Vaspitačice iz PU „Pčelica“ pomažu u kovid bolnicama

NIŠ

Slabašna bakica koja bespomoćno leži u krevetu i želi samo da dobije čašu vode je slika koju Anica Milošević ne  može da izbriše iz sećanja. Dodaje da je u tom trenutku pomislila na svoju baku i kako bi bilo kada ne bi bilo nikoga da joj pruži čašu vode. Ta misao ju je učinila još jačom i odlučnijom da svakog trenutka bude na raspolaganju pacijentima koji se nalaze u kovid bolnici. 

„Uvek ću se sećati tih ljudi koji  se zajadno sa lekarima bore za život i njihovih molbi da im pomognemo. Zbog toga mi je drago što sam sa njima jer im ulivam nadu i poverenje“, kaže Anica Milošević koja je samo jedna od deset medicinskih sestara iz PU „Pčelica“ koje su svoj rad sa decom zamenile radom u kovid bolnici UKC Niš. Od početka pandemije do sada iz PU „Pčelica“ 46 medicinskih sestara je priteklo u pomoć medicinskim radnicima u kovid bolnicama, a pre svega pacijentima jer su se one obukle skafandere upravo zbog njih.

                 Zajedno sa Anicom i ostalim medicinskim sestrama iz niških vrtića u kovid bolnici se nalazi i Vanja Stojanović. I ona je kao i Anica dobrovoljno na „novom poslu“ i kada bi trebalo to da ponove učinile bi to bez razmišljanja. Za Vanju je ovo povratak jer je i tokom prošle godine bila sa najtežim kovid pacijnetima.

                  „Poziv za koji sam se opredelila sam po sebi podrazumeva da moram da budem uvek tamo gde je pomoć nekome najpotrebnija. U ovom trenutku to je kovid bolnica UKC i ja sam tu. Sama sam izabrala da se nađem u privim redovima u borbi protiv virusa korone i nikada se nisam pokajala zbog toga. Kada sam prvi put ušla u crvenu zonu bila sam zadužena za najstarije pacijente koji su stigli iz Gerontološkog centra u Nišu. Želela sam da tim  starim ljudima pomognem, da ih utešim toplim rečima, da im oteram strah, izmamim osmeh, da u našoj blizini osete sigurnost. Nameštala sam  sa koleginicima krevete, presvlačila ih, sređivala sobu“, kaže Vanja Stojanović.

                 Prvi put  je u kovid bolnici provela dve nedelje. Ni sada se nije dvoumila da se vrati. Straha nema jer ga zamenjuje želja da se pomogne pacijnetima.

                 „Kada prođem  dezobarijeru na ulazu u UKC ostavljam svoj život sa strane i jedina stvar o kojoj razmišljam je da pomognem pacijentima, da sve bude u najboljem redu i da se što pre vrate svojim  porodicama. Oni su željni tople reči, a kada nas vide osećaju se sigurnije“, dodaje Vanja.

                 Anica Milošević je prvi put u kovid bolnici UKC Niš a do pre nedelju dana družila se sa decom u vrtiću „Slavuj“ gde radi već šest godina. I ona se dobrovoljno javila da pomogne najtežim kovid pacijnetima.

                  „Želja da pomognemo ljudima kojima je ugrožen život nadjačava strah koji osećamo kada ulazimo u crvenu  zonu, a prisutan je i ne može se reći da se ne plašimo. Sa druge strane, poziv koji sam odabrala obavezuje me da pomognem ljudima kada je to potrebno“, kaže Anica i dodaje:

                 „Rad u vrtiću je u mnogome razlikuje od rada u Kliničkom centru. Deca iz vrtića nama prenose pozitivnu energiju jer su ona uvek pozitivna, a ovde smo mi te koje pacijentima dajemo tu energiju.Njima je potrebna pomoć i podrška u svakom smislu, od fizičke  do psihološke i oni to od nas očekuju“.

                   Kada u prolazu čuju da neko kaže da korona ne postoji one ne reaguju. Ne kažu ništa. Jedino žele da tu osobu uhvate za ruku i povedu je sa sobom da samo tokom jedne smene budu sa njima u kovid bolnici. Valjda bi im tada bilo sve jasnije.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare