Više od 100 divljih deponija u sokobanjskim selima

SOKO BANJA

Svako sokobanjsko selo u proseku ima po četiri divlje deponije, rezultati su popisa koji je sprovelo Sokobanjsko ekološko društvo. Oni kažu da je situacija loša, što su i očekivali, jer su locirali ukupno 103 divlje deponije i uneli ih u geografski informacioni sistem, koji su formirali. Po prvobitnom planu trebalo je da se popišu samo deponije koje ugrožavaju vodotokove i izvorišta, ali su popisali sve do kojih su mogli da dođu. U tome su im pomogli i novi saradnici, meštani iz sela koje su obilazili.

Posao je završen čišćenjem izletišta Lepterija, gde im se pridružilo više od 60 ljudi, ljubitelja prirode, među kojima je bilo dosta mladih i porodica sa decom.

„Odabrali smo potez Lepterija–Podgrađe, jer je jedno od najpopularnijih sokobanjskih izletišta. Kroz njega prolazi reka Moravica i tu se skuplja otpad iz svih sela uzvodno od Sokobanje. Želeli smo da na taj način očistimo otpad iz više seoskih mesnih zajednica, ali i izletište koje posećuje mnogo turista. Stanje je bilo dosta loše, ali ne zbog komunalne higijene, jer su kante za smeće bile ispražnjene i nije bilo mnogo otpada koji bacaju turisti. Međutim, bilo je mnogo smeća koje je reka donela tokom većeg vodostaja, pa je to ostalo u granju pored reke. Naročito je tako u kanjonu Podgrađe ispod Sokograda, koji je prelep i vrlo zanimljiv za turiste, a sada im je i dostupan jer je vodostaj nizak“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Prema njegovim rečima, konačno rešenje za čistu Lepteriju i ostala sokobanjska izletišta i sela bio bi organizovan izvoz otpada, a zatim čišćenje svih divljih deponija i kažnjavanje onih koji prave nove.

Prilikom popisivanja divljih deponija, članovi Sokobanjskog ekološkog društva pronašli su brojne saradnike među meštanima sela.

„Razgovarali smo sa više od 90 ljudi i većina njih su naši potencijalni saradnici. To su ljudi koji imaju svest o pravilnom uklanjanju otpada, potrebi da se organizuje izvoz smeća iz njihovih sela i spremni su da to podrže u svojim mesnim zajednicama“, kaže Dimitrijević.

Tokom razgovora sa meštanima, definisali su tri načina za pravilno odlaganje smeća kada za to ne postoje uslovi. Jedan je spaljivanje, što nije ekološki prihvatljivo, ali je bolje od bacanja u šumu ili reku. Drugi način je sakupljanje smeća u džakove i odvoženje do kontejnera u Sokobanji, dok je treći način izbacivanje na gradsku deponiju, koja nije prava deponija, već smetlište, naglašava Dimitrijević.

„Postoji uredba Vlade prema kojoj u 2020. godini treba da se izvrši rekultivacija i sanacija postojeće deponije. Uz to bi trebalo da se napravi i pretovarna stanica Knjaževac, gde bi se naše smeće izvozilo, pa bi odatle išlo na regionalnu deponiju u Pirotu. Međutim, prema saznanjima do kojih smo došli, u Knjaževcu se još uvek ne radi na toj pretovarnoj rampi, i bila bi veoma loša vest ako se to ne uradi, jer bi došlo do nagomilavanja novog otpada“, zaključuje Vladan Dimitrijević.

(Izvor: Media & reform centar Niš)

1
Ostavite komentar

avatar
1 Tema komentara
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
0 Autor komentara
Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
trackback

[…] Nastavak teksta možete pogledati na linku OVDE. […]

Проститутки Бишкека