LESKOVAC

Todor – Toša Tonić, jedan je od najpoznatijih advokata i sigurno najpopularniji političar u Leskovcu između dva svetska rata.Za njega su vezane mnoge šale i anegdote koje su uglavnom izmišljali i širili njegovi politički protivnici. Istina, Toša Tonić je mnoge šale na svoj račun i sam izmišljao i pričao tokom agitacija po selima i u Leskovcu.
Šta sve njegovi politički protivnici nisu činili da ga omalovaže, ponize i uklone sa politčke scene i da, ismejavajući njega, uvere građane da glasaju za njih – komuniste, koji su “simbol borbe za prava i bolji život radnika”, a ne za njega Tošu Tonića, lakrdijaša, klovna i cirkusanta koji zastupa interese kapitalista – “radničke krvopije” .
Ali, to im nije polazilo za rukom i to mu njetovi protivnici –komuniti nisu oprostili.Čak i posle rata, posle smrti Toše Tonića, bilo je onih “od pera” koji su, e da bi dokazali svoju odanost i pripadnost “oslobodiocima”, a narod i dalje mislio najgore o radničkim izelicama – pisali od TATKA NA NAROD, kako je i sam Toša Tonić u šali nazivao sebe tokom agitacije za izbor poslanika.
Anegdote i šale o Toši Toniću književnik Dobrivoje Kapisazović je 1980. godine objavio u knjizi “Toške iz Leskovac i njegove govorancije”. U predgovoru ove knjige istoričar Sergije Dimitrijević piše da je “u radu ( knjizi D. Kapisazovića ) pokazano kakvim je sredstvima T. Tonić gradio svoju advokatsku i poslaničku karijeru nastupajući kao neka vrsta klovna koji se bori za popularnost, govoreći “po leskovački” i lažno prikazujući sebe kao vrlo uticajnu ličnost…”
Desetak godina kasnije, poznati leskovački advokat, istoričar i profesor Jovan Jovanović Abraš, inače savremenik Toše Tonića i dobar poznavalac političkih prilika u Leskovcu u to vreme, dok smo sedeli ispred njegove kuće u ulici Dositeja Obradovića, pričao mi je i o Toši Toniću i rekao: “ Znate šta, Dimitrijeviću – mi o Toši Toniću možemo da pričamo šta hoćemo. Mnogi su ga ismejavali i zbijali šale na njegov račun, ali ovo da znate – samo Toša Tonić je na izborima TRI PUTA bio izabran za poslanika, pa sad vi vidite ko je bio pametan – on ili oni koji ga ismejavaju i pričaju da je Toša Tonić klovn!”
Ko je, zapravo, Todor Toša Tonić?
Toša Tonić je rođen u Belčug malu – Pop Mićin sokak u Leskovcu.
U sokače kude su Škretini bija je i Rajko Tonić, zvani Raka, južar, žena Jelena, deca Todor, zvani Toša Tonić, Persida, Mihajlo, Ljubica i Proka. Toša Tonić, žena Jelena – Lenka. Mihajlo Tonić, šušter, žena Danica. Persida, muž Dragutin Stojanović, zvani Daca Brka u Pižin sokak ( Voždova ulica ), deca Aleksandar, Radmila i Ljubica. Ljubica, muž Petar Conić, sreski načelnik, deca Rade, Steva, Ljupče i Jelče.
Toša Tonić je bija siromašan južarski sin i kad otide u Beograd da studira njigove sestre su išle u nadnice da radiv da brata Todora izvučev iz sirotinjštinu.
– Dok je bija u Beograd stanjuvaja je u potkrovlja, po tavani i podrumi, nosija je i dve leve ili dve desne cipele. Kad je završija Pravni fakultet postaja je advokat i oženi Jelenu – Lenku iz čuvenu familiju Tomašević u Beograd. Jelena je po majčinu ili očevu familiju vodila poreklo još od Garašani, a njen brat Žarko bija je ataše u Čikago. Jelena je bila profesor i kd s Tošu Tonića dođe u Leskovac bila je upravnica Ženske zanatske škole.
Toša Tonić je bija veliki šaljivdžija. Znaja je da izmišlja lakrdije i smicalice i zasmejava ljudi. Jedno vreme bija je samo advokat, a onda se kandidovao za poslanika. Bija je radikal, bija je na listu Nikole Pašića i samo je on, siromašno dete iz Belčug malu – tri put biran za poslanika.
Evo i jedne od mnogih anegdota o Toši koju je leskovački istoričar Dragoljub Trajković iz lista “Vreme” preneo u svojoj knjizi “Iz našeg mančestera”:
Za vreme agitacije za izbor poslanika “.. Todor Tonić je seljankama objasnio zašto još uvek moraju da skupljaju biljke i da se leče narodnim lekarijama.

• Leskovac i Leskovačko je, kaže Toša , za gospodu raj, a ne za vas sokalnike. Neće da čujev za vas, neće da ve lečiv iz apoteku. Za radnika i patnika Leskovac je poslednja dupka na svirajku! Travka “smakneš” je za od kraste. Svari se onakoj, pa se posipuju kraste. Ljutica trava pije se za od podgrudi. “Bogorodiče” je za u korito, kad se banjav deca. “Crnovor” ga piju takoj za od svaki boles. .. „Svesniče” je da se kadi s njega kad štuca sves. Ima trava “raskov” – ona se nosi u nedra da bude tj stvar. I “kopitnjak” je za od onuj rabotu. “Obrniče” se nosi u pojas ili se svari pa se prskav devojke da se obraćav na kude momka. A “Kopnež” je najarno za tuj rabotu.. VREME 14. 7 1935.
  Koj sam, bre, ja? Ja sam – tatko na narod!..- govorio je Toša.
  Toša Tonić je bio krupan i golem kozer i šljivdžija. Bio je radikal i kao kandidat za poslanika bio je na listi Nikole Pašića. Bija je u Kumanovsku bitku, a posle Prvog svetskog rata dožive šlog i bija je skoro nepokretan. Posle bombardovanja Leskovca 6.septembra 1944. godine otkaraše ga u bolnicu, a iz bolnicu ga prebaciše u Dom staraca – zadužbinu Gavre i Marije Čuljković kod Svetoilijske crkve. Žena Jelena ga je zatim prebacila u kuću njegove sestre Perside u Pižin sokak ( Voždova ulica ) i tu je Toša Tonić i umro 1945. godine’’
  .(Iz knjiga „Bače pogoleme od sokaci“ i „Muka i merak“ )
• Sava Dimitrijević