Sve muke proizvođača mleka

 

LESKOVAC-VLASOTINCE

Za bezmalo tri decenije, od 70 hiljada krupne stoke, Jablanički okrug danas stigao na oko 25 hiljada grla. Država daje određene subvencije, ali nametima sve to vrati u državni budžet. Cena mleka izuzetno niska, a subvencije od države nedovoljne. Ovogodišnja suša direktno će uticati na smanjenje broja krupne stoke.

Stočarstvo u Srbiji je u stalnom opadanju, a ništa bolja situacija, u poslednje vreme,  nije ni u Jablaničkom okrugu.  Prema podacima Savetodavne poljoprivredne stručne službe Leskovca, 90-tih godina prošlog veka bilo je čak 70.000 grla krupne stoke na teritoriji Jablaničkog okruga.

Danas je situacija potpuno drugajačija, stočni fond krupne stoke je rapidno smanjen, i taj broj krupne stoke sveo se na 25.000 grla. Od toga je 50% muznih krava, a broj umatičene stoke kreće se između 1.500 do 2.000 grla. Bez obzira što se daju od strane države određene subvencije ne postoji posebno interesovanje kod poljoprivrednika da se bave ovom vrstom posla. Jer, kažu, što ti država daje na mostu, sve ti to kasnije naplati na ćupriji.

U selo Orašju u  vlasotinačkoj opštini u prošlim vremenima od krupne stoke čuvali su se bikovi i krave. Danas bikova nema, a na putu su da i krave nestanu. Na šaci jedne ruke mogu se izbrojati domaćinstva koja čuvaju po dve krave, uglavnom čuva se po jedna krava i to za svoje potrebe, a taj broj je izuzetno mali, ako se poredi sa brojkama od pre 30 godina. Porodica Predraga Ilića se osmelila i u svojoj štali trenutno ima 14 krava i dve teladi. U štali su skoro po ceo dan, najstariji Predrag, supruga Ucka , sin Ivan, a kad nije na poslu u pomoć uskače i sin Miloš. I, tako svaki dan, od jutra do mraka u štali i u polju da se obezbedi hrana za krave koje su u štali.

– Mnogo posla i  previše obaveza imamo  svakog dana. Za nas je svaki dan isti, nema odmora za vreme vikenda za moju porodicu. Ako nismo u štali, žurimo na njivi i livadi. Težak je ovo posao, a malo je vajde. Najbolje prođu oni koji ne ulaze u štalu, a ne idu ni njivi. Oni imaju zagarantovanu zaradu. A, zna se na čiju grbaču. Na našu seljačku, poštenu i mučenu – kaže nam 64-godišnji Predrag Ilić, glava porodice, koji polako sve prepušta starijem sinu Ivanu.

Sin Ivan radio je u trgovini, tačnije u poljoprivrednoj apoteci  ali posle nekog vremena odlučio se da priključi ocu u odgajanju krava. Izuzetno vispren, sve inovacije u govedarstvu prati putem interneta i posao koji se trenutno bavi podigao je na najviši stepen.

– Mi smo, lično,  u istoj situaciji kao stočari u Austriji, gde farma ima u proseku 16 grla, upravo kao što imamo i mi. I, u tome smo samo isti, dok sve druge stvari idu na ruku stočaru iz Austrije, što se tiče davanja od strane države. Teško je u toj i takvoj situaciji da se radi, ako nema profita, jer svi  ostali, koji su u lancu sa nama imaju adekvatnu i garantovanu zaradu.- veli Ivan Ilić, koji je glavni nosilac svih poslova.

Koliko vremena provodite svakodnevno u štali ?

– Samo za mužu krava potrebno nam je nešto više od dva sata, a to se radi ujutru i uveče. Tu treba dodati i neko vreme oko same pripreme pre i posle muže, jer treba sve to lepo oprati i srediti. U podne se ulazi u štali da bi se krave nahranile i ponudile vodom. Kade se to sve sabere oko sedam sati smo u štali.

Kako onda uspete da stignete do njive i livade kako bi ste obezbedili hranu za krave?

