LESKOVAC

Na konferenciji za medije Narodnog pokreta Srbije tema je bila usvajanje inicijative roditelj-negovatelj. Predstavnici ove stranke predložili su na ranije održanoj sednici Skupštine Grada Leskovca da se iz budžeta Grada Leskovca izdvoje sredstva kojim bi se finansirala usluga roditelj-negovatelj, kao i da se napravi lista roditelja koji, zbog bolesti dece, moraju da ih nadziru svoju decu 24 časa dnevno. Predsednik Gro NPS Dragan Stošić kaže da u predlogu budžeta za 2025. godinu predviđeno samo pet miliona dinara za ovu namenu.

„Sa ovim predlogom se saglasila skupštinska većina, ali mi nije jasno kako se došlo do ove sume. Mi smo očekivali da se u tu svrhu izdvoji najmanje tri puta više sredstava, a u budžetu postoje neraspoređena sredstva koja će se prebaciti u 2025. godinu i ona iznose oko 130 miliona dinara. Ovaj novac je namenjen roditeljima koji ne mogu da se zaposle jer moraju da zbog zdravstvenog stanja svoje dece budu stalno uz njih. Na sednici skupštine je gradonačelnik rekao, da po nekim procenama, ima oko 50-60 takvih porodica, ali mi mislimo da ih je i više. Ali, ako predviđenu sumu novca podelimo na broj porodica, ispadne da takvoj porodici sleduje 7.000 dinara mesečno. U Sremskoj Mitrovici su odredili da taj iznos bude na nivou minimalne plate. Pritom, ne zaboavimo da takve porodice imaju mnogo veće troškove za tu decu, počev od lekova, pregleda, lečenja…“

Bojana Momčilović, roditelj koji ima dete s invaliditetom, kaže da je ova inicijativa pokrenuta po ugledu na Sremsku Mitrovicu.

„Iz nama ne razumljivih razloga zakon se ne usvaja na nivou Srbije, iako celi prostor bivše Jugoslavije ima takav zakon. Tačan broj osoba sa invaliditetom se ne zna, jer još uvek nemamo formiran registar. Roditelji traže da se jasno definiše njihov status, te je zato i pokrenuta ova inicijativa pokrenuta. Ako jedan hranitelj ima sve benefite socijalne zaštite, prima platu ima zdravstveno osiguranje, zašto ta ista prava ne bi imao biološki roditelj deteta sa invaliditetom? U zakonu stoji da je osoba sa invaliditetom lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog mentalnog ili duševnog oštećenja koja se ne mogu otkloniti lečenjem ili rehabilitacijom. Shodno tome mi moramo poštovati prava osoba sa invaliditetom i uključiti ih u sve sfere života na ravnopravnoj osnovi, kako stoji jasno definisano u zakonu. Predsednik Vučić stalno govori o kvantnom skoku, a porodice teško bolesne dece nemaju ni za osnovne stvari. Roditelji nisu u mogućnosti da rade, jer brinu o svojoj teško bolesnoj deci. Zato je važno napraviti spisak takvih porodica i krenuti u rešavanje tog problema.“

Momčilovićeva naglašava da roditelji usvajanjem ove inicijative ne traže milostinju.

„Potrebno je da se neko drži zakona i obaveza lokalne zajednice da svim žiteljima bude bolje. Često čujemo da je solidarnost važna osobina u politici. Evo prilike da se na delu pokažu sve te reči.“

Petra Ranđelović iznosi ui svoje iskustvo.

„Moje dete, Stefan, ima tešku zdravstvenu dijagnozu i korisnik je fondacija „Pokreni život“ i „Budi human“. Sad ima osam godina, a leči se od devetog meseca. Nama država ništa ne pomaže, nego dobri ljudi uz pomoć sms poruka. Nama su novčana sredstva stalno potrebna, jer to zahteva lečenje…“

Dejan Đorđević ima sina kome je dijagnostikovan autizam.

„Samohrani sam roditelj, živim sa svojom majkom. Veoma je teško da funkcionišem kao samohrani roditelj, odnosno da idem na posao i da budem uz dete. Potrebno je naći neko sistemsko rešenje za sve roditelje-negovatelje, jer mi ne možemo dete da ostavimo samo i da idemo da radimo…“ (kraj) IS/LJS