NIŠ
U Naučno-tehnološkom parku održana je radionica „Kako do energetski efikasne stambene zgrade” u organizaciji USAID projekta „Bolja energija“. Radionica „Kako do energetski efikasne stambene zgrade“, je namenjena energetskim menadžerima, registrovanim upravnicima zgrada i zainteresovanim predstavnicima gradske administracije. Cilj radionice je bio da predavači zajedno sa učesnicima sagledaju mogućnosti finansiranja projekta vezanih za energetsku efikasnost stambenih zgrada. U ovom trenutku je to, kaže Miodrag Gluščević, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, imajući u vidu celikupnu situaciju sa energentima u svetu, tema koja se sama nameće i od interesa je kako za građane tako i lokalnu samoupravu. Na radionici se razgovaralo kako o barijerama i izazovima koji se nalaze pred stambenim zajendicama kada se radi o energetskoj efikasnosti tako i o prilikama i mogućnostima da se ona poveća.
„Radionica je namenjena energetskim menadžerima i predstavnicima profesionlnih upravnika zgrada sa ciljem podizanja njihove svesti i znanja o mogućnostima energetske sanacije i renoviranja stambenog fonda uopšte. Stambeni sektor je definitivno jedan od najvećih potrošača energije a posebno kada govorimo o toplotnoj energiji. Potencijal za uštedu, odnosno za unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama je ogroman imajući u vidu da je najveći broj stambenih zgrada, ali i kuće za individualno stanovanje, otiču iz perioda kada standardi energetske efikasnoti nisu bili toliko veliki i kada se o tome nije vodilo računa“, kazao je Miodrag Glušćević.
On je istako da u ovom trenutku moramo da se složimo sa tim, kada je na svetskom nivou energetska kriza koja je poremetila tržište energenata, ova tema je skočila u prvi plan mada je to nešto sa čime se već godinama bavimo. Država je ovaj problem prepoznala kao jedan od najvažnijih problema i preko Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine od prošle godine odvaja sredstva za unapređenje enregetske efikasnosti u lokalnim samoupravama koja su namenjena građanima.
„Govorimo o svim mogućim merama koje mogu da dođu u obzir kada su u pitanju stambeni objekt, o izolaciji, stolariji, sistemima za tagrevanje i hlađenja i ostale mere koje mogu da dovedu do unaprešenja energetske efikasnosti, odnosno smanjenja potrošnje toplotne energije i energije uopšte što ima pozitivne efekte i na budžete vlasnika stanova a u ovoj konsekvenci i uspotavljanja stabilnosti na tržištu energenata, a doprineće i energetskoj sigurnosti cele zemlje“, dodao je Glušćević.
Prema njegovim rečima ulaganja u energetsku efikasnost mogu da budu veća i manja. Neka unapređenja mogu da se postignu u kratkom roku i sa manjim ulaganjima. To se odnosi na promenu ponašanja građana.
„Sa energestkim menadžerima u loklanoj samoupravi i sa profesionalnim upravnicima želimo da razgovaramo kako bi videli koji su to modeli koji vode ka cilju. Suština problema je finansiranje ovakvih projekata. U stambenim zgradama imamo veliki broj vlasnika, svi se oni pitaju, nije uvek lako naći zajednički jezik, Stambene zajednice nisu kreditno sposobne i moramo da pokušamo da preciziramo koje je mesto upravnika u celom ovom lancu koji treba da dovede do unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama“, zaključuje Glušćević.
Kada se radi o Nišu građani su do sada pokazali veliko interesovanje za subvencije države i lokalne zajednice za rešavanje ovog problema. Nedavno je završen konkurs za izbor privrednih subjekata koji će biti uključeni u projekat energetske efikasnoti, a početkom septembra biće raspisan konkurs za građane koji se interesuju za zamenu stolarije, kotlova ili pak postavljanja solarnih panela.
Da su građani informisani o ovom problemu potvrđuje se i činjenisom da se sredstva koja se izdvajaju u ove svrhe iz godine u godinu sve veća, a ove godine ukupni iznos države i Grada Niša za ove potrebe je 40 miliona dinara.