Stefanović: Zašto su samo njemu 5. oktobra palili kuću i gde su nestale pare iz SPS-a?

LESKOVAC

Svake godine, kada je godišnjica 5. oktobra, iznova kreću priče na to dešavanje iz 2000. godine. Sa godinama nekako tih priča je sve manje, kao da se i većina samih aktera trudi da to gurne pod tepih. Ali, i dalje preovlađuju dva mišljenja – da je nakon izbora održanih 24. septembra i demonstracija nakon izbora, to bilo skretanje Srbije u demokratiju, dok drugo mišljenje kaže da se radi o običnoj revoluciji. Uglavnom, o toj temi mahom su govorili lideri ondašnjeg opozicionog saveza DOS-a. Ali, kako je čitavo to dešavanje izgledalo iz ugla Živojina Stefanovića, ondašnjeg prvog čoveka Socijalističke partije Srbije u Leskovcu i načelnika Jablaničkog okruga, čoveka kome je paljena kuća tokom demonstracija?

Stefanović: Za mene je 5. oktobar najgori dan u mom životu. To nije bio ni puč, nego klasična revolucija, klasičan pokušaj promena sistema. Danas je 23 godina od kako su DOS-ovci, došli i zapalili moju kuću. U tome su učestvovali Leskovčani koji su bili naivni, kao što smo i sada naivni, jer slušamo glas Beograda bez obzira da li to nama odgovara ili ne. Oni su dobili nalog da sve one koji su bili privrženi ondašnjem režimu, a po meni to nije bio režim, nego legalno izabrani predsednik Srbije i bliski Slobodanu Miloševiću i koji su predstavljali Socijalističku partiju, ali je jedino u Leskovcu zapaljena kuća predsedniku partije Živojinu Stefanoviću Žmigavcu. Meni su palili kuću jer je SPS na lokalnim izborima 24. septembra 2000. godine, poslednjim većinskim izborima, pobedila i imali smo četiri odbornika više nego što je trebalo, a trebalo je 38 za većinu. Tada je i u Leskovcu pobedio Slobodan Milošević na izborima za predsednika ondašnje Jugoslavije i to se nekome u Beogradu nije sviđalo. Zato su dobili nalog, održali miting i krenuli da pale sveće pred skupštinom grada, a onda se grupa odvoji, sa nekim Šiškinom, njih 500-1000 i zapale kuću čoveku bez ikakvog razloga. To je revolucija. Ja sam tog trenutka bio u MUP-u, zvao me je Zoran Mladenović, tadašnji načelnik i pitao šta da rade sa demonstrantima, s obzirom da sam ja još uvek bio načelnik okruga. Ja sam rekao da ih ne diraju, oni će da prošetaju i vrate se kući. Tog trenutka ujak moje žene koji radi u Švedskoj, zove me na mobilni, još tada sam ga imao, i kaže mi „zete, tvoja kuća gori!“ Znači, belosvetski mangupi i televizije prenose da u Leskovcu gori kuća nekog činovnika. Za mene je zato to revolucija, čak mislim i da sam tada bio u kuću, verovatno bih bio ubijen.“

JUGpress: Da razjasnimo, kuća nije cela spaljena, šta je tačno spaljeno?

Stefanović: Oni su pokušali da je celu spale, ali nisu uspeli. Zapaljene su dve prostorije i deo krova. Neko je predlagao da sa krova sve zapale. To što je zapaljeno ja sam nadomestio, jer sam na sudu dobio državu Srbiju. Leskovački sud nije hteo da sudi, odugovlačili su, pa je delegiran sud u Vlasotincu i ja sam dobio spor. Tužio sam državu Srbiju i MUP zato što je gradska policija u obavezi da u takvim situacijama štiti imovinu i bezbednost ljudi. Oni to nisu uradili. Problem je što su mi iz kuće odneli dve torbe gde mi je bila kompletna dokumentacija oko toga šta posedujem od imovine, razni ugovori, rešenja o nasleđivanju… Upravo sada ovih dana moram nešto da aktuelizujem jer mi je nestala dozvola o kući, pa rešenje kad mi je otac poklonio svoje imanju u Jajini…

JUGpress: Da li je odneto još nešto?

Stefanović: Čak su i neke moje pižame našli kod kapije bolnice, pa veš… Govorili su da su pili moj viski, a ja imam samo običnu rakiju.. Čak su i neke moje komšije, kada sam došao kući pa gledam televizuju, a moja komšika na pitanje kako je u Leskovcu kaže „evo, veselimo se, gori kuća načelnika Jablaničkog okruga…“, a novinar kaže „nemojte, to nije dobro…“ Ne bih voleo da se ikome desi to što sam ja preživeo… Za to nisam nikog optužio niti osudio, preživeo sam to kako sam preživeo…

KO JE SLAO REZERVISTE NA KOSOVO?

JUGpress: Nije li veliko nezadovoljstvo prema vama bilo i zbog upućivanja rezervista na Kosovo tokom NATO bombardovanja?

Stefanović: To je već drugo pitanje, ali je možda i prvo, nastalo pre 5. oktobra. Bojim se da pravimo takvu atomsferu. Tada sam ja bio načelnik okruga, bila je mobilizacija zbog toga što se desilo na Kosovu, a ja nemam nikakva ovlašćenja u vezi s tim, ali su meni prebacili svu tu mobilizaciju. Rekli su da ja mobilišem kako bih zaštitio svoju i vlast Slobodana Miloševića. Čak su me na ulici i neke žene, čiji su muževi bili mobilsani, a ja to nisam ni znao, prolazeći pored mene mi dobacivale „Hitleru“… Ja sve to razumem, žao mi je što je deo Leskovčana tamo stradao, ali ja niti lokalna vlast nemamo veze sa tim. Upotrebu vojske definiše Ministarstvo odbrane i načelnik Generalštaba… I tada su došli pred moju kuću, na leto 1999. godine, razbili kola, polomili šta su polomili. Bio je to revolt, ali sam im ja oprostio u međuvremenu. Ja sam tokom bombardovanja 26 puta bio na Kosovu, nema mesta gde nisam prošao… I tad se neko borio za vlast, rekao je da situacija da skinemo Žiku i socijaliste s vlasti… Kao što i sada neko koristi situaciju na Kosovu da aktuelnu vlast degradira i ako može smeni. Jedini za koga sam molio da ga ne diraju, išao sam i kod generala Nikolića u NIšu, je bio bivši predsednik opštine Gojko Veličković. Govorio sam im da ga ne mobilišu zbog lošeg odnosa koji imamo nas dvojica, da ne ispadne… A on je starešina za moral, nije im ni potreban.

Meni su pripisivali i da sam svog sina oslobodio mobilizacije, a on je tada imao 11 godina. Pre nego da se ode na Kosovo, Leskovčani su imali protest ispred zgrade komande grada, prolazi taj Nikolić, njemu kažu „dokle samo mi seljaci da idemo“… Sutradan veliki sastanak na tu temu, svi funkcioneri, predsednici opština, načelnik okruga, ja sam mu rekao dokle samo Leskovac da popunjava jedinice, a on mi kaže da sam ja organizovao demonstracije dan ranije i da je trebalo da me uhapse. Čak je išao i kod načelnika policije da traži da ja budem uhićen, a ovamo me Leskovčani proganjaju da ih mobilišem. Mutne su to stvari bile…

ZAŠTO SAMO NJEGOVA KUĆA

JUGpress: Da li ste se nekada pitali zašto je samo vama stradala kuća? Protesti su bili u čitavoj Srbiji, na stotine hiljada ljudi je bilo na ulicama…

Stefanović: Nemam razloga da se pitam, ja nisam kriminalac. I onda i sada šetam ulicom. U Beogradu su našli neke povodljive ljude ovde i oni su rekli kad skinemo Žmigavca, dobićemo Leskovac. Oni su rušili to da bi dobili Leskovac, a kada dobiju Leskovac onda imaju i čitav okrug… Da sam ja ostao, ne bi oni došli na vlast. Ja sam se tada našao na listi onih kojima je zabranjeno da idu u zemlje Evropske unije. Ja do danas nisam dobio rešenje da sam oslobođen toga, tako da i ne idem u inostranstvo. A i neću da idem, pogotovu što su me iz dela NATO oficira okarektarisali kao ratnog huškača, jer sam na mitinzima pričao o NATO-u, o bombardovanju. Neću da iskušavam sreću, star sam čovek da boravim po njihovim kazamatima.

JUGpress: Šta bi ste da nas uradili da vam neko priđe na ulici i kaže da je bio u grupi onih koji su vam palili kuću? Da li ste u međuvremenu saznali ko je bio u toj grupi?

Stefanović: Ništa ne bih radio. Meni su doijavili dvojicu momaka za koje su mi rekli da su iz Babičkog, znam njihove porodice. Bilo je i nekoliko mojih Jajinčana… Nema veze, sad im je krivo. Dobro, to se desilo, ali se ja bojim da danas ne krene neka takva klima. Onda pored suvog gori i sirovo, ne daj Bože da se ikom to desi, da se uspali masa i krene…

A GDE JE NESTAO NOVAC IZ SPS?

JUGpress: Pričalo se i da je u toj noći nestao neki novac iz prostorija SPS-a?

Stefanović: Tačno je da je taj novac nestao. Mi smo se spremali u SPS-u za drugi krug predsedničkih izbora između Miloševića i Koštunice. Novac je bio u kasi Okružnog odbora SPS-a, na trećem spratu zgrade Komiteta. Mislim da je na čelu tog odbora tada bio Božidar Vučković. Ja sam predlagao da taj novac damo sekretaru skupštine, Miletu Stanisavljeviću, da on to čuva negde u skupštini, tkvo je vrme bilo, on mi je rekao da ja taj novac odnesem kod mene. Rekao sam da mi ne pada na pamet da partijske ili državne pare čuvam u svojoj kući. I taj novac je nestao, ali nije problem sada ko je obio prostorije i uzeo novac, nego što leskovački SUP nije ništa preduzeo da se utvrdi ko je to uradio. Meni su onda zagorčali život i rad u stranci naredne 3-4 godine, jer smo ostali bez dinara, pa sam ja od svoje male plate u „Vodovodu“ da delimično finasiram i partiju.

KO JE SKINUO PREDAJNIK TELEVIZIJE LESKOVAC?

JUGpress: Šta se desilo sa predajnikom TV Leskovac, koji je bio skinut, pa je i to bio jedan od razloga što su ljudi koji su protestvovali ispred TV Leskovac bili vrlo nervozni? Ko je naredio da se taj predajnik skine?

Stefanović: Ja to ne znam. Ali, znam da su reagovali i da su tadašnjeg urednika i direktora TV Leskovac Aleksandra Davinića hteli maltene da ga linčuju i ubiju dok su ga izvodili iz zgrade televizije, kada su je zauzeli, a neko iz mase je dobaciovao „ubodi, ubodi“… Šta to znači, pa to je strašno… Tu revoluciju u Leskovcu nisu vodili Leskovčani, već Nišlije i Zoran Živković. Ja sam stvarno mislio da će biti bolje, ali ništa bolje nije bilo ni u Leskovcu ni u Srbiji. Pa tadašnji DOS je u Leskovcu trajao godinu ipo dana. Već 2002. godine u decembru su bili novi izbori u Leskovcu jer nisu imali većinu da usvoje završni račun, pa je uvedena prinudna uprava…

JUGpress: Nakon ponovljenih izbora na nekoliko biračkih mesta u Leskovcu, odnos u skupštini je bio nerešen – isti broj odbornika imali su SPS i JUL s jedne i koalicija DOS i SPO s druge strane, ali je većinu ipak ostvatila grupacija oko DOS-a.

Stefanović: Mene su prodali moji socijalisti, funkcioneri. Tadašnji DOS je kupio četiri odbornika i na skupštini smo izgubili. Ja sam mislio da će biti bolje, rekao sam pustite Žiku Stefanovića, ako Leskovčanima i u mojoj ulici ljudima bude bolje, pa biće bolje i meni. Međutim, šta je Leskovac dobio? Ništa, Leskovac je tada izgubio sve. Oko 15.000 Leskovčana je izgubilo posao, a samo 12.000 u tekstilnim fabrikama.

BAJKA O RADU I REDOVNIM PLATAMA U TEKSTILNIM FABRIKAMA

JUGpress: Da li su te tekstilne fabrike u tom trenutku normalno radile, da li su ljudi redovno primali platu ili baš nije to bilo tako…?

Stefanović: Pazite, onog trenutka kada su uvedene sankcije i blokada, tekstilna industrija je imala probleme, za razliku od hemijske koja ih nije imala. Probleme smo imali jer smo izgubili deo ruskog tržišta, proizvodili smo nešto što tekstilci zovu „teškim štofovima“, a došli su neki lagani… Ali, fabrike su radile, primala se plata na koju su ljudi čekali nekoliko meseci, ali su ako ništa drugo, barem odlazili u fabriku, imali su topli obrok, penzioni i invalidski staž… Kada su nasatli problemi, SPS je još uvek bio na vlasti, a premijer Mirko Marjanović, mi smo 5200 radnika u tekstilu po uredbi vlade penzionisali…

JUGpress: Mnogi ljudi su posle toga imali problem jer im nije uplaćivan penzioni staž u to vreme…

Stefanović: Tačno je, imali su. Ali, kada je došla nova vlast, oni su preuzeli obavezu da sve to izmire. I dandanas imaju problema mnogi čije su fabrike prodate, nemaju onaj papir, M4… Ali, kada danas neko to slavi kao promene… Umesto Miloševića došao Koštunica, umesto Marjanovića Đinđić, šta se tu promenilo? NIšta, istu politiku su vodili i jedni, i drugi, i treći…

JUGpress: A veliki dugovi koji su postojali i koje je nasledio DOS, kao što su dugovanja za penzije? Zar to nisu neke promene?

Stefanović: Koji dugovi? Čekajte, ako je toliko dugova bilo, zašto su se borili da uzmu tu praznu kasu? Neka kažu koliki su to dugovi bili. Pa to bi i tadašnj vlast završila, poslovna godina nije bila završena, bili su neki ugovori, bile su neke investicije, pričamo neke priče… Kao što i ovdašnji gradonačelnik priča da je nasledio praznu kasu, a borio se i išao da maltretira odbornike da pređu na njegovu stranu kako bi dobili praznu kasu… Pa ko trči za praznom kasom?

A ONDA KOALICIJA SA STRANKAMA DOS-A

JUGpress: I nakon svega toga vi ste napravili koaliciju sa DS-om i još nekim strankama koje su bile u DOS-u?

Stefanović: Decembra 2002. godine su bili vanredni izbori, Gojko Veličković je došao za gradonačelnika, pobedio mog Lešnjaka jer mu je cela opozicija dala glasove i on je trajao do 2006. godine, kada su „žuti“ sa Vladanom Marinkovićem dobili. Gojko je prvi neposredno birani gradonačelnik, a drugi je Vlada… Ja sam 2008. godine nakon redovnih izbora otišao u koaliciju sa radikalima. Međutim, iz Beograda politička vlast Dačić. Ružić, Obradović, insistiraju da Leskovac nije mesna kancelarija, da nam trebaju investicije, i naterali su me da pređem na stranu sa DS-om (koji je bio vlast na republičkom nivou sa SPS-om, prim. I.S). Ja nisam hteo da to uradim, ali su oni uzeli gupu odbornika iz PUPS-a, koji su bili sa nama u koaliciji, da pređu i tako je prelaskom PUPS-a napravljena većina, a ja sam da ne bi bilo opet prinudne uprave, rekao da ćemo da idemo sa „žutima“ i tako se raspala koalicija sa radikalima.

NIJE ZNAO” NIŠTA O BACANJU FARBE NA KOŠTUNICU SA OSMOSPRATNICE

JUGpress: Kako Vam sada izgledaju ti izbori 2000. godine?

Stefanović: Koštunica po meni nije tada legalno dobio izbore, zato što nije imao potrebnih 50%+1 glas. Pazite, da je bilo drugog kruga, da su oni imali petlju da idu na drugi krug, dobili bi nas ubedljivo. Zašto nisu priznati glasovi sa Kosova? Ti izbori i taj veliki demokrata je govorio za „za ovu farbu i za ovih 50 godina ima da im sudimo…“ i pretio prstom… Ili kažu prvi demokratski izabrani premijer. Premijer se ne bira na demokratskim izborima, nego se bira partija. Dakle, kako je on, mislim na Đinđića, demokratski izabran kao premijer, a nije Milošević koji je pre toga tri puta demokratski biran na neposrednim izborima, isto tako demokratskim? Ako smo pokrali na nekim mestima izbore, nismo mogli da izbore krademo po nekoliko godina. Za krađu na izborima u Leskovcu nikad nije imalo potrebe, jer je u to vreme SPS, koji sam ja vodio punih 17 godina uvek imao adekvatnu većinu.

JUGpress: Zar nisu ljudi bliski vama bacili farbu na tadašnjeg predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu?

Stefanović: Ja to nisam znao. Ljudi su samostalno delovali, ne znam zbog čega su to uradili. Meni je to najmanje trebalo.

JUGpress: Kako su mogli da uđu u opštinsku zgradu Osmospratnice koja je u to vreme trebala da bude zaključana, jer nije bilo radno vreme?

Stefanović: Otkuda ja to znam, ja nisam bio činovnik ni rukovodioc opštine, nego okruga. Moja upravna zgrada je na drugom mestu.

KOSOVO I ZAPALJIVE IZJAVE

JUGpress: Rekli ste da „neki i sada koristi situaciju na Kosovu da aktuelnu vlast degradira i ako može smeni“. Sada se ponovo pravi priča oko Kosova, šalju se zapaljive poruke, da li mislite da bi sada iko iz Leskovca otišao na Kosovo?

Stefanović. Ja sam i tada i sada protiv zapaljivih izjava, ne treba stvarati ratnu klimu i atmosferu. Mislim da je Srbiji dosta ratova, što sam i onda govorio, ali tada je to bilo izazvano ne našom krivicom. To će pokazati istorija, mi smo ipak savremenici tog doba i ne možemo biti objektivni. Ja se krećem ulicom, pričam sa ljudima, ima momaka koji bi opet išli. Ali, da li više treba ratovati? Ovo na Kosovu se mora dobiti diplomatski i ako je svet imalo moralan i pošten, treba Kosovo da bude sastavni deo Srbije. Ne zaboravimo da je zasluga Slobodana Miloševića, koga svi hoće da ocrne, odluke u Dejtonu. I ova vlast, ali i Bosna i Hercegovina živi na tom Dejtonu i Rezoluciji 1244. koja je osnova i ne znam koja po redu tapija da je Kosovo srpsko, dok je Kumanovski sporazum iz 1999. godine samo tehničko pitanje.(kraj)IS-LJS/SM

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Познајеш ме
Познајеш ме
8 meseca pre

Јел уживаш у пензији зарађеном у водоводу