Tribina „5 godina od Briselskog sporazuma“ iz perspektive stanovnika juga Srbije i severa Kosova

PREŠEVO

Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je u petak u Preševu tribinu „5 godina od Briselskog sporazuma – pitanja svakodnevice“, na kojoj su Jovana Radosavljević i Sanja Sovrlić iz kosovskomitrovačkih organizacija Nova društvena inicijativa, odnosno Crno-beli svet, i Enkel Redžepi iz preševskog Odbora za ljudska prava, debatovali na koji način sporazumi iz Brisela utiču na život građana na jugu Srbije i severu Kosova.

Po rečima Jovane Radosavljević, za pet godina koliko je prošlo od prvog Briselskog sporazuma situacija se drastično promenila za Srbe na Kosovu, pre svega zbog integracije u politički sistem i policiju, dok je Sovrlić pomenutu integraciju okarakterisala kao „nasilnu“.

„Ključni trenutak desio se novembra 2013. godine, kada su Srbi učestvovali na lokalnim izborima po zakonima Kosova. Taj, po mnogo čemu nedemokratski proces, aminovan je od strane vlasti u Prištini i međunarodne zajednice, a mi smo dobili „Srpsku listu“ na vlasti“, kako je rekla.

Ona je konstatovala i da Srbi na severu Kosova ne dobijaju ohrabrenje da kao građani iskoriste svoja prava u okviru kosovskog sistema, već se postižu sporazumi (o energetici, telekomunikacijama) koji su bez utemeljenja u praksi.

Priznavanje diploma, udžbenici na albanskom jeziku i integracija u državne institucije, apostrofirani su kao najveći problemi Albanaca na jugu Srbije od strane Enkela Redžepija.

Kako je rekao, priznavanje diploma, i pored nekoliko postignutih sporazuma, je još uvek aktuelno pitanje, što je jedan od razloga iseljavanja mladih Albanaca.

„Briselski sporazum ni u kom pogledu nije doprineo poboljšanju života na jugu Srbije“, naglasio je Redžepi.

Govoreći o bezbednosti, Radosavljević je navela podatak da nakon dva meseca od ubistva Olivera Ivanovića nema nikakvog pomaka u istrazi.

„Napredak u oblasti bezbednosti ipak postoji, ali na štetu transparentnosti. Pitanje je kako će se to ispunjavanje agende sa raznoraznim sporazumima odraziti na međuetničke odnose“, rekla je Radosavljević konstatujući da policija ne funkcioniše u punom kapacitetu.

Ona je istakla da je društvo duboko podeljeno, a da se održava privid stabilnosti. Srpska zajednica je uskraćena za najosnovnija ljudska prava, kao što su lični dokumenti, pa i kretanje, zaključila je Radosavljević.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare