Tatjana Lazarević, Kossev: Udaraju tamo gde je najslabije, u medije koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao vinovnike zla

KOSOVSKA MITROVICA

Zašto na društvenim mrežama misle da je u redu napasti novinara, a nije u redu da novinar objavi fotografiju napadača, pita urednica portala Kossev Tatjana Lazarević posle pretnji i napada koje doživljava usred izveštavanja o krizi na severu Kosova. Ona objašnjava da su uplašeni građani podložni manipulacijama sa svih strana i imaju potrebu da se brane, često ne prepoznajući svoju agresiju

Urednica portala Kossev iz Kosovske Mitrovice Tatjana Lazarević prijaviće danas posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pretnje koje je dobila pošto je prenela tekst sa portala N1 o sukobu na severu Kosova. U njemu se vidi fotografija mladića pod maskom koji je fizički ometao tokom izveštavanja sa demonstracija.

Ovaj napad nije prijavila Kosovskoj policiji jer smatra da, “uz dužno poštovanje časnim pojedinicima”, ona nije faktor smirivanja krize na severu Kosova. I dalje razmišlja da li da o pretnjama obavesti MUP u Raškoj, odnosno u Kraljevu.

Napad se dogodio tokom demonstracija protiv Srpske liste i zbog hapšenja M.M. U Severnoj Mitrovici je medijskim ekipama bilo otežano da izveštavaju – jednoj novinarki su izbrisane slike iz telefona, novinari su upozoreni da “ne smeju da snimaju”. Mladić sa fantomkom je nasrnuo na Tatjanu Lazarević, koja je taj momenat snimila mobilnim telefonom.

Kampanju vode ljudi bliski Srpskoj listi

“N1 je od autorskog teksta Zorice Krstić Vorgučić i saopštenja UNS-a napravio svoju vest o tome kako se nasrće na novinare (u njemu je objavljena fotografija napadača sa fantomkom). Mi smo samo preneli tekst, ali već tog jutra je pokrenuta kampanja u kojoj su tvrdili da je strašno što je objavljena fotografija mladića sa maskom na kojoj se vidi kako nasrće na mene. Pitanje koje sam zajednici postavila jeste zašto je u redu napasti novinara a nije u redu da novinar pokaže fotografiju napadača. Ta vest je samo preneta i ta fotografija je bila okidač za nasilje koje se sa ulice prenelo na društvene mreže”, kaže Tatjana Lazarević.

Negativan odnos prema novinarima podgreva i ogromna količina propagande koja dolazi i iz Prištine i iz Beograda

Priča kako se njoj otac tog mladića izvinio i pitao da li je moguće da se fotografija ukloni. Preneo joj je da on nije znao da je ona novinarka, ali, kako kaže, “to ne sme da bude opravdanje”.

Lazarević za Cenzolovku kaže da se iza maski nalaze ljudi koji su deo bezbednosnih struktura bliskih Srpskoj listi. Posebno ističe da su to mladi ljudi, civili uvereni da su tu radi povećanja bezbednosti Srba na severu Kosova. Ispostavilo se da deo njih učestvuje u nasilju prema novinarima. Ubeđeni su da je pohvalno da stave masku, misleći da tako sebe štite od hapšenja, dok je drugi deo iz krimogenih struktura, prenosi nam urednica Kosseva.

Kaže da u kampanju protiv nje na mrežama vode delom ljudi bliski Srpskoj listi, njeni zvaničnici ili prikriveni funkcioneri koji su ranije bili na stranačkim funkcijama, ljudi bliski porodicama funkcionera, kao i oni koji koriste beneficije koje pruža podrška Srpskoj listi.

Negativan odnos prema novinarima podgreva i ogromna količina propagande koja dolazi iz Prištine i iz Beograda. 

