Svemirska istraživanja: Rešavanjem tajne najsjajnije kosmičke eksplozije otkrivene nove misterije

LONDON

Najsjajniji prasak svetlosti zabeležen u istoriji je nastao eksplozijom supernove, ali to je podstaklo nova pitanja.

 

Umetnički prikaz najsjajnije kosmičke eksplozije svih vremena
Umetnički prikaz najsjajnije kosmičke eksplozije svih vremena

Istraživači su otkrili uzrok najsjajnijeg zabeleženog praska svetlosti.

Ali su usput naišli na dve veće misterije.

Jedna od njih dovodi u sumnju odakle dolaze teški elementi, poput zlata.

Otkriveno je da je u sredini praska svetlosti, primećenog 2022, bila zvezda koja eksplodira, kažu istraživači.

Ali ta eksplozija, sama po sebi, ne bi izazvala toliko sjajan prasak.

Prema trenutnoj teoriji se smatra da neke zvezde koje eksplodiraju, poznate kao supernove, takođe mogu proizvesti teške elemente u univerzumu, kao što su zlato i platina.

Ali istraživački tim nije pronašao nijedan od ovih elemenata, što je dovelo do novih pitanja o tome kako nastaju plemeniti metali.

Ovakvi rezultati pomažu da nauka napreduje, ističe profesorka Ketrin Hejmans sa Univerziteta u Edinburgu, koja nije deo naučnog tima.

„Univerzum je neverovatno, divno i iznenađujuće mesto, i volim način na koji nam postavlja ove zagonetke.

„Činjenica da nam ne daje odgovore koje želimo je sjajna, jer možemo da se vratimo za tablu, ponovo razmislimo i smislimo bolje teorije”, rekla je ona.

Supernove nastaju kada velike zvezde umiru što dovodi do snažnih eksplozija
Supernove nastaju kada velike zvezde umiru što dovodi do snažnih eksplozija

Teleskopi su uočili eksploziju u oktobru 2022.

Došla je iz galaksije udaljene 2,4 milijarde svetlosnih godina, emitujući svetlost na svim frekvencijama.

Ali eksplozija je bila posebno jaka u gama zracima, koji su prodorniji oblik rendgenskih zraka.

Prasak gama zraka trajao je sedam minuta i bio je toliko snažan da je bio van skale, nadjačavajući instrumente koji su ih detektovali.

Naknadna očitavanja su pokazala da je prasak bio 100 puta sjajniji od bilo čega što je bilo kad ranije snimljeno.

Praskovi gama zraka su povezani sa eksplodirajućim supernovama, ali ovo je bilo toliko sjajno da se nije moglo lako objasniti.

Da je u pitanju bila supernova, prema trenutnoj teoriji, to bi značilo da je morala biti ogromna.

Prasak je bio toliko sjajan da je u početku zaslepio instrumente Nasinog svemirskog teleskopa Džejms Veb.

Teleskop je tek nedavno počeo da radi, a ovo je bila neverovatna sreća za astronome koji su želeli da proučavaju ovaj fenomen zato što je proračunato da se tako snažne eksplozije dešavaju jednom u 10.000 godina.

Kako se svetlost smanjivala, jedan od instrumenata Nasinog teleskopa je mogao da zabeleži da je zaista došlo do eksplozije supernove.

Ali ona nije bila ni približno snažna kao što su očekivali.

Zašto je onda prasak gama zraka bio van skale?

Svo zlato na Zemlji je nastalo prilikom kataklizmičkih eksplozija u svemiru
Svo zlato na Zemlji je nastalo prilikom kataklizmičkih eksplozija u svemiru

Doktor Piter Blanšard sa Univerziteta u Nortvesternu, u američkoj saveznoj državi Ilinois, koji je predvodio istraživački tim, kaže ne zna.

Ali želi da sazna.

Planira da provede više vremena radeći na Nasinom teleskopu, kako bi istražio druge ostatke supernove.

„Moguće je da ovi gama zraci i eksplozije supernove nisu nužno direktno povezane i da mogu biti odvojeni procesi koji se odvijaju”, rekao je on.

Doktor Tanmoj Laskar sa Univerziteta u Juti i jedan od vođa istraživanja, rekao je da se moć ovog praska može objasniti načinom na koji su mlazovi materijala raspršeni, kao što se obično dešava tokom supernova.

Ali ako su ovi mlazovi uski, oni stvaraju usredsređeniji, a samim tim i sjajniji snop svetlosti.

„To je kao usmeravanje zraka baterijske lampe na uski stub, za razliku od širokog snopa koji se proteže preko čitavog zida.

„U stvari, ovo je bila jedna od najužih mlaznica viđenih prilikom gama zračenja do sada, što nam daje nagoveštaj zašto je naknadni sjaj izgledao tako svetlo”, naveo je on.

Preispitivanje teorije

Ali šta je sa zlatom koje nedostaje?

Prema jednoj teoriji, jedan od načina na koji se teški elementi, kao što su zlato, platina, olovo i uranijum, mogu proizvesti jeste u ekstremnim uslovima koji se stvaraju tokom supernova.

Oni su rasprostranjeni po galaksiji i prisutni su prilikom formiranja planeta.

Tako imamo i zlato koje smo pronašli na Zemlji, glasi ova teorija.

Postoje dokazi da se teški elementi mogu proizvesti kada se mrtve zvezde, zvane neutronske zvezde, sudare.

To je proces koji se naziva kilonova, ali se smatra da se na ovaj način ne može stvoriti mnogo metala.

Tim će istražiti druge ostatke supernove da vidi da li se teški elementi ipak mogu proizvesti prilikom eksplozije zvezda, ali samo pod određenim uslovima.

Ali istraživači nisu pronašli dokaze o teškim elementima oko zvezde koja je eksplodirala.

Da li je stoga teorija pogrešna, a teški elementi se proizvode na neki drugi način, ili nastaju samo u supernovama i pod određenim uslovima?

„Teoretičari bi trebalo da se vrate i pogledaju zašto prilikom najsjajnije zabeležene eksplozije nisu nastali teški elementi, kada teorije i simulacije predviđaju da bi trebalo”, istakao je doktor Blanšard.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nejčr astronomi (Nature Astronomy).

Izvor: BBC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare