U niškoj Sigurnoj kući do sada boravilo 126 osoba

NIŠ

 

Nasilje u porodici svakod dana sve je vidljiviji društveni problem, jer su vidljivije i posledice ovog  problema.

U Srbiji je od početka godine u porodično – partnerskom nasilju ubijeno je više od 30 žena, a 327 u poslednjih 10 godina.

Posebno zabrinjavajući podatak je  da su dve od tri žene u Srbiji bile žrtve nekog oblika nasilja.

Godišnje u Srbiji svoj dom napusti oko 1000 žena koje su žrtve muža nasilnika ili ostalih članova porodice.

Mnoge od tih žena spas i pomoć potraže u sigurnim kućama.

Sve veći broj žena u Sigurnoj kući posledica su sve prisutnijeg porodičnog nasilja, ali i toga što su se žene ohrabrile da prijave nasilnika.

U prošloj godini spas u sigurnoj kući u Nišu pronašlo je 89 a tokom ove godine 126 žena i dece.

Pružiti pomoć u smeštaju je prioritetna ali ne i jedina pomoć koja se mora pružiti žrtvama porodičnog nasilja. Da bi se nasilje zaustavilo neophodna je saradnja svih institucija.

„ Mi ne smemo da smatramo da se borba protiv nasilja završava time što su one smeštene u Sigurnu kuću. Osim psihološkog osnaživanja neophodno je raditi na njihovom ekonomskom osnaživanju , odnosno moramo im pružiti mogućnost da se one zaposle, da obezbede egzistenciju za sebe i za svoju decu. U više od 80 posto slučajeva to su žene koje su nezaposlene. Nažalost, zbog nemogućnosti da nađu posao jedan veći broj žena se vraća kod nasilnika“ kaže je Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće.

Od ukupnog boja žena smeštenih u Sigurnu kuću polovina nastavlja samostalni život, dok se ostale, upravo zbog nemogućnosti da nađu posao, vraćaju nasilniku.

Sve je to razlog da država poslodavcima ponudi subvencije za zapošljavanje ugroženih žena.

„Već su u najavi da se sledeće godine  preduzmu konkretnemere u davanju subvencija za zapošljavanje žena koje su žrtve porodičnog nasilja. Zato što je većin ovih žena potrebno dodatno obrazovanje, doobrazovanje, i pomoć u ekonomskom osnaživanju da bi mogle da prevaziđu ove probleme“ kaže Snežana Mitrović iz Komisija za rodnu ravnopravnost  i jednake mogućnosti.

Skupštinska odbornička mreža grada Niša daje podršku pronalaženja sistema za osnaživanje žena.

„ Sve ženske odborničke mreže koje su po prvi put formirane u ovom mandatu gradskih opština i gradskog parlamenta zajedno sa Ženskom parlamentarnom mrežom organizovale su niz aktivnosti . Jedna od nji je i podrška Ženskom autonomnom pokretu Vojvodine i Ženskom centru iz Niša za prikupljanje potpisa da 18 maj bude dan obeležavanja i sećanja na  sve žrtve porodičnog nasilja“ rekla nam je Dušica Davidović, koordinatorka Ženske odbornička mreža grada Niša.

U ženskoj Sigurnoj kući kažu da im se često javljaju i muškarci, žrtve porodičnog nasilja. Zabrinjava podatak da je sve više starijih ljudi koji traže pomoć u Sigurnoj kući u Nišu. Od ukupnog broja žena koje su ovde boravile, deset posto čine one koje su starije od 60 godina i koje su, nažalost ,žrtve svoje dece.

Boravak u Sigurnoj kući može trajati od mesec dana do šest meseci.

Sigurna kuća u Nišu, regionalna je ustanova i za nešto više od pet godina postojanja dosta toga urađeno.

Ceo objekat je renoviran i sređen zahvaljujući ambasadi Norveške, dok je ambasada Danske finansirala izgradnje igraonice za decu. Postavljen je i video nadzor sa 11 kamera kako bi se štićenice osećale sigurno.

 

Emilija Ostojić

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare