VRANJE
U romanu „Pukovniku nema ko da piše” Gabrijela Garsije Markesa,
ostareli pukovnik u iščekivanju penzije u oskudnoj životnoj
svakodnevnici, strpljivo iščekuje poštara sa rešenjem za mirovinu
koju mu nikako ne šalje korupmpirana i rđava vlast na malenim
Karibima.
Slično se i u Srbiji, naročito u Vranju, događa nezavisnim novinarima,
i oni poput Markesovog pukovnika nikako da dočekaju odgovore ljudi
na vlasti na postavljena pitanja, pa je u istoj formi obesmišljen
žurnalistički trud kao tegoban život junaka najvećeg
latinskoameričkog književnika.
I vranjskim i drugim nezavisnim novinarima diljem Srbije nema ko da
piše, tačnije, da pruži odgovore na pitanja novinarske znatiželje koju
generiše posao koji obavljaju ovi važni društveni delatnici.
Na žalost, u poslednjih desetak godina, na sopstvenom i primeru
svojih koleginica i kolega koji se usuđuju da moćnicima na vlasti
pošalju za njih nepodobna pitanja, odgovori nikada ne stižu, baš kao
pošta Markesovom pukovniku!?
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković, da krenemo od njega,
preskočio je odgovore na brojna pitanja, jedno od njih odnosilo se na
finansijske minuse vranjskih javnih preduzeća i ustanova, što je prvi
građanin grada pod Pržarom ciljano mimoišao, budući da vladavinu
njegove stranke neoborivim faktima definišu kao neuspešnu!
Direktore javnih preduzeća jedino možete da pitate šta planiraju od
projekata da realizuju, dakle, čak i od nezavisnih medija, po oveštaloj
komunističkoj inerciji, očekuju tzv. podobnu novinarsku zapitanost,
međutim, pitanja o gubicima se zaobilaze u širokm luku i na njih se
ne odgovara ni po koju cenu!?
Rukovodstva zdravstvenih ustanova skloni su da zaobiđu neugodna
pitanja o anomalijama u ovoj osetljivoj oblasti, ali, čak i kada se
odvaže da odgovore na njima neprijatna pitanja, oni to čine tzv.
drvenim jezikom, mnogo reči napišu u odgovoru, ali tako malu kažu o
konkretnom problemu i uigranom varijantom mehanizma odbrane
traže tanka opravdanja za načinjene propuste!?
Klasični večiti političari su posebna, teška, mučna, najpre sve
tragičnija, a zatim sve komičnija priča, oni vam takođe ništa ne kažu,
ali vas ubeđuju, besramno i bez skrupula, da su oni jadnici na teškom
poslu, da se tim đavolskim poslom nikada ne bi bavili da su znali
kakav je, ali u njemu ostaju do penzije!!??
Na kraju ove tužne balade, da kojim slučajem nema insajdera, da ne
postoje kategorije anonimnih izvora koje iznad svega računaju na
nesalomivu novinarsku diskreciju, dakle, da toga nema, naša vrsta bi
izumrla i zauvek nestala bez traga!
Zato ne treba da čudi opaska jednog od insajdera nezavisnih medija,
koji upozorava da može samo da zamisli kako bi izgledalo srpsko
društvo bez nezavisnih novinara i njihovog kritičkog pisanja, imajući u
vidu šta i kako vladaju u uslovima kada ih slobodna novinarska pera
žestoko kritkikuju, šta bi tek bilo da vas, ne dao Bog nema, bili bi
mnogo gori od onog lidera Severne Koreje koji istražuje nuklearno
oružje, a nikako da prehrani svoj izgladneeli narod. (kraj) SK/LJS