BEOGRAD
Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ocenilo je da nema mesta krivičnom gonjenju povodom pretnji smrću i fizičkog napada na Savu Manojlovića u prisustvu njegove supruge i tada sedmomesečne bebe, iako je u službenoj belešci konstatovano da je pretnja smrću izrečena, napad izvršen i da su nastale telesne povrede.
Ovu odluku potpisuje javni tužilac Nebojša Stanković.
Šta piše u službenoj belešci?
U dokumentu Ktr 3021/25 tužilaštvo navodi da je prijavljeni Strahinja Vujičić, inače SNS lojalista i zaposlen u Vladi
- uputio Savi Manojloviću pretnju smrću rečima:
„mrtav si čovek, zapamti moje ime i prezime, ti si mrtav čovek“, - nakon toga ga fizički napao i zadao mu dva udarca zatvorenom šakom u glavu,
- usled čega je Manojlović zadobio lake telesne povrede,
- a događaj se odigrao na javnom mestu, u prisustvu više građana.
Za tužioca Nebojšu Stankovića ništa od ovoga nije sporno.
Zašto onda nema krivičnog dela?
Prema zaključku tužioca Nebojše Stankovića – zato što se Savo Manojlović uspešno odbranio prilikom napada.
U obrazloženju se navodi da pretnje „objektivno nisu bile podobne da ugroze sigurnost Sava Manojlovića i kod njega izazovu strah“, jer se Manojlović, uprkos pretnji smrću, suprotstavio napadaču, oborio ga na tlo i zadržao do dolaska policije.
Drugim rečima, po logici tužilaštva:
- pretnja smrću nije ozbiljna ako se žrtva ne povuče,
- fizički napad ne proizvodi krivičnu odgovornost ako se napadnuti odbrani,
- nasilje postaje krivično delo samo ako je uspešno.
Apsurd se tu ne završava
U daljem obrazloženju, tužilac Nebojša Stanković posebno ceni ponašanje supruge Save Manojlovića.
Tužilaštvo konstatuje da ona nije zapomagala, nije vikala, nije dozivala pomoć, nije pobegla sa mesta događaja i ostavila, već je uspela da incident zabeleži mobilnim telefonom.
Na osnovu toga, tužilac Nebojša Stanković zaključuje da se iz njenog ponašanja ne može izvesti zaključak o ozbiljnom uznemirenju, pa ni ti navodi – zajedno sa navodima same žrtve – nisu uticali na odluku da se ne pokrene krivično gonjenje.
Drugim rečima, državni organ procenjuje da ako svedok uspe da snimi nasilje, to znači da se nije dovoljno uplašio, pa nasilje time gubi na težini.
Nasilje postoji – ali samo kao prekršaj
Iako beleška sadrži opis pretnje smrću, fizičkog napada i povreda, tužilaštvo zaključuje da u konkretnom slučaju nisu ostvarena obeležja krivičnog dela nasilničkog ponašanja, jer navodno nije došlo do „značajnijeg ugrožavanja spokoјstva građana“.
Umesto toga, događaj se kvalifikuje kao prekršaj protiv javnog reda i mira.
Ko je napadač?
U službenoj belešci se ne pominje, ali je u javnosti poznato da je Strahinja Vujičić zaposlen u Vladi Srbije. Tužilaštvo se ovom činjenicom ne bavi. Javnost, međutim, ima pravo da postavi pitanje da li bi pretnja smrću,, fizički napad, telesne povrede i incident na javnom mestu bili ovako tumačeni da je u pitanju neko bez institucionalne pozadine.
Odlukom koju je potpisao tužilac Nebojša Stanković, tužilaštvo faktički uspostavlja novi standard
* ako se branite kad vas neko napadne – nema krivičnog dela za napadača
* ako snimate nasilje – očigledno se niste uplašili;
* ako nasilnik ne uspe da vas ugrozi prilikom napada – biva aboliran.
Podsećamo da je Petar Antonijević ekološki aktivista krivičnopravno osuđen, jer je dobacio Marku Đuriću da je izdajnik, što je sud ocenio kao ugrožavanje sigurnosti. Takođe Petar Antonijević je preko četiri meseci držan u pritvoru, dok Strahinji Vujičiću nije određeno zadržavanje ni od 48h zahvaljujući političkoj intervenciji koju je sproveo tada dežurna tužiteljka Jelena Stojanović.
