U Leskovcu protest prosvetnih radnika: Podrška koleginici i glas protiv nasilja

LESKOVAC

U Leskovcu su danas održani protesti prosvetnih radnika u znak podrške koleginici iz Trstenika koju su malterirali učenici a zatim taj snimak okačili na društvenim mrežama ali i protiv svake vrste nasilja u školama.

Poslušajte šta su razlozi.

Evo šta Bojana Stefanović, profesorka istorije u Osnovnoj školi “Kosta Stamenković” kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.

“Okupili smo se da pre svega kao ljudi, kao građani, kao roditelji, nastavnici nakon toga, da pružimo podršku našoj koleginici iz Trstenika. Kao što znamo one je pretrpela nasilje od strane svojih učenika u svojoj školi, na svom radnom mestu i da kažemo da nije sama , ali i da kažemo javnosti da smo svi mi ona, jer svakodnevno nedeljama, mesecima i godinama se nasilje raznih obika verbalnog, fizičkog, mentalnog, digitalnog dešava u svim osnovnim i srednjim školama u celoj zemlji. Među učiteljima, profesorima, nastavnicima se negde to prikriva, negde se ne publikuje uglavnom iz straha i sami prosvetni radnici neke stvari guraju pod tepih bojeći se reakcije u malim sredinama nekih roditelja, nekih moćnika na kraju ili se bojeći onoga da se ništa ne može rešiti bilo kakvom vrstom tužbe ili prigovora.

Nasilje je u svim institucijama danas jako prisutno, na radnim mestima ljudi trpe nasilje, mobinge, na ulicama, u školama, u svojim porodicama, tako da mislim da bi trebalo da podržimo svi jedni druge.

Mi konkretno želimo da tražimo status službenog lica i da se malo više poštuju zakoni koji postoje vezani za nasilje, da se primenjuju, a ne budu samo mrtvo slovo na papiru.

Ja lično smatram i apelujem na institucije koje su zadužene za to da bi trebalo doneti zakon o zabrani mobilnih telefona ne samo na časovima, nego i u školama uopšte. Mislim da nas deca zapravo svim ovim što rade pozivaju u pomoć i nasiljem jer smo zaboravili da ih naučimo pravim vredostima, zaboravili smo da nije bitno samo da uče školske premete, mi nastavnici smo tu da im pokažemo i šta je čast i poštenje i dostojanstvo i kako da se bore za svoja prava i mislim da je zato potrebno da im mi ličnim primerom to pružamo.

Koliko imate podršku institucija u državi?

Ja mislim da vrlo malo, ta podrška je samo kroz zakone, koji se generalno primene kroz razne timove, kroz razne posete školske uprave povodom nekih incidenata koji se dese, gde nam se onda preporučuju seminari, kako bi naučili kako da se upravlja odeljenjem, da nam se daju neki navodni alati.

Svi ti timovi koje mi imamo, koji postoje za zaštitu dece od zlostavljanja, svi ti seminri koji se održavaju ne daju mnogo rezultata i efekata, mi usvojimo ta znanja ali su prosto neprimenjivi.

Većina ljudi kaze da je naš posao da održimo disciplinu na času, to je tačno, ali kada dete koje je trebalo da bude vaspitano dođe u školu, a da ga mi u školi obrazujemo i nastavimo sa vaspitanjem, nema osnovno poštovanje prema učitelju kao instituciji, onda se tu gubi svaki smisao bilo kog zakona i bilo kog pravilnika.

Da li su ključni u rešavanju ovog problema ipak roditelji i porodica?

Tako je, roditelji i porodica kao osnovna zajednica nije floskula, na prvom mestu, ali svakako ne treba uvek kriviti društvo, međutim mislim da je poremećeni sistem vrednosti već dugi niz godina, da ne kažem decenijama u našem društvu doprineo uveliko tome da se deca negde pogube, kao i njihovi roditelji u tome šta su prave vrednosti.

Deca imaju loše uzore u svom okruženju, loše primere zapošljavanja bez adekvatnih kompetencija, demotivisani su što se tiče učenja, a vide da se nekažnjeno prolazi ako se neke nasilne stvari urade, da se završava sa smanjenom ocenom iz vladanja, koja se na kraju popravi, iako se ponašanje ne popravi, pogotovo u malim sredinama pod pritiskom moćnika raznoraznih. Bez jake porodice i bez stalne priče roditelja, mogu i psiholozi i pedagozi i mi prosvetni radnici svi zajedno kao pedagozi da radimo mislim da bez njihove pomoći ne možemo ništa.

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Samo primeċujem
Samo primeċujem
18 dana pre

 “Poremećeni sistem vrednosti”? 🙂 Imamo li opsežnu analizu, sociološke radove, radove iz oblasti psihologije o “poremećenom sistemu vrednosti”? Da li smo uopšte imali “sistem vrednosti” i ko smo to mi? Ko ili šta nam je poremetilo vrednosti? Na koga se misli, jer reći “narod”. “deca”. “ljudi”. plus “poremećeni sistem vrednosti”, zaista ništa, ali ništa ne znači, sem što odaje neznanje, nesigurnost, patetiku, a redovno služi kao poštapalica u raznim situacijama. Dok se svi ne dogovore oko termina, za mene su Vrednosti lična stvar pojedinca, može ih manje-više imati neka manja grupa okupljena oko sličnog cilja, ali …
Ukratko-  “poremećeni sistem vrednosti” je dnevno-poltikantski šund koji treba izbaciti iz upotrebe.

Mile
Mile
19 dana pre

Trebalo bi sprovesti odluku gradske vlasti o zabrani rada ugostiteljskih objekata posle 24 sata. Da nam deca ne žive u odvojenom svetu, a i promeniti zakone vezane za vaspitanje i školovanje.