“U ovom trenutku me najviše žalosti to što se deo građana po prvi put javno svrstao na stranu onih koji vrlo precizno targetiraju novinare kao nekog ko ugrožava njihovu bezbednost. Zbog toga su ovi napadi ozbiljniji od ranijih. Ovakav odnos prema novinarima je posledica nesigurnosti ljudi, ovo je možda i najteži trenutak u kom su se Srbi na severu našli od ’99 godine. Ljudi su veoma uplašeni, oni su u odbrambenoj poziciji a vrlo često ta odbrambena pozicija podrazumeva i agresiju sa njihove strane. Nije to nešto specifično za sever Kosova, to je moglo da se desi na bilo kom drugom žarištu u svetu”, kaže Lazarević.

Zajednica u takvoj krizi podložna je uticajima

U “tom mraku”, objašnjava novinarka, često i bez razloga građani podležu agresiji. Oni su podložni manipulacijama sa svih strana i imaju potrebu da se brane, ne prepoznajući često agresiju sa svoje strane. 

Najviše me žalosti to što se deo građana po prvi put javno svrstao na stranu onih koji vrlo precizno targetiraju novinare kao nekog ko ugrožava njihovu bezbednost. Zbog toga su ovi napadi ozbiljniji od ranijih

“Udaraju tamo gde je najslabije a to su mediji” koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao “vinovnike zla” koji su odgovorni za sve loše što se ljudima događa. Zajednica u takvoj krizi podložna je uticajima sa svih strana, kaže Lazarević i dodaje:

“Plasira se teza, nimalo slučajno, da se, zahvaljujući novinarima, Srbi hapse. I to sada, kada se širi erupcija nezadovoljstva prema rukovodstvu Srpske liste i beogradskim vlastima. To nikakve veze nema sa istinom”.

Mesecima unazad, sever Kosova pokriven je kamerama i dronovima koje je postavila prištinska vlast, albanskim policijskim i bezbednosnim strukturama.

Lazarević ističe da je teško ostati “profesionalan a istovremeno i poštovan član zajednice”. Ona ukazuje na to da su novinari koji izveštavaju o sukobima na severu u užasno teškom položaju jer se tamo dešava kriza “svetskog kalibra” a redakcije nemaju kapcitete, posebno kada je reč o medijima na srpskom jeziku i o nezavisnim redakcijama.

Nemamo dovoljno kapaciteta za profesionalno izveštavanje

“Došli smo, nažalost, u situaciju da naše redakcije nemaju dovoljno kapaciteta za profesionalno izveštavanje u kriznim situacijama ili da se bavimo istraživačkim novinarstvom. Ja sam urednica i istovremeno izveštavam sa terena svojim mobilnim uređajem. Umesto da vodim računa o uređivačkoj politici redakcije, o upravljanju krizom, o bezbednosti svojih novinara, kvalitetu vesti koje plasiramo – ja sam na terenu”, kaže Lazarević.

U malim sredinama je, naglašava ona, teže da budu objektivni u kriznim situacijama jer su novinari na dvostrukom ispitu – da se “izmeste iz cipela male zajednice i slede standarde profesionalnog izveštavanja”, što dodatno otežava rad, i, sa druge strane, da “ne pređu crtu i ne ugroze zajednicu niti sebe, a da objave pristojan izveštaj”.

“Odgovorni su i sami mediji. Godinama imam niz zamerki na način na koji izveštavaju mediji iz Prištine i iz Beograda. Oni zaboravljaju svoju ulogu da izveštvaju u interesu javnosti već služe državnoj propagandi, bilo da albanskoj ili srpskoj”, kaže urednica Kosseva.

“Novinarska solidarnost ide od onih koji pružaju reči ohrabrenja, preko onih koji urade nešto konkretno, kao što rade kolege iz redakcija širom regiona koji prave izveštaje odavde i koje to rade ne samo zato što žele da objave vest, odnosno zbog interesa javnosti, nego i iz solidarnosti. To su primeri koji mene osnažuju i drže našu novinarsku priču na pravom koloseku, urpkos lošim primerima“, kaže Tatjana Lazarević za Cenzolovku.

Izvor: Cenzolovka

Tatjana Lazarević (foto: Medija centar Beograd)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare