Stav: Lebanska ludus

LESKOVAC


Imam tu osobinu, valjda zbog godina, da stalno pišem tekstove sa vremenskom distancom i vremenskim otklonom. Sve očekujući i želeći da neko drugi, a ne ja, napiše neku reč o tome šta se je dogodilo na leskovačkoj kulturnoj sceni, punoj dogaćaja u oblastima: likovne, muzičke, književne ili pak pozorišne umetnosti. Međutim, cvrc Milojka! Gromoglasna tišina, koja odjekuje Leskovcem kao jerihonske trube? Ali neko se mora boriti protiv medijskog mraka, da nas ne bi ugušio „truli zadah propadanja.“ Postoje persone dramatis koje su završile odgovarajuće, ispostaviće se večernje, škole dobile diplomu i rade u kulturnim institucijama grada Leskovca: Muzej, LKC, LNP, Biblioteka, Muzička škola, a ne napišu ni redak, ni slovo o kulturnim događanjima u Leskovcu.Ako! Toliki im domet, ili „nemaju visinu.“ Kakve škole takvi i đaci.
U Leskovcu je od 2 do 8. novembra, u organizaciji LKC , održan 11. Festival amaterske pozorišne režije, FAPOR. Na svečanoj ceremoniji zatvaranja 11. Fapora, održanoj 8.novembra 2023.god. dodeljene su nagrade, zaslužnim, po odluci žirija, laureatima prestižnog amaterskog festivala. I, šta je sada tu čudno? I zašto ovo uopšte ističem? Pa, eto tako!
Niko, (nema čast izuzecima, već samo čast izuzetku, portalu JUGpressa koji je objavio kompletno saopštenje LKC o dobijenim nagradama) nije našao za shodno da objavi ni redak o dobitnicima nagrada na FAPOR-u. A, znaju da dobijaju novac od tog istog LKC i grada Leskovca. To znaju, ali da napišu neki redak o dobitnicima nagrada, e, to malo morgen.
Svih jedanaest godina pratim ovaj festival i pišem o pozorišnim predstavama koje se igraju na njemu, kao i o premijerama u LNP. Pišem o Pozorištu od svojih studenskih dana, do dana današnjeg, a to je više od pola veka. Odgledao sam sve premijere koje su prikazane ove godine, kao i ranijih godina, u pozorištima Beograda, Leskovca, Niša, a pojedine u Novom Sadu.Zašto ovo ističem?

Zato, da bi prof. Dušan Blagojević, zbog čije režije i đaka lebanske gimnazije, glumaca u ovoj predstavi, pišem ovaj traktat, stekao utisak da, ipak, nešto znam i o Pozorištu. Da ne bih mnogo opisivao njegovu režiju „Autobiografija“ Branislava Nušića, a mogao bih u nedogled, samo da napomenem, pod jedan: Hvala mu što se je setio da je ove godine 2023. punih 85 godina od smrti jednog od najvećih svetskih komediografa Branislava Nušića, i da to treba, mora, biti obeleženo. (U Leskovcu – mukajet). Pod dva: E, o tome nešto opširnije.

Napisao sam na stotine članaka o Pozorištu i nikada nisam upotrebio reč – genijalno. Nikada.Zato neću ni sada koristiti tu reč. Gospodine Blagojeviću, predstava „Autobiografija“ B. Nušića u izvođenju Vaših đaka iz lebanske gimnazije je genijalna, Vaša režija je genijalna, igra glumaca – genijalna! Tačka. Svaka dalja reč bi bila suvišna. Odluka stručnog žirija da dobijete „samo“ drugu nagradu je akademsko mrsomuđenje članova žirija i ništa više, a ni manje. Iz mene, ne govori „zlovoljna starost“, jok more; govore godine koje su iza mene i na hiljade odgledanih predstava u Jugoslaviji, Srbiji, po celoj Evropi.

Vaš ludizam, lebanski ludizam, je najbolji dokaz da je Pozorište nastalo iz duha igre, iz muzike iz poezije. Da ontologiju igre u Vašoj predstavi karakteriše, sloboda.Priredili ste nam – radost gledanja. Gospodine Blagojeviću, kao profesoru književnosti, znam da znate, ali da Vas podsetim, a sebe opomenem: Šiler je nekada davno napisao, da ne tražim „izvor“ u ovo kasno pretprazničko veče pred moju krsnu slavu : Čovek je zapravo čovek tek u igri, samo je onda čovek kada se igra.
Lep dan i svako dobro, ma gde bili, svi vi iz dramskog studija Gimnazije „Stojan Ljubić“ iz Lebana.


dr Vjačeslav Nešić, na Svetog Ranđela, 2023.godine

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Mala od morala
Mala od morala
6 meseca pre

Trenutna situacija, kao i atmosfera koja vlada, možemo je zvati partokratijom ili čak partopatijom, ali nama su, mnogo više od obične opozicije, potrebni – ludisti. Ne, ne oni koji su dovoljno ludi da se suprotstave ovakvoj situaciji već oni koji su spremni da udare na “mašinu”(mašina su persone dramatis koje su se uvukle u svaku poru našeg društva) i onesposobe je za rad. Mašina koja nas je bacila u apatiju, anestezirala od svega lepog i vrednog.
Sve pohvale profesoru Dušanu Blagojeviću i učenicima lebanske gimnazije.
P.S.
Profesore “ubi me prejaka reč”…