LESKOVAC

Iako godinama unazad vladaju besparica i teška finansijska kriza, tako pokazuju i rezultati raznih istraživanja, , svedoci smo da su kladionice i kockarnice gotovo svakodnevno pune, a ono što posebno
zabrinjava je ne tako mali broj maloletnika koji veoma često posećuju objekte za
igre na sreću uprkos tome što im je ulazak u njima strogo zabranjen. Alarmantno
zvuči podatak da čak 44% odrasle muške populacije u Srbiji upražnjava neki vid
kocke, a ono što je takođe primetno je i da sve veći broj žena i devojaka okušava
svoju sreću u kladionicama i kockarnicama. Objekti ovakve namene su puni
gotovo svakodnevno, naročito u danima vikenda, a s obzirom na to da je velika
finansijska kriza postavlja se pitanje-kako je to
moguće? Mnogi sociolozi i psiholozi smatraju da je to upravo jedan od
,,fenomena” današnjeg društva.
U razgovoru sa ljudima koji kladionice posećuju veoma često dolazi se do podatka
da prosečan odlazak u neku od njih košta 200-300 dinara (npr. odigran tiket sa ne
tako velikim ulogom i neko piće uz to), a neke, naravno, košta i mnogo vise.
Mesečna izdvajanja od 6.000 do 7.000 dinara za igre na sreću (neko, naravno
izdvaja i mnogo više) u vreme velike finansijske krize kada su hrana, gorivo, struja i
ostale komunalije nikada skuplji zaista predstavlja paradoks današnjeg društva, po
mišljenju stručnjaka. Takođe ukazuje na jedno-sve je više ljudi sa ozbiljnim
problemom zavisnosti od kocke u vreme kada je ekonomska nesigurnost itekako
prisutna.
Sociološkinja Ana Stojanović smatra da pune kladionice u vreme krize mogu biti
jasan nagoveštaj nekih dubljih društvenih i ekonomskih procesa.
,,Ljudi u Srbiji su suočeni sa ekonomskom krizom, sa ekonomskim poteškoćama i
nesigurnošću. To je tako godinama unazad. Često je slučaj da u vreme krize mnogi
ljudi vide kladionicu ili kockarnicu kao priliku za beg od realnosti i realnih
problema, a tu naravno ide i želja za lakom zaradom, odnosno dolazak do brzog
bogatstva na lak i brz način” smatra Stojanovićeva i dodaje da ova pojava može
ukazati i na socijalnu nejednakost, kao i na ekonomsku jer oni koji su u težoj materijalnoj situaciji mogu biti pod većim pritiskom da traže neku vrstu brzog izlaza u klađenju.
Dalje navodi i značaj medija i marketing kompanija koje u savremenom društvu
imaju značaju ulogu u formiranju kulture kockanja, odnosno nameću sliku o lakoj i
brzoj zaradi što ljude odvodi u kladionice i kockarnice jer misle da je baš tada
momenat da dođu do velikog dobitka.
,,Kada su ljudi izloženi ovakvim porukama, njihova očekivanja da će kockanje biti
način ili jedan od načina za prevazilaženje svakodnevnih problema se izuzetno
pojačava, a svedoci smo da u TV sadržaju danas ima zaista mnogo reklama koje
promovišu kocku. Kada kažem svakodnevne probleme, tu se naravno misli na i na
problem besparice koji je mnogima danas svakako najveći problem.”

KOCKANJE SE NORMALIZUJE

Stojanovićeva na kraju navodi i fenomen ,,normalizacije” kockanja gde se na
kockanje više ne gleda kao na tabu, a za ljude koji imaju ozbiljan problem sa
zavisnošću od kocke se ne govori u tom smislu, već da se većina ljudi bavi
kockanjem iz čiste razonode.
,,Klađenje se danas smatra za nešto uobičajeno, ne za tabu. ,,Normalizacija”
kockanja može dovesti do sve većeg broja ljudi koji se odlučuju na okušavanje
sreće, a posebno kada su drugi vidovi ekonomskih mogućnosti ograničeni ili
nedostupni. Mnogi ljudi danas pokušavaju da oskudni kućni budžet i male plate
,,dopune” kladioničarskim ili kockarskim dobicima, što svakako dovodi do punih
kladionica svakog dana” ističe Stojanovićeva i dodaje da je i stručna pomoć i
podrška od velikog značaja za smanjenje ove pošasti.
Takođe dodaje da zabrinjava i sve veći broj maloletnika koji se bave kockanjem i
ističe da to ide u prilog fenomenu o ,,normalizaciji” kockanja jer se i deca veoma
brzo ,,navuku” , a na sve to svakako i mediji imaju uticaj. Iako im je ulazak u
kladionice i kockarnice zabranjen, kao što je rečeno, postoje objekti koji se
oglušavaju na tu zakonsku odredbu pa tako i maloletnici počinju da čine broj u
nekom objektu za igre na sreću, a sve zbog želje za lakom i brzom zaradom. (kraj)ĐS/LJS