom nivou. 

Šta je za tebe najveća motivacija u aktivnostima kojima se baviš? 

Želja da pružim pomoć i podršku devojkama i ženama, jer smatram da niko apsolutno nikad ne može da zasluži da bude maltretiran na bilo koji način. Da svako zaslužuje da živi u miru i da svako treba da ima podjednake šanse, da smo svi jednaki i da smo svi vredni ljubavi i poštovanja, što nažalost nije uvek slučaj u našoj sredini.

 

(Ovaj tekst je deo projekta koji sufinansira grad Vranje)