BEOGRAD
(Cenzolovka)
Javnost se uverava da se takvi programi prikazuju na televizijama svugde u svetu. A istina je sasvim suprotna: vlasti u civilizovanim zemljama vode računa o mentalnom zdravlju svojih građana i zaštiti njihovih prava, brinu o duhovnom i intelektualnom razvoju mladih
Svakih nekoliko godina javni prostor se uzburka polemikom o opravdanosti prikazivanja rijaliti programa. Poslednja bura usledila je nakon izjave ministra Vladana Vukosavljevića da rijaliti emisije ne bi smele da se prikazuju u otvorenom, svima dostupnom programu, već na kanalima koji se posebno plaćaju.
Kad god se ovakva diskusija rasplamsa, u javnosti se jave nedoumice oko istih pitanja:
– da li je dozvoljeno da emisije sa neprikladnom sadržinom dominiraju u programskoj šemi privatnih televizija sa nacionalnom frekvencijom;
– da li zakon sadrži odredbe koje se tiču ove problematike;
– da li se privatni emiteri sa nacionalnom frekvencijom mogu sankcionisati u određenim okolnostima;
– da li nadležni ministar u Vladi sme da komentariše rad regulatornog tela i privatnih televizija;
– da li se nadležno telo angažuje na sprečavanju kršenja ljudskih prava i vređanja ljudskog dostojanstva u medijskim sadržajima;
– ko je dužan da uređuje sferu elektronskih medija, tj. da reaguje u ovakvim okolnostima?
Najkraći odgovori na gore postavljena pitanja bili bi: ne, da, da, da, ne, REM. I sve to piše u zakonu.
Odbrana skarednih programa
Slična polemika vodila se i krajem 2015, što je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) tada podstaklo da najavi donošenje obavezujućeg uputstva o emitovanju rijaliti emisija posle 23 časa, što su u tom periodu učinile Crna Gora i BiH. Ubrzo se, međutim, odustalo od takve namere (čim je zaštitnik građana obustavio postupak nadzora pravilnosti rada ovog tela) uz obrazloženje da bi to predstavljalo cenzuru, pošto bi se kontrola programskih sadržaja vršila a priori, što je u suprotnosti sa preporukama Saveta Evrope i evropskom medijskom regulativom.
————————————————————————————————
Zakon zabranjuje prikazivanje programa koji podržava nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, programa koji ugrožava dostojanstvo ličnosti i ljudska prava ili škodi mentalnom i moralnom razvoju dece i maloletnika (čl. 47, čl. 50 ZEM)
Evropa i svet
Javnost se uverava da se takvi programi prikazuju na televizijama svugde u svetu. A istina je sasvim suprotna, programi sa takvom sadržinom ne postoje ni na jednoj nacionalnoj televiziji u Evropi, osim u Srbiji.
Vlasti u prosperitetnim i civilizovanim zemljama vode računa o mentalnom zdravlju svojih građana i zaštiti njihovih prava, brinu o duhovnom i intelektualnom razvoju mladih, podstiču njihove obrazovne i kreativne potencijale i neguju kulturne modele ponašanja. U čitavoj Evropi teži se standardu TV programa koji je tokom dana i večeri prikladan za sve članove porodice – kako bi mogli da ga gledaju zajedno i najmlađi i najstariji.
Odgovoran je Savet REM-a
Kod nas se, s druge strane, od ranog jutra prikazuju programi koji obiluju neprikladnim, vulgarnim, nedostojnim sadržajima, u kojima se flagrantno krše ljudska prava, narušava dostojanstvo čoveka, kojim se štetno utiče na mentalni i moralni razvoj dece i maloletnika, snižava „opšti kulturni i obrazovni nivo građana“.
Povika članova Saveta REM-a na ministra Vukosavljevića, koji od njih navodno traži da budu cenzori, kao i tvrdnje nekih ministara iz Vlade – da se u Srbiji neće zabranjivati programi, pa ni rijalitiji, samo je vešta zamena teza, kako bi se kod neupućene javnosti stvorila dodatna konfuzija i prikrilo dugogodišnje odbijanje REM-a da reaguje na brutalno kršenje zakona i etičkih kodeksa od strane privatnih televizijskih stanica.
Ponovo se svim snagama radi na tome da skaredni programi, koji truju duše i živote celokupne populacije, nastave svoj život na privatnim televizijama uprkos jasnim zakonskim zabranama
Da bi se rijaliti programi kakvi se danas emituju na privatnim TV kanalima uklonili iz dnevnih i večernjih termina nije potrebna nikakva cenzura, niti zabrana programa, dovoljno bi bilo da REM poštuje zakon i da postupa u skladu sa svojim nadležnostima i obavezama.
Regulatorno telo za elektronske medije je, između ostalog, nadležno za kontrolu rada pružalaca medijskih usluga i izricanje mera, i to bez odlaganja u slučaju kršenja zakona. A zakon zabranjuje prikazivanje programa koji podržava nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, programa koji ugrožava dostojanstvo ličnosti i ljudska prava ili škodi mentalnom i moralnom razvoju dece i maloletnika. (čl. 47, čl. 50 ZEM)
Da su članovi Saveta REM-a savesno i časno radili svoj posao, odavno bi izrekli mere emiterima koji prikazuju vulgarnosti i prostakluke na televizijama sa nacionalnom gledanošću i, u skladu sa težinom prekršaja, privremeno bi im zabranili emitovanje ili bi im oduzeli dozvolu, kao što to predviđaju odredbe zakona. (Videti čl. 24, 28, 29, 32, čl. 47-71. Zakona o elektronskim medijima, kao i pravilnike o zaštiti prava maloletnika, o zaštiti ljudskih prava ili Pravilnik o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga.)
Smeniti nesavesne članove Saveta REM-a
Kada Regulatorno telo kontinuirano i sistematski odbija da sprovodi svoje zakonske obaveze – dužno je da reaguje nadležno ministarstvo. U tom smislu je sasvim primereno da aktuelni ministar kritikuje i ponašanje medija koje je u očiglednoj koliziji sa zakonom, kao i samo regulatorno telo koje najbrutalnije ugrožava interese građana umesto da „štiti interese javnosti u oblasti elektronskih medija“.
Jer, zadatak ministarstva je da, između ostalog, nadzire funkcionisanje sistema javnog informisanja i da prati sprovođenje zakona u ovoj oblasti (član 18 Zakona o ministarstvima), i u tom smislu nema nikakve prepreke da ukazuje na probleme i propuste u medijskoj sferi.
Šta može da se uradi? Jedini izlaz iz sadašnje situacije, u kojoj se već predugo nalazimo, jeste da se neefikasno i štetočinsko regulatorno telo, tj. devet članova njegovog Saveta, smeni i da se izaberu novi članovi.
Zakon predviđa da Narodna skupština, na predlog najmanje 20 poslanika, može da razreši člana Saveta REM-a ukoliko se „utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio“ (član 16 ZEM). Po ovom kriterijumu, imalo bi razloga razrešiti sve sadašnje članove Saveta.
U tom smislu bilo bi dobro da ministar kulture i informisanja, pored komentarisanja, ode i korak dalje. Da predloži Vladi, u skladu sa članom 14 Zakona o Vladi, da zauzme stav prema nesavesnom radu REM-a zbog neispunjavanja obaveza propisanih zakonom i zbog sistematskog nereagovanja u bezbrojnim slučajevima kršenja ljudskih prava i prikazivanja nedozvoljenih sadržaja u programima elektronskih medija. Određivanje Vlade po ovom pitanju olakšalo bi i otvaranje ove diskusije u Narodnoj skupštini, što bi konačno moglo da dovede i do razrešenja nekih ili svih članova Saveta REM-a.
Ovakav razvoj događaja pokazao bi da aktuelna vlast i institucije kojima ona upravlja ipak vode računa i o interesima građana ove zemlje, a ne samo o uskim interesima sopstvene političke grupacije i svojih partnera. Ipak, imajući u vidu politički i društveni ambijent u kome živimo, mogućnost da se to dogodi ravna je naučnoj fantastici.
U tom smislu ministar Vukosavljević je i te kako u pravu kada kaže da smo u problemu. Jer sa ovakvim privatnim medijima koji ne poštuju slovo zakona i ne mare za ljudsko dostojanstvo i ljudska prava i sa Savetom REM-a koji uporno odbija da radi svoj posao možemo samo očekivati dalje zagađenje javne sfere i nastavak cvetanja rijaliti programa koji su se pokazali kao najefikasniji opijum za narod.