BEOGRAD
Koordinisana mreža od nekoliko stotina lažnih naloga pojačava prisustvo Aleksandra Vučića na internetu i učestvuje u diskreditovanju nezavisnih medija kojima građani Srbije veruju, uoči nedeljnih izbora, pokazalo je istraživanje Balkanske inicijative za slobodne medije (BFMI) i Centra za medijsku forenziku Univerziteta Klemson u SAD, objavljeno danas.
U zajedničkom istraživačkom izveštaju, naslovljenom „Lažna masa za Vučića“, navodi se da se koordinisani napadi stotinama lažnih naloga na nezavisne medije koriste za povećanje vidljivosti Aleksandra Vučića, nosioca liste „Ujedinjena Srbija“.
Evropski i američki istraživači identifikovali su naloge koji uglavnom ne stvaraju novi sadržaj, već organizovano pojačavaju već postojeće objave. U međuvremenu, jezgro mreže na platformi Iks uglavnom je ostalo netaknuto.
Prema izveštaju „Dvostruki napad“, mrežu čine 332 lažna naloga raspoređena u 97 usko povezanih grupa. Oni su tokom 12 dana objavili gotovo 40.000 poruka, pretežno na platformi Iks, dok su pojedini profili bili aktivni i na Fejsbuku, koji je u vlasništvu kompanije Meta.
Više od trećine svih objava ove mreže odnosilo se na Vučića, što je pet puta više nego na njegovu stranku. Istraživači ocenjuju da takav odnos ukazuje na to da je operacija prvenstveno usmerena na promociju jednog političkog lidera.
Kako se navodi u izveštaju, cilj nije stvaranje izmišljenog sadržaja, već kreiranje privida masovne podrške. Mreža sistematski povećava broj deljenja objava Vučića i komentatora koji ga podržavaju, čime se stavovi malog broja ljudi predstavljaju kao mišljenje široke javnosti. Studenti koji protestuju često se označavaju kao „blokaderi“.
Istraživači upozoravaju da provera činjenica sama po sebi ne može da otkrije ovakav vid manipulacije, budući da se ona zasniva na korišćenju lažnih naloga za širenje postojećeg sadržaja, a ne nužno na objavljivanju neistinitih informacija.
Nezavisni mediji takođe su među glavnim metama mreže. Prema nalazima istraživanja, na svako deljenje izveštavanja medija N1 i Nova.rs, ispod njihovih objava ostavljano je više od 160 odgovora.
Platforma Iks suspendovala je približno petinu identifikovanih naloga, ali je uklonjen samo jedan od 131 naloga koji su se najintenzivnije koordinisali, pokazuje istraživanje.
„Cilj ove kampanje je da stavovi u korist Srpske napredne stranke (SNS) i protiv ‘blokadera’ budu upadljivo zastupljeni u svakom političkom prostoru i to daleko više nego što bi bili da su se pojavili spontano“, navode istraživači.
Kodirektor Centra za medijsku forenziku Univerziteta Klemson Patrik Veren ocenio je da nije reč samo o pojedincima koji glasno iznose svoja politička uverenja.
„To nisu samo zagrejani pristalice koji glasno iznose svoje mišljenje. Ovo je koordinisana mreža lažnih naloga koja dosledno sužava prostor u kome stvarni ljudi mogu da se čuju“, izjavio je Veren.
Direktorka BFMI Antoneta Nikolova istakla je da je suština manipulacije u stvaranju privida masovne podrške.
„Ono što je ovde lažno jeste masa“, rekla je Nikolova.
Ona je objasnila da mreža ponavlja poruke jednog političkog lidera preko lažnih naloga sve dok mali broj glasova ne počne da deluje kao stav čitave nacije. Prema njenim rečima, evropski mehanizmi zaštite uglavnom su usmereni na lažan sadržaj, zbog čega ovakve operacije mogu da prođu neprimećeno.
„Evropa treba da uči iz onoga što dokumentujemo u Srbiji pre nego što se ove taktike ukorene u njenim izbornim kampanjama“, upozorila je Nikolova.
U izveštaju se ukazuje i na to da su nezavisni mediji, koji su izloženi koordinisanim napadima na internetu, istovremeno pod pritiscima i van digitalnog prostora. Među njima se navode pritisci novog vlasnika, jednog ministra i medijskog regulatora.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, nema iste obaveze u pogledu primene Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act) kao države članice Unije. Takođe, nijedna institucija u Srbiji nema jasno definisan mandat za sveobuhvatno praćenje izbornih kampanja na internetu, navodi se u izveštaju.
Predsednik BFMI Peter Horoks ocenio je da su nezavisne redakcije, kojima građani Srbije najviše veruju, izložene pritiscima upravo u trenutku kada se pripremaju da izveštavaju o izborima.
„Redakcije kojima građani Srbije najviše veruju pritisnute su s dve strane upravo dok se pripremaju da izveštavaju o izborima“, izjavio je Horoks.
On je ukazao na to da Evropska unija i dalje ima značajan uticaj kroz proces pristupanja Srbije i pozvao da se u izveštaju o napretku zemlje jasno oceni odnos prema nezavisnim medijima tokom izborne kampanje.
Balkanska inicijativa za slobodne medije pozvala je digitalne platforme da preduzimaju mere protiv koordinisanih grupa kao celina, objavljuju podatke o uklonjenim nalozima i Srbiju tretiraju kao zemlju u kojoj se ovakvi rizici ponavljaju.
BFMI je pozvala i Evropsku komisiju da u izveštaju o Srbiji, čije je objavljivanje najavljeno za 4. novembar, uzme u obzir nalaze istraživanja. Od izbornih posmatrača zatraženo je da nadzor nad aktivnostima na internetu produže i nakon izbornog dana, jer bi mreža mogla biti iskorišćena za oblikovanje načina na koji javnost prihvata izborne rezultate.
(Kraj) SP/AS