U vlasotinačkoj biblioteci održano guslarsko veče u slavu Gorskog vijenca

VLASOTINCE-MEDVEĐA

U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu tražilo se mesto više, a povod je bilo „Guslarsko veče u slavu Gorskog vijenca“. Naime, vlasotinačka biblioteka je ovim programom obeležila 175 godina od prvog izdanja Gorskog vijenca, koji se smatra jednim od prvih dela štampanim na narodnom jeziku. U programu su učestvovali članovi Udruženja guslara i pisaca epske poezije Gornja Jablanica iz Medveđe.

Predavanje o Petru Petroviću Njegošu i njegovom najpoznatijem delu održao je prof. dr Goran Maksimovićem sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Veče je molitvom blagoslovio Nikola Pešić, sveštenik vlasotinačke crkve. Potom je prisutne pozdravio direktor biblioteke Srba Takić, ističući da ga raduje da su Vlasotinčani, više nego što je očekivao, zainteresovani za lik i delo jednog od najmisaonijeg i najtalentovanijeg pesnika srpskog jezika Petra Petrovića Njegoša.

  • Kada smo letos tražili povod da priznati profesor Goran Maksimović bude gost naše ustanove dogovoreno je da to bude 175. godišnjica od izdavanja Gorskog vijenca. Uz jednu ovakvu nacionalnu temu nekako je logično bilo da budu naši gosti članovi Udruženja guslara i pisaca epske poezije Gornja Jablanica iz Medveđe – rekao je, između ostalog, Srba Takić, direktor biblioteke.

Prisutne su pozdravili Radoslav Doderović, Vidak Adžić, Miljan Toković i Milan Doderović, izvodeći na guslama delove iz Gorskog vijenca: San Vuka Mandušića, monolozima vladike Danila i igumana Stefana.

  • Veoma mi je drago da posle Cetinja, Novog Sada i mnogih drugih gradova širom srpskih zemalja sa ovom temom budem gost Vlasotinca. U poslednjih nekoliko godina, svake godine u drugom gradu u srpskoj sredini, obeležava se Njegošev dan. Pored 175 godina od prvog izdanja Gorskog vijenca, prilika je bila i za sećanje na 1847. godinu koja je veoma značajna za celokupnu srpsku književnost i kulturu. Gorski vijenac se 175 godina neprestano izučava, kao i njegov kulturološki i lingvistički značaj. U stvari, Njegoš je bio pesnik koji je te dve velike teme uveo u srpsku književnost. Jedna je nacionalno-istorijska vizija sveta i sudbina srpskog naroda, a druga je kosmička sudbina čoveka. Tako da Njegošu dugujemo mnogo više nego što znamo i možemo pretpostaviti – rekao je u uvodnoj reči prof. dr Goran Maksimović, koji predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka na Filozofskom fakultetu u Nišu.

On je ovom prilikom predavanje podelio na dva dela, tako da je u prvom delu govorio o Njegoševoj biografiji i značaju 1847. godine za srpsku književnost. U drugom delu prof. Maksimović je govorio o nastanku, značaju i poetici Gorskog vijenca. Interesantan je i podatak da je za 175 godina Gorski vijenac štampan u preko 460 izdanja na 30 jezika.

  • Prvobitni naziv ovog dela bio je „Izvita iskra“, čime se ukazuje na iskonsku težnju srpskog naroda za slobodom, a kako je došlo do promene naziva nema preciznih podataka da li je to uradio Njegoš sam ili u saradnji sa svojim saradnicima. Zahvaljujući ovom književnom delu i Njegošu može se reći da srpski narod pripada najvećim narodima na svetu, ne po brojnosti nego po identitetu. Gorski vijenac je tipično romantičarsko delo, nije drama iako ima taj koncept, Nije ep iako sadrži epska pevanja, nije lirska poezija iako sadrži lirske iskaze i lirske pesme – kazao je prof. Maksimović.

Inače, 1847. godine na narodnom jeziku objavljene su: knjige pesama Branka Radičevića, prevod Novog zaveta Vuka Karadžića, Rat za srpski jezik i pravopis Đure Daničića, a u Beču je odštampan Gorski vijenac.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare