U Velikom Trnjanu služena litirgija kod seoskog krsta

LESKOVAC

Povodom sesokih litija u Velikom Trnjanu, selu koje se nalazi na sedma kilometara od Leskovca, služena je jutros liturgija i osveštan krst .

Liturgiju je služilo nekoliko sveštenika leskovačke crkve, lokalni paroh otac Marjan kao i nekadašnji paroh u ovom selu, otac Rade, koji je i dalje veoma omiljen medju gradjanima.

Meštani sela Veliko Trnjane su se smai organizovali i uredili mesto ko seoksog krsta a oslikane su i ikone u ispod krova.

Ovom bogosluženju je prisistvovao veliki broj gradjana.

Prati
Obavesti me o
guest
9 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Zažuljenko
Zažuljenko
1 godina pre

Gledam prvu fotografiju i ne mogu da se otmem utisku.
Upravo ovako zamišljam neki zaseok u kome je starec najavio da im u pohode dolaze gosti, te naredio okupljanje ponosnih bradatih Srba, Slovena, Anta…kako god. Jednog leta, oko Perunovog dana, u selo dolazi svita stranaca u crnim mantijama. Razgoropađeni su i besni, dok  seljaci pokušavaju da razaznaju o čemu pričaju jer se sve odvija na njima nepoznatom  jeziku. Tokom govora glavnog mantijaša, zadriglog tamnoputog Grka, crnih dugačkih veđa brade do pojasa, uspevaju da uhvate samo jednu reč koja se stalno ponavlja, vrti kao zvuk žrvnja u vodenici  – “paganus…. paganus….paganus…”, izgovorenaje sa mržnjomi prezirom. Podseća reč iz njihovog jezika “pogan” koju su uglavnom koristili za crknutu stoku. Nije jasno zašto stranci to stalno ponavljaju. Prvi put ga čuju i radoznalo zagledaju besmisleno kitnjaste odore i svečane kamilavke tih stranaca čije misije nisu svesni. A misija je da ih uvede ih iz plemenske demokratije u epohu čvrstog feudalizma gde će njihovi životi i egzistencija biti u rukama jednog gospodara. Crkva je bila oruđe za taj plan, a plan se sprovodio nekoliko stotina godina. Oni najtvrdoglaviji su stradaće od ruke Nemanjićkih kaznenih legija zajedno sa svojim porodicama.
Razmišljam šta bi danas bilo da nam gospodar objavi da je od držvnog značaja prelazak na islam, jer ćemo tako, recimo zadržati Kosovo, a istovremeno biti bliži našim “vekovnim prijateljima” Albancima, Turskoj I Saudisjkoj Arabiji i drugim muslimanskim zemljama. Prvo bi konvertirao on, pa članovi Vlade, zatim gradonačelnici pa onda botovi… Trajalo bi kolko bi trajalo, ali nije nemoguće.

Student Privatnog
Student Privatnog
1 godina pre
Odgovori  Zažuljenko

@Zažuljenko, jako mi se dopada kako ste opisali “pred-pogromsko” vreme, odnosno početak nasilnog pokrštavanja. To je jako osetljiva tema koja bi one manje načitane mogla da odvede u blage psihoze, a njihovo, uglavnom, trodecenijsko Srpstvo i vera, bili bi im ozbiljno poljuljani.
Ali, budimo iskreni: koliko Srba je pročitalo bibliju sa razumevanjem, kakvim-takvim poznavanjem istorije, kontekstu vremena o kome govori, poznavanjem tadašnjih etničkih grupa, njihovih običaja…Verujem da bi neka anketa pokazala da nemali broj ljudi veruje da je Isus Hrist bio Srbin i sijaset drugih katastrofalnih neznanja. O površnosti sveštenih lica da i ne pričamo. Oni koji bi morali biti hodajuće enciklopedije, često su diletanti koji barataju sa nekoliko desetina naizust naučenih bogougodnih fraza.
Mnogi bi “čas posla” i bez imalo takta objasnili Muslimanu, Bošnjaku, kako je nastao i šta je bio pre, a kada bi ste Vi pokušali pojedincima da vaš komentar šire pojasnite, neću preterati ako kažem da bi najverovatnije sevnule i pesnice sa druge strane, a vi bi ste bili proglašeni ludakom, arhineprijateljem srpstva, plaćenikom, sektašem…

Светилиска
Светилиска
1 godina pre

Не могу да седим миран. То је највећи мој грех, грешна ми душа.
Студент, ево шта пише протојереј Др Радослав М. Грујић, професор на Богословенском факултету СПЦ Универзитета у Београду у уџбенику: ПРАВОСЛАВНА СРПСКА ЦРКВА, Београд, 1921. година. Мислим да је протојереј г. Грујић и једно време био ректор БФСПЦ.Књига је написана 1914.г., ја имам издање из 1921.год.Књига је годинама, годинама служила као најбољи историјски уџбеник богословима и студентима БФСПЦ, него и исвима онима који су желели да упознају нашу црквенонародну прошлост.
Па, тамо, поред осталог, пише: за владавине цара Василија I Маћедонца, Срби и Хрвати крстише се у великим масама(око 879.)
“Срби, задржавајући траговр многобоштва, имали су култ педака: Крсно Име и своју Славу.” … “Поред тога, трагови многобоштва огледају се данас још у многим другим обичајима нашим. -Тако се Св. Илија назива громовноком, Св. Пантелија – чуварем ветрова, Св. Василије – чуварем стада, Св. Марија – Марија Огњена итд. А о Божићу: бадњак, колач, чесница; о Иван-дану: венци, ложење и прескакање ватре ватре-кресови; за тим ладарице, чароице, додоле, колеђари, литије …
А, сад о Богомолима. На сабору у својој престоници Рас,(1183.год !?), закључено би, да се та јерес Богомоли) ма и силом изкорени из Рашке државе, јер је њено комунистичко и анархистичко учење врло опасно по српско друштво и државни напредак…( Пазите добро, народе мој! 1183. год. а комунисти!!!) Идемо даље. После тога Немања крену читаву војску против непокорених Богомола и брзо их савлада. Све оне, који се не хтедоше крстити даде уништити, А НЕКЕ И СПАЛИТИ ЖИВЕ; имање им одузе и подели околним црквама, манастирима и сиротињи. Учитељу и старешини њихову, даде језик одсећи и прогна га из земље своје; а све њихове верске књиге даде покупити и јавно на ломачи спалити…” (стр. 14.)
А, после нам онај бркати Аустријанац, недоказани сликар, када књиге спаљује у Кристалној ноћи – монструм. Ђанав, народе Српски. Мојега, ђанав.

Djura Leskovac
Djura Leskovac
1 godina pre

Ortodoksni kičeraj, koji nikada nije bio u tradiciji srpskog pravoslavlja. Plus na divlje izgrađen “javi objekat”!

Narod ne vidi dalje od nosa, popovi pune džepove, a vlast okreće glavu.

Očekujem da za koju godinu, ovakve skalamerije budu ukrašene novogodišnjom rasvetom. Ima da pocrkaju od muke antihristi iz susednog sela.

Светилиска
Светилиска
1 godina pre
Odgovori  Djura Leskovac

“Ortodoksni kičeraj, koji nikada nije bio u tradiciji srpskog pravoslavlja” О литијама, и о традицији српског православља, могу да издеклемујем бар два тома “Тихи Дон”, али ме мрзи, а и нема за кога. А попови…..ко попови!!!
Највећи успех СОТОНЕ, илити АНТИХРИСТА(Луцифера, Рогоње…) је то што је успео да убеди свет да не постоји.

Zažuljenko
Zažuljenko
1 godina pre

Lucifer je bog kada se dobro napije. Pogledajte šta nam se dešava, očigledno je da ima iščašen smisao za humor 🙂

Светилиска
Светилиска
1 godina pre
Odgovori  Djura Leskovac

Djuro, nisi valjda razumeo da se ne slazem sa tvojom konstanacijom. Recenicu:”Ortodoksni kičeraj, koji nikada nije bio u tradiciji srpskog pravoslavlja.” од речи до речи потписујем. Литије, илити процесија (и једно и друго је у духу нашег језика из области еклисиологије) је ПАГАНСКИ ритуал, и нема никакве везе са хришћанством, а још мање са паравослављем, а најмање са светослављем. Једина потреба за литијама је: да се српски “верник”, добро налока, још боље накрка, наравно уз плех оркестар са трубачима и бубњевима(све инструменти немачке музичке културе, наши, српски -ич), добро исповраћа, уз обавезну општенародну тучу и рокање, пуцање до могање, а дома пребијање жене и деце. Ако којим случајем жена и деца побегну, е ту су комшије, и на крајау љубљени отац, мајка, браћа! У кругу породице су најлепше и најжешћа тепања.
Студент, па наравно да је Исус Христос био Србин, јер је Мајка Богородица била Српкиња, то је опште знање, које пропагира наша ТВ, а нашироко обрађена у “Трећем оку”, обавезном штиву нашег многострадалног, љубљеног, вољеног, удареног с мокру чарапу у тил, Прецедника – протагонисте серијала: Чист, празан ум, у Зони сумрака!

Djura Leskovac
Djura Leskovac
1 godina pre

“Djuro, nisi valjda razumeo da se ne slažem sa tvojom konstatacijom.”

Pa naravno da nisam Profesore. Da je to napisao Student, pa da se i zamislim. 😀

miki
miki
1 godina pre

Za svaku pohvalu. Meštani se samoorganizovali da ulepšaju svoje selo. A neki tamo neće da sprovedu vodu sa puta pa traže pomoć grada jer nemaju gde da prođu. Mnogo je bitna dobra volja, ali i pamet pojedinaca da to pokrenu i sprovedu. Ponekad je potrebno tako malo da nam bude bolje, lepše. Ali nikako da se setimo.