Uroš Simić, bronzani rukometaš sa juniorskog prvenstva Evrope

LESKOVAC

Na juniorskom prvenstvu Evrope u rukometu u Portugaliji ekipa Srbije osvojila je treće mesto. U tom timu bio je i Leskovčanin Uroš Simić, a za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress reč govori u kratkoj pauzi između silnih obaveza.

„Došao sam u sredu u Leskovac, u petak već idem dalje, imam samo sedam dana za odmor, a onda mi već kreću pripreme za narednu rukometnu sezonu. Još uvek sređujem utiske sa prvenstva Evrope gde niko od nas nije očekivao da osvojimo medalju. Primarni cilj je bio da prođemo grupu i da budemo među osam. Ali, kako je prvenstvo odmicalo, sve više smo sticali samopouzdanje, dobijali neku energiju i na kraju došli do medalje. Ostao sam bez reči posle te utakmice za treće mesto, a po reakcijama vidim da je opet poraslo interesovanje za rukomet, što mi je posebno drago.“

Svoje prve rukometne korake Uroš je napravio u RK „Meteor“, nastavio u „Dubočici 54“, a sada je prvotimac „Crvene zvezde“.

„Počeo sam da treniram kada sam bio u šestom razredu i to u drugom polugodištu. Nisam ni planirao da se bavim rukometom, trenirao sam i šest godina realni aikido. Ali, tražio sam neka takmičenja, medalje, počeo da treniram fudbal, a onda sam sa komšijom Aleksandrom Cenićem i društvom uz fudbal probao i rukomet, pa otišli na jedan, pa drugi trening… I tako, to društvo, s kojim sam i danas nerazdvojan, me je privuklo ka rukometu.“

Uroš je trenutno student prve godine Više medicinske škole u Beogradu, a školske obaveze su ga naterale i da napusti Leskovac i pređe u beogradsku „Crvenu zvezdu“.

„Žao mi je što sam zbog školovanja morao da napustim Leskovac i „Dubočicu“. Mi imamo najbolju publiku, ali, s druge strane mi je godila i promena sredine. Imam ugovor na još dve godine, kad završim školu, videćemo gde ću i šta ću. Ja sam dao pet ispita iz prvog semestra, međutim, kada je počeo drugi semestar nagomilale su se sportske obaveze, posebno oko reprezentacije, tako da sam sada više usredsređen na rukomet. Jeste naporno na dve strane, dodajmo tu i treću, taj neki privatni i socijalni život, ali uz dobru organizaciju sve se postigne.“

Uroš je bio član i pionirske i kadetske reprezentacije Srbije i kaže da je gro juniorskog tima mahom sastavljen od tih igrača koji su već godinama zajedno.

„Ova bronzana medalja je na neki način kruna naše karijere, posebno što do sada nikada Srbija nije osvojila neku medalju u takmičenjima mlađih kategorija. Očekuje nas i svetsko juniorsko prvenstvo sledeće godine, a naša prednost je što niko iz naše generacije neće prestariti. Još je rano pričati o tome, ali sigurno da težimo da ostanemo na nivou na kome smo sada. To će biti jako teško, ima puno dobrih reprezentacija.“

Što se seniorske kategorije tiče, Uroš kaže da se dosta promenilo na bolje u odnosu na neke ranije godine.

„Srbija je 2012. osvojila srebrnu medalju, ali od tada nije bilo takvih rezultata. Od kako je za selektora postavljen Španac Đirona vidi se neki novi sistem, neka nova energija, da se nešto menja… Plasirali smo se na Svetsko prvenstvo posle niza godina, a što se tiče nedavnog Evropskog prvenstva mislim da je bolji rezultat sprečila korona i sve to oko karantina, što je prouzrokovalo i da ekipa ne bude kompletna na prvenstvu. Važno je i da više nema svađa i tih nekih unutrašnjih nemira i mislim da će u nekom skorijem vremenu sigurno biti dobrih rezultata seniorskog tima.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare