NIŠ
„Rebalans budžeta za 2021. godinu koji se danas našao pred odobrnicima Skupštine Grada Niša, skandalozan je, jer je vreme predviđeno za javnu raspravu bilo svega jedan dan pre nego što je materijal poslat odbornicima. Praktično, ovaj rebalans nije prošao ni stručnu ni javnu raspravu, što je već praksa godinama unazad.
Rebalans budžeta za 2021. godinu pokazuje da je Grad Niš u očajnom stanju, da je sve manje radnih mesta, da su porezi sve veći i da vlast nema viziju kako Grad treba da funkcioniše. Što se tiče samog rebalansa budžeta za 2021. godinu, ponovo se radi o nerealnom planiranju po pitanju prihoda i rashoda.
Ukupni prihodi i primanja budžeta Grada Niša za 2021. godinu rebalansom se planiraju se na oko 11 milijardi i 848 miliona dinara, što je nerealno ukoliko se pogleda izveštaj o realizaciji budžeta za prvih devet meseci 2021. godine. Prihodi i primanja budžeta Grada Niša za period januar-septembar 2021. godine, izuzimajući preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina, ostvareni su u iznosu od 7 milijardi 440 miliona dinara, što predstavlja 64,54% u odnosu na godišnji plan“ – izjavio je Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini Grada Niša.
Prihodi od Poreza na zarade u 2021. godini planirani su na 5 milijarde 170 miliona, što je bilo nerealano, jer je realizacija 3 milijarde 832 miliona u prvih devet meseci. U poslednja 3 meseca ove godine, na konto poreza na zarade treba da se inkasira oko milijardu dinara. Gde su onda ta silna radna mesta i investicije o kojima govori SNS? Nema ih. Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Planirano milion, realizacija samo 252 hiljade dinara. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta planirano 420 miliona, realizacija samo 208 miliona dinara? Zašto je tako loša realizacija? Jedan od razloga je taj što se zemljište zainteresovanim investitorima poklanja, nemamo prihode od prodaje zemljišta. S druge stane, očigledno da se teško dolazi do dozvola i papira za izgradnju. Realizacija doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nam govori da nema aktivnosti lokalne samouprave.
Porez na imovinu je planiran na milijardu i 568 miliona, a realizacija za prvih devet meseci je 966 miliona dok je u 2012. godini prihod od poreza na imovinu bio 340 miliona dinara. Ova visoka projekcija govori da je namera vlasti da dodatno oporezuje građane. Šta nam to govori? Da ova vlast živi na grbači naroda. Uvođenjem poreza na pomoćne objekte ova vlast dodatno opterećuje građane. Manjak prihoda vlast gleda da nadomesti većim porezima na imovinu, što znači da će građani plaćati porez na podrume, šupe, staje, kokošarnike, što je nedopustivo.
“Grad je u investicionom, odnosno građevinskom smislu u poslednjih osam godina praktično mrtav. Kada je reč o rashodima imamo nerealne prioritete. Iz godine u godinu se prepisuju projekti, koji nikako da budu završeni. Takođe, mnogo toga se započinje, a nema garancija da će se to i završiti.
Vlast očito pokušava da uskrati građanima ono što je najbitnije, a to su obrazovanje i socijala“ – dodao je Stanković.
Za funkcionisanje osnovnih škola izvršeno je smanjenje planiranih sredstava u iznosu od 1.500.000 dinara, a za srednje škole u iznosu od 2.800.000 dinara.
Što se tiče socijale, za finansiranje pripremanja i dopremanja hrane za stara i iznemogla lica smanjuje se za 1.500.000 dinara, za porodicu i decu smanjuju se rashodi za 3.200.000 dinara, i to: besplatna užina za decu osnovnoškolskog uzrasta za 1.000.000 dinara, besplatna užina za učenike sa smetnjama u razvoju u školama za osnovno i srednje obrazovanje u Nišu za 200.000 dinara i regresiranje troškova ishrane u produženom boravku za decu osnovnoškolskog uzrasta do 10 godina starosti za iznos od 2.000.000 dinara.
Smanjene su i jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći, za 11.000.000 dinara i to: jednokratna novčana pomoć za prvorođeno dete za 2.000.000 dinara, pravo na pomoć za opremu za novorođenče za 2.000.000 dinara i naknada dela troškova i besplatni boravak dece u predškolskim ustanovama čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice za iznos od 7.000.000 dinara.
Smanjuje se i novac za podršku osobama sa invaliditetom za iznos od 3.000.000 dinara i to za usluge personalne asistencije za iznos od 2.000.000 dinara i usluge lični pratioci dece za iznos od 1.000.000 dinara.
„Društvo koje ne ulaže u obrazovanje nema nikakvu budućnost. Za smanjenje socijalnih davanja nema nikakvog opravdanja, u uslovima kada većina stanovništva veoma teško živi i jedva sastavlja kraj s krajem“ – zaključio je Stanković.