VRANJE

Dragorad Stanić, dugogodišnji novinar Slobodne reči, Duge, Sporta, Sportskog žurnala i novina Vranjskih, preminuo je pre sadam godina u Vranju u 64. godini života.

Dragorada Stanića ne treba determinisati na oblast sportskog novinarstva, on je pisao i sjajne reportaže sa terena juga Srbije, bio je u pravom smislu te reči novinar s krajolikom, senzibilisan za ljude i njihovo stvaralaštvo, osetljiv na ljudsku muku i nevolju, iznad i izvan svega čovek i pravi prijatelj.

Stanić je kao autentični sportski novinar pratio i pisao o svim događajima na jugu Srbije, o svim sportovima, bez ikakve diskriminacije kada se radi o fudbalu, najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu, izveštavajući i sa košarkaških, odbojkaških, rukometnih i drugih sportskih arena.

Naročitu empatiju imao je prema sportistima, ne dopuštajući nikome, računajući tu i novinare, da u najoštrijoj formi kritikuju mladiće i devojke koji se bave sportom.

To je pokazao i kada smo zajedno gledali utakmicu vranjskog Dinama na stadionu Jumka pre desetak godina, kada su vranjski žuti bili u slaboj formi i iznervirali blizu hiljadu navijača.

„Staniću, bio si baš mekan u Sportskom žurnalu, sa blagom kritikom pojedinaca koji su zaslužili drugačiji, mnogo oštriji osvrt na igru koju su prikazali”, bio sam kritičan prema kolegi i prijatelju.

„Dragi kolega Kostiću, ti pišeš o političarima, razapinješ ih na sve četiri strane sveta, a ja o sportistima, mladim ljudima, greške su sastavni deo sporta, pa ne želim da ih obeshrabrim u inicijalnim nastojanjima njihovog mladalačkog perioda, oni ne smeju da ponesu gorčinu novinarske kritike u daljem toku njihovih sportskih karijera, lako je tebi sa političarima i njhovim obrazima od đona”, pravdao je kolega Stanić manje sebe kao novinara izveštača, neuporedivo više sportiste i sportistkinje iz Vranja i vranjskog kraja.

Da je bio u pravu, ubedljivo dokazuju nekadašnji i sadašnji sportisti iz Vranja i sa čitavog juga Srbije o kojima je pisao Dragorad Stanić, uvek kada se sretnemo progovore koju lepu reč o njemu, ne zaboravljaju ga i stalno potenciraju ne samo novinarske kvalitete, već i njegove ljudske osobine.

Veliki književnik Ivo Andrić je u svom delu napisao da ljudi umiru tri puta, kada fizički napuste ovaj svet, kada budu srušene njihove zadužbine i kada ih i od najbližih prekrije veo zaborava.

Pre sedam godina Dragorad Stanić je napustio ovaj svet, Vranje, jug Srbije i sve sportske arene i druga borilišta, ali ga pamte i često govore o njemu novinari i ljudi iz sveta sporta, jer prema svemu što je činio i radio i kao novinar i kao čovek, kolega i prijatelj, zaborav nije zaslužio. (Kraj) Slavomir Kostić/MS