LEBANE
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, po odobrenju višeg javnog tužioca, uhapsili su i zadržali S.Z. (21) iz Lebana, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.
On se tereti da je 20. jula tekuće godine, jedan sat posle ponoći u Lebanu, ispred ugostiteljskog objekta u zanatskom centru, nakon svađe i tuče, dvadesetšestogodišnjeg mladića nožem ubo u grudni koš i naneo mu teške telesne povrede, zbog kojih je zadržan na lečenju u Kliničkom-bolničkom centru u Nišu, navodi leskovačka policija.
S. Z. će biti priveden zameniku višeg javnog tužioca u Leskovcu.
Nagomilalo se u Lebanu mnogo toga što je poražavajuće, neprihvatljivo i destruktivno. Dobro je poraženo, naruženo i ismejano. Iskrenost takođe. Ljudi sa takvim osobinama ne uživaju nikakav ugled i poštovanje,već naprotiv, doživljavaju poniženja a njihovi stavovi se proglašavaju za običnu glupost i budalaštinu. Sve što je dobro, pristojno i uljudno okačeno je na stub srama. Ruganje istini i iskrenosti postalo je pravilo a snalažljivost svakojake prevare i obmane i svakojake smicalice proglašavaju se za vrline. U Lebanu skoro da nije novost kada neko nekome razbije glavu ili na radnom mestu uperi pištolj u glavu! Skoro da nije novost ako neko nekome džipom uleti u dvorište ili ako neko nakoga izbode nožem. Nasilje,siledžijstvo, maltretiranje, krađe, pljačke i pretnje redovnije su nego ikada. Lebane kao da je upalo u živo blato i iz dana u dan sve više tone….. Gde je spas i kako se osloboditi ovog zla? Ima li rešenja da se ovoj destrukciji stane na put? Kako i na koji način i šta je to što se mora uraditi? Može li Lebane da prestane da zaliva “korov” i da se oslobodi “straha” od istine? Ima li Lebane snage da upre prstom na siledžije, lopove i kriminalce?Pored sve bede i nemaštine da li Lebane i dalje mora da zatvara oči, da ćuti i trpi i da se klanja “nedodirljivim” a uz to i da im aplaudira? Da li sud treba i dalje da bude “plašljiv” a političari neodlučni? Ima li Lebane vremena za takav “luksuz” ili je vreme isteklo? Smeju li lebančani da se pomire sa ovakvim stanjem i da s njim izađu pred seni svojih predaka i da takvo stanje ostave svom potomstvu….? Sada je u Lebanu vlast nova ali i stara. Dakle, “polovna”. Može li “polovna” vlast da se izbori sa ovim zlom, makar i polovično? Ako ne može to lebančanima mora da kaže, jasno i glasno, a građani će znati šta im je činiti.