– E, vidite i za to ima rešenja. Ustaje se sa pesmom našeg pevca budilnika, a leže se kad svi u selu pogase svetla u svojim domovima. Ni u podne nema odmora, daje se hrana kravama  i voda  i pušta telad kod krava.

Imate li potreban broj muzilica ?

– Da. Naravno, da imamo, gde bi smo mi to bili da mužu vršimo ručno.

Kakva je situacija sa poljoprivrednim mašinama ?

– I tu smo dobri. Imamo gotovo sve što nam je potrebno.

Koliko je potrebno hrane jednoj kravi za jedan dan ?

– Između 35 i 40 kilograma. Pa vidite vi koje i kakve tu zarade može biti. Tu dolazi kabasta hrana, od raznih trava i detelina i premiksa. I tu se svi ugrade sa svojim zaradama. Proizvođači hrane, prevoznici i na kraju trgovci sa svojim maržama. Naravno, i država sa svojim PDV-om, koji baš dobro opterećuje finalnu cenu namirnice. A, gde je tu nafta, veštačko đubrivo, hemija za prskanje poseda sa raznim kulturama hrane. Čitav niz zavisnika i učesnika u otimačini od poljoprivrednika, odnosno nas proizvođača mleka. Umalo zaboravih veterinare i njihovu službu, čije cene ponekad su, čini mi se, i previsoke.

Kažu, cena mleka je dobra, jer i država daje premije ?

– Cena mleka je 34 dinara po litra. Premiju od 7 dinara koju daje država mogu da uzmu samo oni proizvođači koji na mesečnom nivou imaju proizvodnju od 1.000 litara. Ja tu premiju dobijam, ali oni sitni proizvođači sa jednom ili dve krave nikako ne mogu da proizvedu tonu sirovog mleka.

Kako ide sa isplatom isporučenih količina mleka mlekarama ?

– Uglavnom se poštuje dinamika isplate. Ali i tu ima puno nejasnoća i proizvođači mleka su nemoćni. Cenu mleka diktira kupac, a način provere kvaliteta mleka je nedostupan nama proizvođačima. Uzorkovanje mleka je grupno, i proizvođači mogu biti oštećeni i da im se plati niža cena, ukoliko dođe do neadekvatnog kvaliteta mleka. A do toga može doći i krivicom prevoznika, a da se sve sruči na teret  nedužnog proizvođača mleka, a ko zna i pod kakvim se uslovima i kada vrši samo uzorkovanje prispelog sirovog mleka. Mnogo je tu misterija i mleko je velika muka svih nas poljoprivrednika i stočara – koji i ne želi da komentariše najavu ministra bez portfelja Milana Krkobabića o osnivanju zemljoradničkih zadruga, koja je po mnogima više politički pamflet nego istinska namera da se pomogne poljoprvrednicima.

Rade se i tuđe njive

OBRADA 13 HEKTARA

Porodica Ilić ima u svom posedu blizu tri hektara svog imanja, a jedan deo su uzeli od drugih ljudi da obrađuju.

– Nemaju ljudi radnu snagu, a ni novca da bi obrađivali svoje njive, pa su nama tako bez nadoknade dali da radimo. Pored svojih tri hektara, obrađujemo još dodatnih 10 hektara od naših komšija i prijatelja  – precizan je Predrag Ilić, poznatiji kao ,,Dace mlinar”, jer je ranije imao i radio u mlinu.

Suša uzela svoj danak

KATASTROFALAN ROD KUKURUZA

Ovogodišnje suše prosto su urnisale sve poljoprivrednike, a naročito one koji imaju zasade pod raznom travom, a naročito kukuruzom.

– Nešto je i bilo trave u prvoj kosidbi, dok druge skoro i da nije bilo. Rod kukuruza, još sada se vidi, je katastrofalan, i kod mene biće oko 20 %. Znači neće biti dovoljno hrane za zimu, i već sada razmišljamo o kupovini za zimu. Na vreme, dok je još ima – kaže preduzimljivi Ivan.

Bilans

DNEVNO 200 LITARA MLEKA

Muža krava se obavlja dva puta u toku dana. ,,Kamber” iz susednog sela dolazi ujutru i uveče po mleko sopstvenim vozilom. Bilans muže mleka kod Ilića, za sada, je ukupno 200 litara za dan.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare