LESKOVAC

Infekcija humanim papiloma virusima (HPV) je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija. Većina (80%) seksualno aktivnih osoba biva inficirana u nekom trenutku tokom života. Humani papiloma virusi se prenose direktnim kontaktom sa kožom i sluzokožom osobe koja je zaražena virusom seksualnim putem (kontakt preko kože, vaginalni, oralni, analni seks), a veoma retko sa majke na dete tokom porođaja. Infekcija se može dobiti u kontaktu sa osobom koja nema znake i simptome infekcije. Identifikovano je više od 200 tipova HPV od kojih 40 izaziva promene u anogenitalnoj regiji. Najviše inficiranih je u uzrastu 20-25 godina. Kod većine inficiranih osoba (9 od 10) organizam se oslobodi virusa unutar 1-2 godine sopstvenim imunološkim mehanizmima bez tretmana i posledica. U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane niskorizičnim (neonkogenim) tipovima 6 i 11 dolazi do pojave benignih tumora (genitalne bradavice – kondilomi i papilomi laringsa) i abnormalnosti ćelija grlića materice niskog stepena. Tipovi 6 i 11 prouzrokuju 90% svih genitalnih bradavica. U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane visokorizičnim (onkogenim) tipovima 16 i 18 dolazi do pojave karcinoma grlića materice i anogenitalne regije (vagine, vulve, anusa, penisa), karcinom korena jezika, krajnika, zadnjeg zida ždrela.

Republika Srbija ubraja se u zemlje sveta u kojima je uvedena vacinacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), o trošku države, za populaciju dece oba pola. Prevencija oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV) se sprovodi kroz primarnu i sekundarnu prevenciju. Primarna prevencija obuhvata primenu opštih mera i specifične mere, imunizacije u cilju smanjenja broja obolelih od HPV infekcija. Sekundarna prevencija obuhvata skrining raka grlića materice radi ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja.

KAKO DO VAKCINE I KOME SE ONA PREPORUČUJE

Vakcina je, preko mreže instituta i zavoda za javno zdravlje distribuirana u domove zdravlja, za sprovođenje preporučene imunizacije. Sprovođenje preporučene imunizacije protiv HPV u našoj zemlji, definisano je u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, kao i Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva od zaraznih bolesti. To je imunizacija koju je u obavezi da preporuči doktor medicine ili specijalista odgovarajuće grane medicine (izabrani lekar u Domu zdravlja, najčešće dečiji lekar, ali i ginekolog) u skladu sa programom imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti. Ona se sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika odnosno roditelja ili staratelja (za lica uzrasta do 15 godina). Za decu uzrasta 15 i više godina, nije potrebna pisana saglasnost roditelja/staratelja.

Aktivna imunizacija protiv HPV se preporučuje kod dece starije od devet godina, a prvenstveno kod dece sedmih razreda osnovnih škola (pre prvih seksualnih odnosa), tokom sprovođenja sistematskih pregleda, kao i u skladu sa odobrenim sažetkom karakteristika leka od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMSa). Roditelji dece uzrasta do 15 godina se obraćaju izabranom lekaru deteta u Domu zdravlja, a deca sa navršenih 15 godina života i starija, mogu se i sama javiti svom izabranom lekaru u Domu zdravlja.

PREPORUKE SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV-om preporučuje se kada je prevencija raka grlića materice javnozdravstveni prioritet i kada postoji ekonomska održivost imunizacije u dužem periodu. Rak grlića materice predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolest (ECDC) je oktobra 2012. godine preporučio sprovođenje imunizacije protiv oboljenja izazvanih HPV kod devojčica uzrasta 12-14 godina. HPV vakcine su visoko imunogene i kao takve podstiču stvaranje visokog titra neutrališućih antitela, za razliku od prirodne infekcije nakon koje je stvaranje titra antitela slabo. Više od 99% primalaca razvija odgovarajući nivo antitela na tipove HPV uključene u vakcinu mesec dana posle kompletne serije. Vakcine nemaju terapijski efekat na postojeću infekciju ili bolest. Prethodna infekcija jednim tipom ne umanjuje efikasnost vakcine u zaštiti od infekcije drugim tipovima koji se nalaze u vakcini. Vakcina štiti protiv tipova HPV koji uzrokuju približno 90% karcinoma cerviksa i 90% genitalnih kondiloma. Trajanje zaštite nakon vakcinacije HPV vakcinom nije poznato (dosadašnje studije su pokazale da se zaštita održava najmanje deset godina). Vakcina je namenjena za imunizaciju devojčica i dečaka uzrasta od 9 do 19 godina, najbolje pre stupanja u seksualne odnose, a prvenstveno kod dece sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja sistematskih pregleda. Deci uzrasta od 9 do navršenih 14 godina života daje se u 2 doze sa razmakom od 6 meseci, a osobama od navršenih 15 godina daje se u 3 doze po šemi 0, 2, 6 meseci. Kod ženske populacije uzrasta starijih od 27 godina nije ispitivana bezbednost i efikasnost vakcine.

Ne preporučuje se procena HPV statusa (PAPA testiranje ili skrining na visoko-rizičnu HPV DNK, tip – specifični HPV testovi, ili HPV antitela) pre vakcinacije. Ukoliko je HPV vakcinacija prekinuta, nema potrebe za ponavljanjem doza. Ukoliko je izvodljivo, istu HPV vakcinu treba dati za kompletiranje serije. Međutim, ukoliko nije dostupna vakcina kojom je vakcinacija započeta, druga vrsta HPV vakcine se može dati da bi se serija upotpunila.

Vakcinacija se ne preporučuje u trudnoći. Nije neophodno testiranje na trudnoću pre vakcinacije. Ukoliko žena zatrudni nakon otpočinjanja serije vakcinacije, sledeću dozu treba odložiti do završetka trudnoće. Nikakva intervencija nije indikovana. Žene koje doje mogu da prime vakcinu.

Klinička istraživanja su pokazala da su HPV vakcine efikasne i bezbedne.

Od strane Globalnog savetodavnog odbora za vakcinaciju HPV vakcina ocenjena je kao visoko (ekstremno) bezbedna. Najčešće neželjene reakcije na HPV vakcinu prijavljene za vreme sprovođenja kliničkih ispitivanja su lokalne reakcije na mestu aplikacije (bol, otok i crvenilo). Često se mogu javiti i opšte tegobe u vidu glavobolje, mučnine, vrtoglavice, povišene telesne temperature i zamora.

Vakcina protiv HPV je u upotrebi od 2006. godine. Iste godine je registrovana u Srbiji. Vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima je uvedena u 111 zemalja sveta. Vakcinacija dečaka je uvedena u 40 zemalja. HPV vakcina štiti od infekcija prouzrokovanih tipovima humanih papiloma virusa sadržanih u vakcini.

HPV vakcine su distribuirane i dostupne i svim domovima zdravlja Jablaničkog okruga.