BEOGRAD-KRAGUJEVAC
Grupa studenata, studentkinja i mladih održala je protest u ponedeljak 25. decembra blokirajući saobraćaj ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Vlade Republike Srbije u Beogradu sedam sati.
Okupljeni su zahtevali da MDULS otvori za javnost biračke spiskove kako bi se proverile i uklonile neregularnosti u spiskovima koje su uticale na ishode izbora 17. decembra.
Ovim protestom mladi i studenti otpočeli su samostalno delovanje i borbu zbog neregularnosti na izborima. Naredni protest održan je na Platou ispred Filozofskog fakulteta 27. decembra sa istim zahtevima, a 24-časovna blokada u Beogradu najavljena je petak 29. novembra.
Kako je sve počelo?
Podsetimo se da su 17. decembra održani parlamentarni, pokrajinski i neki lokalni izbori, među kojima su najviše pažnje privukli upravo beogradski.
Crta, organizacija koja prati izborne procese, navodi da postoji osnovana sumnja da je došlo do organizovanih migracija birača u obimu koji je presudno uticao na „ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu Beograda“.
Narednog dana, 18. decembra, održan je prvi protest ispred Republičke izborne komisije (RIK) i od tada svake večeri u 18 časova građani se okupljaju zbog nezadovoljstva regularnošću izbora i izborne krađe, kako se navodi u saopštenju koalicije „Srbije protiv nasilja“.
Mladi preuzimaju inicijativu
Tokom prenosa televizije N1 sa protesta 18. decembra došlo je do razgovora između nekoliko okupljenih mladih i kandidata sa liste „Srbija protiv nasilja“ Srđana Milivojevića. Tom prilikom jedan od mladih aktivista Nikola Ristić pitao je opozicionog lidera za dalji plan.
Pomenuti su studentski protesti iz ’96. godine, ali ne i konkretan odgovor. Nakon toga dolazi do neočekivane podrške mladima koji su u tom trenutku odreagovali iskreno i postavili pitanja koja zanimaju mnoge građane.
Grupa studenata i mladih nije časila časa, već je rešila da se samostalno organizuje i na ulice sledeći put izađe sa konkretnim planom i jasnim zahtevima.
Društvene mreže i mediji
Značajnu ulogu u informisanju i izveštavanju o svim ovim događajima, ali i o daljim koracima, odigrale su društvene mreže, naročito Instagram.
Tako je nekadašnji profil studenata koje je okupio protest „Srbija protiv nasilja“ postao @mladi.borba, a pojedinci koji su inače društveno aktivni koristili su svoje lične profile kako bi prenosili dešavanja sa terena i informisali.
Sa druge strane, mnogi od njih targetirani su u pojedinim tabloidnim medijima i na televizijama sa nacionalnom pokrivenošći. Time se ugrožava bezbednost tih studenata i mladih i grubo krše norme novinarskog etičkog kodeksa.
Autentična @mladi.borba
Ono što je posebno važno i drugačije od dosadašnjih protesta jeste da su mladi u potpunosti rešili da se bore samostalno za demokratske vrednosti.
Podrška svih građana je dobrodošla, ali kada je u pitanju organizacija, mladi odlučuju i pozivaju na akcije.
Ovo je dodatno važno i zbog (ne)poverenja građana prema opozicionim liderima koji su do sada odluke često donosili sporo i nedovoljno odlučno.
Studentima i mladima se veruje
U tom poverenju je ključ.
Svako kome je stalo do demoratskih vrednosti i poštenih izbora ne bi trebalo da ima dilemu da li će podržati akcije i proteste omladine.
Ovde treba ponoviti da sve što mladi organizuju ne ostaje ekskluzivno za njih, već je i poželjno podržati ih.
Ovo je zajednička borba
U mnoštvu protesta i skupova, neko može da se zbuni i zapita – zašto se svi ne organizuju zajedno?
Treba imati dve stvari na umu: i mladi i studenti i na primer ProGlas, inicijativa koja je pozivala građane da glasaju, na istoj su strani, ali se obraćaju različitim grupama.
Iz toga upravo sledi međusobna podrška, zajedničko delovanje i uvezivanje planiranih akcija i skupova.
Sasvim je logično da će mlade na ulice privući i fudbal, odbojka, muzika, ples i alternativno spremanje kolokvijuma, što se moglo videti u ponedeljak 25. decembra.
Ipak, borba ostaje zajednička i jedino takva ima smisla.
Autor: Lazar Simić-Lokal pres