LESKOVAC

Mobing u lokalnom javnom sektoru u Leskovcu (2)

• Pred Višim sudom u Leksovcu od usvajanja Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu pokrenut je 21 postupak. Samo jedna tužba je usvojena, deset je odbijeno, a u šest slučajeva još nije zakazana rasprava. Sudska praksa u Leskovcu, ne razlikuje se od drugih delova Srbije, između ostalog, zbog toga što je mobing vrlo teško dokazati

Zlostavljanje na radu, sve poznatije kao mobing, teško se dokazuje, prvo je naravoučenije isterivanja pravde onih koji su pokušali i kroz posredovanje i pred sudom da zaštite svoje pravo na rad i dostojanstvo u radu.

Nije to posebnost Srbije, koja beleži šest godina iskustva u zaštiti zaposlenih na ovaj način; i zemlje tržišne ekonomije gde su iznjedrena pravila o zaštiti od mobinga, muče sličnu muku, a posebno tanzicione, koje su preko noći iz real-socijalizma krenule u brutalni kapitalizam. U čemu je Srbija kasnila bezmalo dve decenije. Uz to, kao sledbenica samoupravne Jugoslavije, bila je na sredokraći dva oštro suprotstavljena društvena uređenja; njeni raniji zakoni su bili prilagođeni formalno vladajućoj radničkoj klasi, ali praktično u službi njenog avangradnijeg dela – rukovodilaca.

U sudaru starog i novog sistema, stare i nove prakse i svom hodu prema Evropskoj uniji, Srbija je 2010. usvojila Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Prilično moderan (čak i napomenom da su akteri u muškom rodu, ali važe i za ženski), ali u podjednakoj meri teško primenjiv, kao i svuda na svetu.

Prvi razlog otežane razrešnice je u naizgled olakšici, a zapravo kontroverzi –  mober dokazuje da nije tužitelja zlostavljao. Dobra namera pada na ispitu, između ostalog, zbog toga što je poslodavcu uvek lakše da dokaže da je radnik – neradnik, nego radniku da je poslodavac zlostavljač. Posebno ako poslodavac, pripravan na razne situacije, s vremena na vreme šalje dopise, trukuje naređenja i kazne nepodobnim licima na radu.