LESKOVAC

http://novanasarec.org.rs/index.php/2015/08/24/udruzenje-obolelih-od-raka-pomaze/

Suočiti se sa dijagnozom – rak u većini slučajeva, – znači  pomisliti na svoj kraj. A onda treba prihvatiti dijagnozu kao svog doživotnog putnika i njenu  prateću senku kao opomenu  na neizvesnost i nešto loše. Tretiranje hemoterapijom, radioterapijom , hirurškom  intervencijom je prošlost, a ostaje strah i neizvesnost do prve , druge, treće i sledeće kontrole. I kako reče naša pacijentkinja : “Legnem sa karcinomom i ustajem sa dijagnozom rak. „

Sa istom dijagnozom i lokalizacijom bolesti između pacijenata postoje razlike. Neki su psihički jači i krizne situacije na lakši način prevazilaze. Drugi su sami u svojoj bolesti za razliku od onih koji veliku podršku imaju u porodici. Specifična je grupa pacijenata ( uglavnom žena) koje čuvaju svoje najmilije od težine koju donosi rak i samе plivaju smelo vodama oporavka. Uočljiva je  razlika  po pitanju socijalno materijalnog statusa. U manjini su pacijenti dobrog materrijalnog stanja. Sve je više onih koji su ostali bez stalnog primanja i izlaz nalaze u  obavljaju  sezonskih  poslova. Poznajem mnoge pacijente koji uprkos bolesti rade da bi zaradili  novac za egzistenciju.  Svakako zaslužuju  svaku pažnju, podršku i pomoć i šire društvene zajednice.

Među njima je svakako i onkološka bolesnica Nada Stojković koja  boluje više od 10 godina (od karcinoma materice), njena ćerka Ljiljana sa tumorskim promenama na mozgu, i sin Igor korisnik  Centra za socijalni rad. Radeći privatno Ljiljana je pala i polomila ruku – dva puta ove godine. Ova porodica je primer gde su se udružile dve nesreće : bolest i beda.

I upravo Udruženje obolelih od raka „Hrast“ je prepoznalo teškoće sa kojima se sreće porodica Stojković i u više navrata je joj pružala pomoć u novcu, životnim namirnicama i odevnim predmetima.

Kompletan tekst u leskovačkom nedeljniku Nova Naša reč.