Sve veći broj siromašnih radnika u Evropi posle krize

BRISEL

Jedan od deset radnika u Evropskoj uniji je pod rizikom od siromaštva, a 13 odsto radnika su materijalno ugroženi i ne mogu da priušte osnovne životne potrebe. I pored činjenice da je stepen radnog siromaštva porastao u Evropi tokom finansijske krize, većina država članica nije posebno usmerila na pažnju na siromaštvo u domaćinstvima sa najmanje jednim zaposlenim članom. Ovi rezultati su naglašeni u novom izveštaju “Siromaštvo među radništvom u EU” (In-work poverty in the EU) agencije Evrofaund koji je danas objavljen u Dablinu.

U izveštaju se istražuje kako radnici doživljavaju siromaštvo u 21. veku i otkrivaju se posledice siromaštva na radnike. Biti među siromašnim radnicima donosi različite društvene probleme, uključujući i niži stepen subjektivnog i mentalnog stanja, probleme stanovanja i sredine za život, loših odnosa i osećaja društvene isključenosti.

Izveštaj nudi rastući broj dokaza koji pokazuju da radničko siromaštvo predstavlja značajan izazov za Evropu, posebno u kontekstu tržišta rada posle krize u Evropi. Ne samo što je broj radnika pod rizikom od siromaštva porastao u mnogim zemljama članicama između 2007. i 2014, već se beleži snažna povezanost između tipova ugovora i radničkog siromaštva: samo 5 odsto radnika sa punim radnim vremenom je u kategoriji siromašnih, a 25 odsto samozaposlenih radnika bez drugih zaposlenih spadaju u ovu grupu. Pošto post-krizno tržište rada sve više karakterišu nestandardni oblici zapošljavanja, važno je da ovi radnici imaju ista prava i pristup socijalnoj zaštiti koju uživaju radnici sa standardnim ugovorima.

U izveštaju se zaključuje da je, dok je adekvatna minimalna zarada osnovni stub svakog modela socijalne zaštite siromašnih radnika, neophodno posvetiti veću pažnju najmanjim primanjima u domaćinstvu koja mnogo tačnije oslikavaju situaciju u kojoj se našla većina radnika u riziku od siromaštva. Uzimajući u obzir rizike kojima su izloženi sezonski radnici tokom perioda nezaposlenosti, neophodne su mere koje bi omogućile prelaz između poslova i obezbedile finansijsku podršku dok su radnici u tom položaju.

Na kraju, u izveštaju se navodi potreba za obezbeđivanjem indirektne pomoći za porast životnog standarda ranjivih radnika, što zahteva bolje razumevanje efikasnosti različitih tipova indirektnih mera na svim nivoima i uticaj na siromaštvo unutar domaćinstava sa jednim zaposlenim, baš kao i koordinisanu politiku pristupa problemu.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare