BEOGRAD
Prema rezultatima redovnog jesenjeg istraživanja političkog javnog mnjenja Srbije, koje je sprovela Nova srpska politička misao (NSPM) krajem septembra i početkom oktobra, Studentsku listu podržalo bi 44,6 odsto opredeljenih ispitanika, dok bi za listu Srpske napredne stranke (SNS) „Ujedinjena Srbija“ glasalo 42,7 odsto.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem, na reprezentativnom uzorku od 1.050 ispitanika, na teritoriji Srbije bez Kosova, u periodu od 25. septembra do 5. oktobra. Iz NSPM navode da je istraživanje rađeno za sopstvene potrebe.
Da će sigurno izaći na parlamentarne izbore 25. oktobra izjasnilo se 79,8 odsto ispitanika, dok je 13,3 odsto reklo da će verovatno glasati. Da verovatno neće izaći na izbore odgovorilo je dva odsto anketiranih, a 3,2 odsto navelo je da sigurno neće glasati. Bez odgovora ili stava ostalo je 1,7 odsto ispitanika.
Na pitanje za koju bi listu glasali kada bi parlamentarni izbori bili održani sledeće nedelje, 44,6 odsto opredeljenih ispitanika izabralo je Studentsku listu, a 42,7 odsto listu SNS „Ujedinjena Srbija“.
Sve ostale liste, izuzev manjinskih, prema rezultatima istraživanja trenutno su ispod izbornog praga. Socijalističku partiju Srbije (SPS) podržalo bi 2,9 odsto ispitanika, listu „Evropska Srbija“ 2,7 odsto, Autentičnu desnicu 2,5 odsto, dok bi za ostale liste glasalo dva odsto opredeljenih birača.
Da bi glasali protiv vlasti, ali da još ne znaju za koju bi se listu opredelili, navelo je 2,7 odsto ispitanika.
Istovremeno, istraživanje pokazuje da je značajan broj građana i dalje neodlučan ili ne želi da otkrije svoje opredeljenje. Takvih ispitanika ima 18,3 odsto.
Urednik NSPM Đorđe Vukadinović naglasio je da je reč o rezultatima redovnog jesenjeg istraživanja političkog javnog mnjenja, a ne o predviđanju ili projekciji izbornih rezultata.
Ipak, ocenio je da će u aktuelnoj napetoj predizbornoj atmosferi ovi podaci biti predstavljani kao prognoza ishoda izbora, iako, kako ističe, tome ne služe.
„Stoga smo razmišljali da možda ništa i ne objavljujemo pre izbora, jer nam objavljivanje donosi samo novi talas hroničnih prozivki, pljuvanja i osporavanja sa skoro svih strana“, naveo je Vukadinović.
Dodao je da su ga, međutim, gotovo histerični, besomučni i lični napadi kojima su režim i njegovi predstavnici reagovali na prethodne nalaze i retke objave rezultata tokom poslednjih meseci naveli na zaključak da ipak ima smisla objaviti istraživanje, ukoliko ono izaziva toliko burne reakcije vlasti i njenih saveznika.
U tekstu objavljenom na sajtu NSPM, koji potpisuje, Vukadinović je izneo i stav da je Srbija pod aktuelnom vlašću, na osnovu brojnih dokaza i primera, pala ispod čak i minimalnih standarda „izborne demokratije“.
Zbog toga smatra da rasprava o mogućim izbornim rezultatima pod postojećim okolnostima može značiti prihvatanje političkog simulakruma i stvaranje privida normalnosti, funkcionisanja institucija i regularnosti koje, prema njegovoj oceni, očigledno nema.
„Jer, nemojmo zaboraviti – u neslobodnim, autoritarnim i totalitarnim društvima nema slobodne javnosti, pa ni slobodnog istraživanja javnog mnjenja. Pa, razume se, ni slobodnih izbora. Srbija, želimo da verujemo, još uvek nije sasvim skliznula sa ivice te provalije – ali joj je veoma, veoma blizu“, ocenio je Vukadinović.
Govoreći o konkretnim rezultatima istraživanja, urednik NSPM ukazao je da oni takođe ukazuju na izraženu polarizaciju u društvu.
Najavio je i mogućnost da NSPM u narednim danima objavi projekciju izbornih rezultata, zasnovanu na uočenim trendovima, događajima tokom poslednjih 15 do 20 dana kampanje i dodatnim istraživanjima pojedinih grupa birača koje bi mogle biti presudne za izborni ishod. Među njima je izdvojio mlade, zaposlene u državnom sektoru i penzionere.
(Kraj) SP/AS