LESKOVAC

Narodna biblioteka „Radoje Domanović “u Leskovcu organizovala je tribinu „Sveti Ćirilo i Metodije i njihovi učenici“. Miroslav Jovanović, teolog, podseća da će uskoro biti i slava biblioteke, koja slavi upravo ovu Ćirila i Metodija.

„Taj praznik je značajan i značajno je što su sveta braća stvorila ne samo u kulturološkom, već i u identitetskom smislu, jer je ćirilica je deo identiteta našeg naroda.“

Miroslav Karanfilović, istoričar, koji je takođe govorio na tribini, kaže da rad Ćirila i Metodija nije završen smrću Metofija, nego da je tek tada počeo.

„Seme koje su posejali se proširilo po celom slovenskom svetu i ono što je najbitnije za nas, da se to najviše ukorenilo na Balkanu. Uprovo sa ovih prostora su potekla oba pisma. Mi danas imamo vrlo malo informacija o Ćirilu i Metodiju, kao i o njihovim učenicima. Nekada, između dva svetska rata, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, su se Ćirilo i Metodije proslavljali kao đačka slava, nešto kao danas sveti Sava. Taj praznik se padao 24. maja, a nakon Drugog svetskog rata smo imali jedan drugi veliki praznik 25. maja, pa je bilo mnogo dva velika praznika u dva dana i prestalo se sa slavljenjem Ćirila i Metodija. Ali, čak i danas u školskom sistemu, mi pretrčimo preko Ćirila i Metodija, posebno preko njihovih učenika, iz maternjeg jezika se nešto malo više radi, ali polako zaboravljamo njih i njihov rad. Po meni se ne poklanja dovoljno pažnje tom radu. Mislim da drugi narodi, kao što su Bugari ili Rusi više pažnje posvećuju radu Ćirila i Metodija. Mi imamo podatke da su Sloveni pisali i pre Ćirila i Metodija, ali ne i kojim pismom, tu postoje razlike u određenim istorijskim školama. Ali, ako nešto nije standardizovano to samo dođe i prođe, a ovo što su radili Ćirilo i Metodije i njihovi učenici se vremenom menjalo i osavremenjivalo, ali postoji još uvek kao osnov naše gramatike, azbuke, kao temelj naše kulture.“