LESKOVAC

 

„Sve čovekove nesreće
potiču iz jednog izvora –
ne moći sedeti mirno u sobi“
Paskal

Polako, ove naše Anno Domini 2016., martovske Ide idu sigurno ka svom kraju; velike „biblijske“ vode, koje su bile naišle i izazvale poplave, sada su prošlost jer se voda, za razliku od leskovačkih političara, posle pustošenja i nanesene štete sama povukla; predizborna groznica nas polako trese; etiketiranje, uvrede, nevaspitanje, primitivizam, vulgarnost, prostakluk i kočijašenje najgore vrste uzimaju sve više maha i naša su svakodnevica; izbori, naravno vanredni, koji će nas odvesti u „svetlu“ budućnost, sada su pred nama; što je bilo to će biti, što se je činilo činiće se, i nema ništa novo pod suncem, jer sve je taština, sama taština i lovljenje vetra.
Izgleda da nije tačna, bar što se Leskovca i Leskovčana tiče, ona poslovica: „ Ko čeka dočeka“. Čekao sam i čekao, ali, nažalost, nisam dočekao da neki uposlenik, javni pregalac, javna ličnost, „nezavisni intelektualac“ – šta god značila ova sintagma – bilo ko, iz društveno-političkih nauka kaže neku „blagu reč“ na sva predizborna dešavanja, a čiji smo neposredni svedoci, na društveno-političkoj sceni Leskovca. Toliki novinari i „novinari“, politikolozi, sociolozi, a da niko ni redak. Mukla tišina u leskovačkoj javnosti. Da li zbog hladnog vremena, „biblijskih voda“, prezira, nezainteresovanosti, ravnodušnosti ili iz straha, neznanja, tek „il ne da đavo il ne da Bog“, niko nijednu javnu reč ne napisa. Niko! Ma, nije moguće, a možda i jeste, da leskovačku intelektualnu elitu čine samo kukavice, „prazne tikve“ i „šuplje lejke“. Totalni muk. Pa se pitam: u kojim je To krivudavim i izlokanim leskovačkim sokacima nestala građanska hrabrost? Šta To kvari toliko izvikanu i u mitologiju pretočenu srpsku hrabrost (samim tim i leskovačku), čestitost, istinitoljublje i pravdoljublje? Ili su To bile, kao mnogo puta do sada, samo magla i lažno-prazne mitologijske priče. Gde je nestao epski i vanvremenski dijalog: Ma, zainat mu ga reko – Ako si mu ga rekja. Kao da su nam usta švajsovana, a pera utamničena, a možda i jesu – vrag bi ga znao. Ne sme se!? Niko ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć. Prpa, bato! Sinekura je početak i kraj, jedino interesovanje; nema na svetu lepše udobnosti: nerad, a para kaplje, ide staž – lepota sveta. I sve to ostaviti da bi leskovačkoj čaršiji obznanili šta mislite i poslali poruku, a vlastima pokazali mišiće. Ma, idi begaj. Još nam samo To hvali. Znate Ono: „Imam bre decu“! Mora se čovek sinekurisati, inače, nema leba. A ja se nešto mislim, kada može Medousti Alek Transformer Veber Konstantinović al Rašid, u pandemijumu SNS zaljubljenika poznat pod imenom Al Ek Sandar Alal Vera, a na leskovačkom „Procepu“ kod autobuske stanice kod ljubitelja „domaće šljivovice“ zvane brlja – pod imenom AV, AV, da se obraća nebulozama i javno piše srpskoj eliti – pa valjda mogu i ja (niko me ne bije po ušima, ali đavo mi ne da mira-ne mogu mirno sedeti u sobi) da se autorskim tekstom obratim čitaocima Nove naše reči. Prvenstveno sa stavom da ne želim da neko pomisli da se bojim da napišem ono što osećam, a pogotovo što, iz dubine svoje duše, ne pristajem da živim u društvu u kojem je podvig reći šta misliš.
Vest koja me je zatekla, ali i inspirisala za ovaj tekst glasi: „Koaliciji SNS i SNP podrška stigla i od Srpskog pokreta obnove, Pokreta socijalista, Pokreta snaga Srbije, Pokreta veterana i Monarhističke stranke, koje neće imati svoje kandidate za odbornike, čiji su predstavnici rekli danas da podržavaju Vučićevu i politiku Gorana Cvetanovića“! Kada sam video da je i SPO sa njima pustio sam suzu radosnicu, kad ono mućak; SPO ih „podržava“, ali nije na listi, još se članovi SPO-a i raduju – „Od daće su napravili banket“. Ovde je neko totalno lud, ili bez političke pameti. Lepo reče naš narod: „Koga Bog hoće da kazni, prvo mu uzme pamet!?“ Da li su ovi iz SPO-a normalni; da li su pri svesti; da nisu jeli bunike ili su pod uticajem teških opijata; da li je To neki novi politički diskurs, trend, šta li već? Je li To neka nova politička demagogija tipa: „Živ mi Todor, da se čuje govor“, ili pak totalno političko neznanje? Gde su to naučili da Veber ide sa ocem Nikolajem? Gde? Kako možeš da podržavaš odborničku listu, a tvojih kandidata nema na njoj? To je gospodo iz SPO-a potvrda vašeg dilentatizma, vašeg neznanja, vaše veličanstvene neobavešenosti – da više ne postojite na političkoj karti Leskovca, kao i vaša velika moralna zapuštenost. To se kosi sa zdravim razumom. SNS i SPO?! Jer Toma N. rekao, i to javno u Skupštini: „Vuk D. je g…o od čoveka“. I nikom ništa; puj pike ne važi! Ili, grešna mi duša, Bože mi oprosti na grešne misli, naredba ujka Sema: Šta Treba Raditi da bi bili finansirani i, pod moranje, na listi SNS. Nešto tera Te ljude u vlast. Nije To samo „nagon za vlast“. Još manje verujem da ih (spo-ovce) u tolikoj meri privlači gola fasada tobožnjeg leskovačkog parlamenta. Ma, jok more! Pa, šta je? Ne znam, ali ima neka tajna veza i mora da tu ima „opipljivijih“ stvari!
Međutim, da je samo SPO u pitanju, pa da bude đene-đene, ali bre brate svi ovi iz leskovačke opozicije, kao da se utrkuju ko će veću papazjaniju od političkih stranaka, ideološki totalno različitih, da koaliciono zgotovi. Gledam slike predaje potpisa raznih stranaka i na svakoj bivši članovi SPO ili DS. Jedni proizašli ispod Đinđićevog, a drugi ispod Vukovog šinjela, ali i jedni i drugi zaboravili na „etiku odgovornosti“, što naravno koristi SNS, ti ortodoksni veberijanci za koje je kredo- stranka kao preduzeće; koji su pragmatično i lukavo okupili veći deo spektra političkog života Leskovca i postali, SNS i njeni sateliti, interesna grupa, a ne politička opcija. Mislite o tome dragi Leskovčani, kada dođe dan za glasanje.
Da li vas je, gospodo leskovački opozicionari, Stid, Sramota, Sram što posle toliko godina nestaje SPO-a, što su opozicione koalicije u Leskovcu oko DS i DSS-a, a pogotovu SDS, leskovačka ideološke mućkalice, da ne kažem bućkuriš i zbirište: novih marksista levičara, starih nacionalista desničara i novih profašista, gde su zajedno kuso i repato; rodoljubci i „izdajnici“, patriote i „strani plaćenici“ , jedni za sabornost drugi za EU, a možda grešim, pa je istina: prema svecu i tropar, odnosno još tačnije: našla vreća zakrpu! Vama gospodo, predvodnicima opozicionih političkih stranaka (ovde prvenstveno i jedino mislim na ove iz SDS–a, čija koalicija je antologijsko svrtokurište svakojake ideološke zbirudije; na Te preletače, parazite, ispušene muštikle, političke gubitnike, kolekcionare svih mogućih članskih karata pol. stranaka u kojima su bili, a kojima ne bih dao na čuvanje ni sardine u konzervi jer bi ih sve pogubili, toliko su sposobni), ne krče creva, vama duva promaja u glavi. Zauzeli ste rukovodeća mesta u političkim strankama bez bilo kakve lične ideologije, političkog poštenja, sposobnosti, a pri tome demonstrirajući bahatost, osionost, sujetu kao i neuništivu volju za vlašću, ali sa jasnim simtomima koji pokazuju vrlo ozbiljan stepen odlepljenosti od realnosti. Jedina vaša vidljiva sposobnost je samo političko šibicarstvo tj. preletanje iz stranke u stranku. Vaše ponašanje me neodoljivo podseća na jednu afričku poslovicu: Što se više majmun vere uz drvo sve više pokazuje golu zadnjicu. Taj vaš sistem destrukcije i poraza ljudskog morala – to je sistem za poštovanje, ali vodite računa jer kada Leskovčani vide užase vašeg izneveravanja, s tugom će se setiti da ste vi: „Šteta ljudi“ (Strindberg), drugim rečima da ste ljudi bez odlučnosti i građanske hrabrosti, oni koji su, neću reći, pali na polju beščašća, već izgubili život na strašan način. Ti postupci dvoličnosti i licemerstva dovoljno kvare sliku o vama kao stamenim i poštovanim ljudima jer, zapamtite: „Ako je odelo izvrsno sašiveno, ali nedostaje poslednje dugme, ništa ne vredi!“
Sve Te seobe i priključenija, sva ta salta mortale iz jedne u drugu političku koaliciju, iz jedne stranke u drugu, izvode partijski prvaci koji se ponašaju, u najmanju ruku, kao vašarski đilkoši bez ikakvih ideoloških skrupula, a samo sa jednim jedinim ciljem – da smo u vlasti! Prozapadne, proruske, nacionalističke, monarhističke, republikanske, komunističke, socijalističke, Jogi letači, kralj Ibi … jesam li neku izostavio? Sve u isti koš! A program Stranke, a ideologija? Šta je To? Da li je To neka nova „ideologija mediokriteta“, koja je na kraju krajeva u temelju svake borbe za vlast. Gospodo, stranački prvaci, To što činite je etika nedoslednosti i neodgovornosti; to je dijalektika neznanja, vaš moto je: Ja imam kredo, a ne ideologiju! Gde je tu etika odgovornosti Stranke, a pogotovu njenog rukovodstva? Kako To da politički božjaci, prosjaci, paramecijumi, namirišu „krv“ i odmah osete „odakle vetar duva“, pa se prisaberu i odmah, ali odmah, pogode pobedničku stranu. Političke koalicije u vršenju vlasti, znači sama vlast, nas uče: „o važnosti partnerstva, jer je život isuviše lep, odnosno isuviše težak da bismo ga igrali sami. Takođe nas uči da verujemo svom partneru i da ga podržimo čak i onda kada on misli i igra drugačije od nas“, što podrazumeva da se smisao političke borbe stvara u slobodnoj komunikaciji. Zbog svega napisanog pitam stranačke prvake iz opozicionih stranaka: da li hoćete da nas Leskovčane proglasite toliko glupim i zatucanim pa da nam ubacite virus „damnatio memoriae“, zbog svih vaših ranijih političkih brljotina, i da svi postanemo arkani*. Neće moći gospodo političari – vi budućnost Leskovca?!!!
Nije moja tema: „Duhovna kretanja na političkoj sceni leskovačke današnjice“, jer ne dajem pregled kretanja leskovačke političke svakodnevice. Ja nemam uvid, kao što ga nema nijedan živi stvor u Leskovcu, šta se stvarno čini i šta se stvarno događa u političkim strankama našeg grada. Time hoću da kažem: ja ne dajem pregled kretanja i mišljenja u političkim strankama i njihovih rukovodstava, ja ne znam šta se, u celini uzev, kod njih događa. Mogu da ukažem samo na datu situaciju i njene aspekte. Mogu da pobudim čitaočevu pažnju, da ga podstaknem na razmišljanje, ali ne mogu da dam istorijski pregled današnjice. Kada pišem o etici ja prvenstveno mislim o njoj kao partikularnoj kategoriji, dok je moral univerzalna kategorija. Tako imamo etiku porodice, bratstva, kumstva, plemena, vere itd, itd pa i političku odnosno etiku svake političke stranke koja bitiše na ovim našim leskovačkim prostorima i samim tim etiku odgovornosti svakog njihovog člana, a pogotovu pojedinaca iz rukovodstva. Etika odgovornosti je temeljna vrednost zapadnoevropske civilizacije i ona podrazumeva da se, u ime odbrane naroda od kolektivnog identifikovanja sa zlom, ne potiru ožiljci zla. U antičkoj Grčkoj država je počivala na vrlini, odnosno na moralu. Zato moral nije isto što i etika; na taj način izbegavamo da koristimo čuveni odgovor kojim opravdavamo sve svoje postupke, ma kakvi oni bili – „A, o moralu? Pa, morao sam!“
Možda džaba krečim; ne možda nego sigurno, ali svrbi me jezik pa „lajem na zvezde“ za isti krug ljudi koji se ovde, oko NNR, okupljamo godinama, ispričamo se, utešimo i ništa. Samo smo stariji.
Ne rekoh li vam svoju jeretničku sumnju: „Krenulo nam je tako dobro da nas je sramota“ pa hajde da raspišemo vanredne izbore. Lažu! Ovi „vanredni“ izbori su izbori u samom SNS-u; izbori ko je za AV, AV, a ko je za Tomu! Sledeći, dogodine, su pravi izbori!
Mislite o tome kada budete odlučivali da li i za koga da glasate.
dr Vjačeslav Nešić
*arkani (latinski za „pravilo ćutanja“ ili „pravilo tajne“)