LESKOVAC

Mila Velikov, Nikola Momirović i Nikola Stamenković su učenici VIII/5 razreda osnovne škole „Josif Kostić“ iz Leskovca i svo troje su se plasirali na republičko takmičenje iz engleskog jezika.
Ovo je specifičnost sama po sebi, jer se ne pamti kada se desilo nešto slično da od deset učenika koji se plasiraju iz čitavog Jablaničkog okruga troje budu iz iste škole, i još iz istog odeljenja. Takmičenje je održano u Čačku, a s obzirom da su otišli dan ranije i tamo noćili, njihov nastavnik engleskog jezika Marko Stojanović kaže da su se dvojica Nikola tamo ponašali kao da su krenuli na ekskurziju. S obzirom da su dugo morali da čekaju na rezultate takmičenja, vreme su prekratili igrajući karte. Baš kao na ekskurziji, ponavlja nastavnik.
Organizaciju i način samog takmičenja ocenjuju kao lošu. Kasnio je početak takmičenja, umesto u 10 počelo se u 10:30, jer organizatori nisu imali dovoljan broj ljudi koji bi trebali da dežuraju, zatim ih niko nije obavestio da je ostalo još deset minuta do kraja testa, nego su jednostavno rekli „dajte testove“… Zatim je kasnilo objavljivanje rezultata, što je opet unosilo nervozu, jer onaj ko bude najbolji na testu ide na usmeni. Za decu nisu ništa pripremili, Mila je dobila samo neki sendvič, jer se plasirala dalje…
Test je bio podeljen na tri dela, najpre je bio deo gde su imali određen tekst, pa su odgovarali na pitanja vezana za taj tekst. Posle im je pročitan tekst, te su usledila pitanja vezana za to i na kraju je bila gramatika.
Na testu je maksimalan broj bodova bio 45, ali niko nije to ostvario. Mila je bila u grupi sedmoro takmičara iz cele Srbije koji su imali 44 bodova što je bilo i prvo mesto na pismenom delu testa. Greška joj je bila što je precrtala deo odgovora, a to je zabranjeno. Onda je usledio usmeni, koji je, blago rečeno, čudan. Nigde nije bilo rečeno o čemu se tu radi, tako da je bilo i nemoguće pripremiti se. Naime, takmičari dobiju temu i tri minuta da o tome pričaju. Mila je za temu dobila „Prednosti i mane dece jedinaca i dece sa braćom i sestrom“, a mogla je da joj zapadne npr. „Život na selu i život u gradu, prednosti i mane“, „Kad turista dođe u Srbiju šta može da vidi“ i slično… Još jedna, uslovno rečeno interesantna stvar, je što je usmeni deo zatvoren za javnost. Tu je samo komisija i takmičar u prostoriji. Kako kaže nastavnik Marko Stojanović niko nema uvid u dešavanje, a za razliku od pismenog dela nema ni prava na žalbu. „Moralo je da se dozvoli nastavniku da prisustvuje ili da se obezbedi neki video-bim da možemo da pratimo. Ovako, mi samo dobijemo ocene komisije koje su subjektivne i kao takve podložne sumnji. Ono što je egzaktno i što se može proveriti je pismeni deo. Usmeni je sasvim netransparentan i samim tim podložna raznim zloupotrebama i tumačenjima.“
„Ovako niko ne zna šta je ona rekla, šta je rekao bilo ko od četrdesetak dece koja su se plasirala do tog usmenog dela. Ne samo zbog toga što možemo da sumnjamo u način ocenjivanja, da stvaramo teorije zavere, nego što niko ne zna da li je i gde neko pogrešio, pa da te greške otklonimo. Pisani deo testa je mogao da se vidi i postojao je rok za eventualne žalbe, dok za usmeni deo to ne postoji. Prema mojim saznanjima na tom usmenom delu više od 15 godina iz Leskovca niko nije uspeo da se izbori za neko od prva tri mesta. Pritom kad se kaže prvo, drugo, treće mesto treba da se zna da se to radi o grupi, jer je bodovanje takvo da, npr. svi oni koji osvoje recimo 63 bodova budu prvi. Tako da svake godine u prvih tri bude desetak đaka, što je još čudnije da naših učenika rtu nema. I ne samo nas, nego nikog južnije od Beograda. A takmičilo se 360 dece, prosto je nemoguće da samo u Beogradu i Vojvodini deca znaju engleski i to tako dobro na usmenom da osvajaju prva tri mesta. Mila je, na primer, na pismenom delu bila na prvom mestu sa još šestoro dece, što, opet ne znam kad je neki đak iz Leskovca ranije uspeo da uradi. Ipak, posle usmenog, našla se na četvrtom mestu, iza šesnaestoro dece koja su podelila prva tri mesta – onako bratski, Beograd i Novi Sad. Žao mi je zbog Mile i dvojice Nikola, jer su stvarno puno radili, svaki dan smo ostajali duže da se spremamo, i to je trajalo mesecima… Svu komunikaciju u kabinetu za engleski smo vodili na engleskom, pričali smo o svemu i svačemu, čitali literaturu na engleskom, jer sam znao šta ih čeka na tom usmenom, ako dođu do njega. Taj usmeni deo traje tri minuta i stvarno me interesuje kako neko za to vreme uspe da proceni sve elemente usmenog izražavanja – znam da ja to, za toliko vremena, svakako ne bih mogao“ pita se nastavnik Stojanović.
„Ja sam više razmišljala o smislu mog odgovora na zadatu temu nego o samom izražavanju. Pritom me niko ništa ne pita, nema potpitanja, usmeravanja u razgovoru. Opet, igrom slučaja mi je i tema iz privatnog života poznata, pa mi je bilo lakše da kažem šta mislim o tome“ dodaje Mila i kaže da joj je službenica američke ambasade, Amerikanka, koju je slučajno srela u Čačku na dan takmičenja i s kojom je kratko propričala bila oduševljena i rekla joj da ima „brilijantan izgovor“.
Sami priznaju da nisu ni očekivali neki veći rezultat, jer im je i nastavnik preneo iskustva sa ranijih takmičenja, ali da im je ovo jedno značajno iskustvo. U svoju odbranu Stojanović dodaje „Nisam hteo da ih demorališem, ali svi mi koji predajemo engleski u Jabaničkom okrugu znamo za koga su prva tri mesta rezervisana, kao i da to nismo mi s juga, jer je poslednjih petnast i više godina to neosporno pokazalo. Da svoje učenike nisam upoznao da je usmeni deo testa nepremostiva prepreka za decu iz naših krajeva, bio bih saučesnik u ogromnom razočarenju koje redovno dožive kad se suoče sa surovom srpskom stvarnošću. Ovako sam im republičko takmičenjepredstavio kao nešto što je čist bonus u odnosu na uspeh ostvaren plasmanom među najbolje u Srbiji – idemo da se izmerimo sa najboljima u zemlji. I u tom merenju, kad je to merenje podložno proveri, Mila je na pismenom delu dokazala da u Srbiji nema nikog boljeg, da spada u elitu.“ Mila ima iskustva sa takmičenja iz drugih predmeta i kaže da je ovog puta bilo najbolje druženje sa ostalom decom.
Planiraju da upišu Gimnaziju, ali samo Momirović hoće na jezički smer, dok će Mila i Nikola na matematiku.