Tužilac Nebojša Stanković: Pretnja smrću i fizički napad na Savu Manojlovića i njegovu porodicu nisu krivično delo jer se uspešno odbranio od napadača
Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ocenilo je da nema mesta krivičnom gonjenju povodom pretnji smrću i fizičkog napada na Savu Manojlovića u prisustvu njegove supruge i tada sedmomesečne bebe, iako je u službenoj belešci konstatovano da je pretnja smrću izrečena, napad izvršen i da su nastale telesne povrede.
Ovu odluku potpisuje javni tužilac Nebojša Stanković.
Šta piše u službenoj belešci?
U dokumentu Ktr 3021/25 tužilaštvo navodi da je prijavljeni Strahinja Vujičić, inače SNS lojalista i zaposlen u Vladi
- uputio Savi Manojloviću pretnju smrću rečima:
„mrtav si čovek, zapamti moje ime i prezime, ti si mrtav čovek“, - nakon toga ga fizički napao i zadao mu dva udarca zatvorenom šakom u glavu,
- usled čega je Manojlović zadobio lake telesne povrede,
- a događaj se odigrao na javnom mestu, u prisustvu više građana.
Za tužioca Nebojšu Stankovića ništa od ovoga nije sporno.
Zašto onda nema krivičnog dela?
Prema zaključku tužioca Nebojše Stankovića – zato što se Savo Manojlović uspešno odbranio prilikom napada.
U obrazloženju se navodi da pretnje „objektivno nisu bile podobne da ugroze sigurnost Sava Manojlovića i kod njega izazovu strah“, jer se Manojlović, uprkos pretnji smrću, suprotstavio napadaču, oborio ga na tlo i zadržao do dolaska policije.
Drugim rečima, po logici tužilaštva:
- pretnja smrću nije ozbiljna ako se žrtva ne povuče,
- fizički napad ne proizvodi krivičnu odgovornost ako se napadnuti odbrani,
- nasilje postaje krivično delo samo ako je uspešno.
Apsurd se tu ne završava
U daljem obrazloženju, tužilac Nebojša Stanković posebno ceni ponašanje supruge Save Manojlovića.
Tužilaštvo konstatuje da ona nije zapomagala, nije vikala, nije dozivala pomoć, nije pobegla sa mesta događaja i ostavila, već je uspela da incident zabeleži mobilnim telefonom.
Na osnovu toga, tužilac Nebojša Stanković zaključuje da se iz njenog ponašanja ne može izvesti zaključak o ozbiljnom uznemirenju, pa ni ti navodi – zajedno sa navodima same žrtve – nisu uticali na odluku da se ne pokrene krivično gonjenje.
Drugim rečima, državni organ procenjuje da ako svedok uspe da snimi nasilje, to znači da se nije dovoljno uplašio, pa nasilje time gubi na težini.
Nasilje postoji – ali samo kao prekršaj
Iako beleška sadrži opis pretnje smrću, fizičkog napada i povreda, tužilaštvo zaključuje da u konkretnom slučaju nisu ostvarena obeležja krivičnog dela nasilničkog ponašanja, jer navodno nije došlo do „značajnijeg ugrožavanja spokoјstva građana“.
Umesto toga, događaj se kvalifikuje kao prekršaj protiv javnog reda i mira.
Ko je napadač?
U službenoj belešci se ne pominje, ali je u javnosti poznato da je Strahinja Vujičić zaposlen u Vladi Srbije. Tužilaštvo se ovom činjenicom ne bavi. Javnost, međutim, ima pravo da postavi pitanje da li bi pretnja smrću,, fizički napad, telesne povrede i incident na javnom mestu bili ovako tumačeni da je u pitanju neko bez institucionalne pozadine.
Odlukom koju je potpisao tužilac Nebojša Stanković, tužilaštvo faktički uspostavlja novi standard
* ako se branite kad vas neko napadne – nema krivičnog dela za napadača
* ako snimate nasilje – očigledno se niste uplašili;
* ako nasilnik ne uspe da vas ugrozi prilikom napada – biva aboliran.
Podsećamo da je Petar Antonijević ekološki aktivista krivičnopravno osuđen, jer je dobacio Marku Đuriću da je izdajnik, što je sud ocenio kao ugrožavanje sigurnosti. Takođe Petar Antonijević je preko četiri meseci držan u pritvoru, dok Strahinji Vujičiću nije određeno zadržavanje ni od 48h zahvaljujući političkoj intervenciji koju je sproveo tada dežurna tužiteljka Jelena Stojanović.
Kreni Promeni