NIŠ

“Centar za identifikaciju žrtvava trgovine ljudima identifikovao 18 žrtava trgovine ljudima , od kojih je 17 žena I devojčica I jedan muškarac. Od 17 je 13 odraslih žena  a četiri su malololetne rekla je Tatjana Nikolić, izvršna koordinarka Centra za devojke, na danas održanom okruglom  stolu pod nazivom „Razmena praksi organizacija i mreža, iz zemalja u okruženju, koje se bave problemom trgovine ljudima“. 

Okrugli sto je  održan u hotelu Tami Residence,  a na njemu su učestvovale predstavnice mreža koje se bave problemom trgovine ljudima – Ring iz Bosne i Hercegovine, mreža La Strada – Makedonija, AT mreža Srbija.

Od svih oblika eksploatacije  najčešća je seksualna,  potom višestruka   radna eksploatacija. Višestruka eksploatacija poslednje dve godine se sve više javlja a ove godine ona podrazumeva seksualnu eksploataciju, prinudu na vršenje krivičnih dela , prinudni brak I prosjačenje, čulo se danas na okruglom stolu.

Tatjana Nikolić upoznala je prisutne sa organizacijom I radom Centra za devojke I Anti trafiking mreže. Ovu Mrežu čine devet organizacija iz gradova Srbije I radi pre svega na prreventivi. U tom cilju organizuju se edukacije po srednjim školama , okrugli stolovi I informiše se javnost o problemu i oblicima trgovine ljudima . Centar za devojke koordiniše antitrafikong mrežu prethodne četiri godine .

“Na radionicama pričamo o načinima vrbovanja a oni su raznoliki I vrlo kreativni, svake godine sve kreativniji. Nekad u to klasični oglasi za posao , kao I ranije ali cifre više nisu nerealne tako da se teško prepoznaju”, rekla je Tatjana.

Strategije “lover boy-a” su sve češće pa devojke posle nekoliko meseci zabavljanja umesto na “romatičnom putovanju” sa “svojim momkom” završe kao žrtva tgovine ljudima. Dešava se da I agencije koje nude turističke usluge budu samo maske za mrežu trgovine ljudima.

“ Ubeđenje -To da se nama ne može desit -i nije baš tako, jer trgovac sazna najpre sve o svojoj žrtvi a onda smisli pristup. Stoga se mora biti veoma obazriv , a to se odnosi I na žene i na muškarce I na mlade i  stare. U suštini smo svi podložni a tome doprinosi I ekonomska situacijia koja nas čini vrlo ranjivim”, kaže Tatjana Nikolić.

Slična situacija je i u zemljama u okruženju, posebno u bivšim jugoslovenskim republikama.

“ U poslednje vreme broj žrtava koje se kao takve prepoznaju je veoma mali . Organi koji su zaduženi za procesuiranje trgovaca ljudima  ne prepoznaju mnoga dela kao krivično delo trgovine ljudima već kao neka druga delakoja su manje kažnjiva.  Povesebno se izdvaja prisilni rad , posebno prosjačenje, naročito dece I maloletnih osoba,  nešto malo manje seksualna eksploatacija devojaka, Žrtve je teško prepoznati  s obzirom da su trgovci ljudima prepredeni I često deca koja se koriste u prosjačenju nisu “ u sistemu” –neka od njih nemaju ni imena  niti su registrovana njihova rođenja”, kaže Lana Jajčević iz Banja Luke, članica mreže za borbu protiv trgovine ljudima “Ring” iz Bosne I Hercegovine.

“ Trgovina ljudima postoji svuda oko nas. Glavni problem je u identifikaciji, pprepoznavanje problema trgovine ljudima. Zato najveću pažnju posvećujemo prevenciji  u školama, univerzitetima . Često se događa da ni profesionalci ne mogu da prepoznaju indikatore  tgovine ljudima. Smanjuje se starosna granica žrtve. Najmlađa žrtva koju smo imali je trinaestogodišnja devojčica. “ kaže   Ona je upoznala prisutne na kampanju “Šta gledaš” koja se sprovodi u Makedoniji I koja treba da upozna javnost sa problemom eksploatavije ljudi, pre svega na rane  brakove,  prodaju organa, seksualnu eksploataciju” rekla je Lenče Marković iz makedonske mreže koja se bori protiv trgovine ljudima.

Oktobar je mesec borbe protiv trgovine ljudima .