Zašto je Iran napao Izrael

Abstract vector color map of Iran country

LONDON

Iran je lansirao dronove i rakete ka Izraelu u znak najavljene odmazde za smrtonosni napad na njegov konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije,

Izrael nije potvrdio a ni demantovao otvoreno da je izveo napad na konzulat.

Noćašnji napad je prvi direktan udar Irana na Izrael.

Dve zemlje godinama vode rat u senci – napadaju mete jedna drugoj, a da ne preuzimaju odgovornost.

Ovakvi napadi su se značajno umnogostručili tokom sadašnjeg rata u Gazi, sukoba koji je izbio posle napada palestinske grupe Hamas na izraelske zajednice prošlog oktobra.

Zašto su Izrael i Iran neprijatelji?

Dve zemlje su bile saveznice sve do Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, kada je vlast preuzeo režim kojem je suprotstavljanje Izraelu ključni deo ideologije.

Iran ne priznaje Izraelu pravo na postojanje i poziva na brisanje ove države.

Vrhovni vođa ove zemlje, ajatolah Ali Kamenei, ranije je nazvao Izrael „malignim tumorom” koji će „nesumnjivo biti iskorenjen i uništen.”

Izrael smatra da Iran predstavlja pretnju postojanju ove države, na osnovu retorike Teherana, stvaranju direktnih i indirektnih saveznika zakletih na uništenje Izraela, finansiranju i naoružavanju palestinskih grupa među kojima su Hamas i militantna grupa Hezbolah iz Libana, kao i uverenje u tajnu potragu Irana za nuklearnim oružjem, iako ova zemlja negira nameru da napravi nuklearnu bombu

Iran je hteo da uzvrati posle napada na konzulat

Iran kaže da je bombardovanje Izraela u noći između subote i nedelje odgovor na vazdušni napad na njegov konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, 1. aprila, u kojem su poginuli visoki komandanti iranske vojske.

Iran krivi Izrael za ovaj vazdušni napad koji smatra kršenjem sopstvenog suvereniteta. Izrael nije preuzeo odgovornost za napad, ali mnogi pretpostavljaju da ga je izveo.

Trinaest ljudi je poginulo u napadu, među njima i brigadni general Mohamad Reza Zahedi, visoki komandant jedinica Kuds, dela elitne iranske Repubikanske garde aktivne u inostranstvu. Zahedi je bio glavna figura iranske operacije naoružavanja Hezbolaha.

damascus consulate attack aftermath
Potpis ispod fotografije,Napad na konzulat

Napad na konzulat sledi shemu vazdušnih napada na ciljeve u Iranu, uglavnom pripisane Izraelu.

Nekoliko viših komandanata Republikanske garde ubijeno je u vazdušnim napadima u Siriji poslednjih meseci.

Iranska Republikanska garda usmerava i šalje oružje i opremu, među kojom su i visoko precizne rakete, kroz Siriju u ruke Hezbolaha.

Izrael pokušava da zaustavi ove isporuke, kao i da spreči Iran da ojača vojno prisustvo u Siriji.

Ko su saveznici Irana?

Iran je izgradio mrežu saveznika i povezanih snaga na Bliskom istoku za koje kaže da čije deo „osovine otpora” prisustvu i interesima Amerike i Izraela u regionu. Teheran ih podržava u različitoj meri.

Sirija je najvažniji saveznik Irana koji je, zajedno sa Rusijom, pomogao režimu sirijskog predsednika Bašara al-Asada da preživi deceniju dug građanski rat u zemlji.

Hezbolah u Libanu je najmoćnija naoružana grupa kojiu podržava Iran. Skoro svakodnevno razmenjuje vatru sa Izraelom na granici otkako je izbio rat sa Hamasom. Desetine hiljada civila na obe strane granice morale su da napuste domove.

Iran podržava nekoliko militantnih grupa Šiita u Iraku koje su raketama gađale američke baze u Iraku, Siriji i Jordanu. Amerika je uzvratila kada su tri vojnika poginula u vojnoj bazi u Jordanu.

Map of the region

U Jemenu, Iran pruža podršku Huti pokretu koji kontroliše najnaseljenije delove zemlje.

Da bi pokazali podršku Hamasu u Gazi, Huti su gađali raketama i dronovima Izrael, a napadaju i trgovačke brodove koji plove bluzu obala ove zemlje, potopivši najmanje jedan. Amerika i Britanija su odgovorile gađajući ciljeve Hutija.

Iran takođe snabdeva oružjem i vrši obuku palestinskih oružanih grupa poput Hamasa, koji je napao Izrael 7. oktobra 2023, izazvavši tako trenutni rat u Gazi i sukobe na širem području Bliskog istoka. Međutim, Iran poriče bilo kakvu ulogu u napadima 7. oktobra.

Poređenje vojne moći Irana i Izraela

Iran je geografski mnogo veći od Izraela i u zemlji živi blizu 90 miliona stanovnika, skoro deset puta više, ali to ne znači i veću vojnu moć.

Režim je uložio značajne sume u rakete i dronove. Ima ogroman sopstveni arsenal, ali i snabdeva saveznike velikim količinama – Hutije u Jemenu i Hezbolah u Libanu.

Iran military drill
Potpis ispod fotografije,Iran ulaže u dronove i rakete (arhiva)

Ono što Iranu nedostaje je moderan sistem protivvazdušne odbrane i borbeni mlaznjaci.

Veruje se da Rusija sarađuje sa Iranom na unapređivanju u zamenu za vojnu podršku Teherana u ratu sa Ukrajinom.

Iran je snabdeo Moskvu Šahid dronovima za napad, a Rusija navodno sada pokušava da sama pokrene proizvodnju ovog oružja.

Nasuprot Iranu, Izrael je jedna od najnaprednijih vazdušnih sila u svetu.

Prema izveštaju IISS o vojnoj ravnoteži, Izrael poseduje najmanje 14 mlaznih eskadrila, među kojima su i mlaznjaci F-15, F-16 i najmoderniji F-35 „nevidljivi” mlazni avion.

Izrael takođe ima iskustva sa izvođenjem napada duboko u neprijateljskoj teritoriji.

Imaju li Iran i Izrael nuklearno oružje?

Pretpostavlja se da Izrael poseduje sopstveno nuklearno oružje, ali javno zastupa namerno dvosmislenu zvaničnu politiku.

Iran ne poseduje nuklearno oružje i takođe demantuje da pokušava da koristi sopstveni civilni nuklearni program za naoružanje države.

remains of rocket booster near Arad
Potpis ispod fotografije,The remains of a rocket booster that Israeli authorities say severely wounded a 10-year-old girl in southern Israel

Prošle godine je svetska organizacija za nadgledanje nuklearnih postrojenja pronašla čestice uranijuma obogaćene do čistoće od 83,7 odsto – što je vrlo blizu potrebne za oružje – u podzemnom skladištu Irana Fordo.

Iran je saopštio da su se možda pojavile „nenamerne fluktuacije” u stopi obogaćivanja.

Iran otvoreno obogaćuje uranijum do čistoće od 60 odsto već više od dve godine, kršeći tako dogovor iz 2015. godine sa svetskim silama.

Međutim, ovaj sporazum je na ivici kolapsa otkako se bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao i ponovo uveo surove sankcije Iranu 2018.

Izrael se od početka protivio ovom dogovoru.

Kakvu poruku Iran šalje ovim napadom?

„Blokirali smo. Presreli smo. Zajedno ćemo pobediti”, ovako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu procenio ishod napada.

Ali Tom Flečer, spoljnopolitički savetnik nekolicine britanskih premijera i bivši ambasador u Libanu, ocenjuje da je iranski napad bio „jezovit signal iranske moći i dometa.”

Vlasti i Irana i Izraela su „pod pritiskom u zemlji, suočene su sa međunarodnom osudom i vrlo se očigledno igraju vatrom”, upozorio je Flečer.

Ipak, iranski do sada nezabeleženi napad je, čini se, bio pažljivo kalibrisan, kaže Flečer za BBC.

„Iran jeste najavljivao ove napade i zato ih je bilo lakše odbiti”, ocenjuje on, uporedivši ih sa razmenama vatre kojima je svedočio tokom ambasadorskih dana u Libanu, gde je „namera bila da se pokaže sposobnost, ali ne i da eskalira” sukob.

Smatra da je „pozitivno” što je Iran odabrao da direktno odgovori nego napadom preko Hezbolaha.

U Izraelu se čuju glasovi da vojska treba da proširi suočavanje sa oružanom grupom iz Libana da bi njene borce poterala dalje od granice.

Sanam Vakil iz analitičke grupe Četam haus ocenjuje da je napad bio uspešan sa tačke gledišta Izraela i da je Teheran „prozreo blef Izraela.”

„Ovo je prvi put da je Izrael direktno prekršio i povredio suverenitet Izraela”, kaže Vakil za BBC.

„Udari su bili jasno kalibrirani, usmereni na vojne instalacije, sa ciljem da ne nanesu preveliku štetu niti da povrede nekog”, ocenjuje analitičarka.

Izvor: BBC njuz

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare