LESKOVAC

Marica Stevanović živi u Cerskoj ulici. Ona kaže da je 2019. godine, po dogovoru sa gradonačelnikom Leskovca, tokom „Dana otvorenih vrata“ u ovoj ulici posipan grebani asfalt, a da je 2020. godine ušla u plan za asfaltiranje.

„Nastupila je korona, nije moglo da se radi, a nije rađeno ni ovih godina. U 2024. godini smo podneli zahtev za nastavak radova, jer su u međuvremenu se pojavile rupe, tako da ne može da se prolazi. Više puta sam se obraćala nadležnim organima, dobijala sam odgovore, poravnjana je ulica tako što je posipan tucanik.“

Novica Nikolić, direktor JP „Urbanizam i izgradnja“ kaže da je urađeno što se moglo, ali da bi se kompletna investicija realizovala neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi na kojima se trenutno radi.

„Nisu rešeni imovinski odnosi, mi ćemo pokrenuti proceduru, a pre asfaltiranja moramo da uradimo i rekonstrukciju vodovodne mreže. Počećemo sa analizom, krenuti sa projektovanjem i, ukoliko dođemo do zaključka da možemo da dobijemo odobrenje, ona će se naći u određenom periodu naći u planu investicija.“

Ana Volf iz Leskovca postavila je pitanje na šta se tačno odnosi stavka u budžetu gde je predviđeno izdvajanje novca za „Park znanja“ u iznosu od 26.615.000 dinara.

„Takođe, koja služba će vršiti nadzor nad realizacijom ovog projekta, kome će se dostavljati izveštaj o realizaciji i trošenju sredstava, hoće li biti javni izveštaji… Za stavku „verski turizam“ je planirano 45 miliona dinara. Kao građani nemamo dovoljno informacija šta se podrazumeva pod tom stavkom i na šta će se tačno trošiti. Smatram da bi deo novca iz verskog turizma trebalo prebaciti na besplatan javni prevoz za učenike koji nije usklađen sa školskim rasporedima i ne pokriva sve delove grada, a posebno ističem naselje „Podrum“ gde autobus uopšte ne vozi, pa deca moraju da pešače, da ih voze roditelji ili koriste alternativni prevoz.“

Na javcnoj raspravi o budžetu za 2025. godinu odgovorio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, rekavši da je „Park znanja“ pri Centru za stručno usavršavanje, te da je 1.420.000 dinara planirano, a finansiranje će biti iz sopstvenih sredstava.

„Što se tiče verskog turizma, hram u naselju „Dubočica“, 45 miliona, 30 je ove godine otišlo za freskopis, još toliko iduće godine, ugovor je potpisan na dve godine da bi se unutrašnjost hrama završila, a 15 miliona je plato. Linija prevoza, dobio je konzorcijum tri firme, da li je moguće da se još neko doda, odlučiće stručna lica.“

Suzana Stanković iz Jašunje najpre je rekla da za 30 godina, koliko je ona u selu, ništa nije bilo urađeno, a od skora je deblokiran račun mesne zajednice, asfaltiran put do Jašunje, uređeni seoskih ulica grebanim asfaltom, renoviran trg i krst u centru sela, postavljena bazna stanica.

„Zamolila bih, ako može, da se uredi i mesna zajednica, pošto se trenutno sastanci održavaju u seoskoj ambulanti. Treba renovirati i školu, treba zameniti krov, pošto je ograda postavljena.“

Jelena Milićević, predsednica MS udruženja Jablaničkog okruga, ukazala je na problem koji ima njihov član iz Donjeg Brijanja, jer tamo kod njihove zdravstvene stanice ne postoji betonska rampa za invalide.

„On koristi kolica i onemogućen mu je prilaz, pa uvek mora da ga neko nosi, a i kolica su mu jako teška. Da li je, dalje, moguće obezbediti popust za smanjenje cena komunalnih usluga za osobe sa invaliditetom. Banju Gornja Trepča oboleli od multiple skleroze ne dobijaju preko Fonda zdravstvene zaštite, već je plaćaju o svom trošku, a ne postoji ni mogućnost da se preko projektnog finansiranja izvrši plaćanje, da li postoji mogućnost da se deo sredstava iz budžeta opredeli u ovu svrhu. Imamo problema i sa liftom u SRC „Dubočica“ koji ponovo nije u funkciji.“

Cvetanović je rekao da će ovaj problem u Donjem Brijanju biti rešen u dogovoru sa mesnom zajednicom. Što se o popustima na komunalije tiče, moramo da vidimo o koliko osoba ima i koliko bi bio popust.

„Na žalost, po pitanju banje Trepča ne možemo ništa da uradimo, jer kad bi to uradili za ovo udruženje, onda bi potpuno opravdano došli i drugi. Nisam optimista da taj deo posla mi možemo da završimo.“

LIFT POKVARILO NEVREME, NEMAJU PARE DA GA POPRAVE

Direktor SRC „Dubočica“ Miodrag Rajković kaže da je kvara na instalacija lifta za osobe sa invaliditetom došlo usled vremenskih nepogoda u julu mesecu.

„Mi više nismo imali u budžetu sredstva da plaćamo firmu koja dolazi iz Beograda da vrši popravku. Mogu da kažem da film od samog početka loše funkcioniše. Poslednjim rebalansom budžeta predviđen je novac da se lift potpuno popravi. On trenutno funkcioniše da možete da se popnete, ali ne i da se spustite, što je nedopustivo za osobe sa invaliditetom, te se zato i ne koristi. Popravka ili sanacija celog softvera je u planu, jer i manja vremenska nepogoda, na primer udari grom negde pored hale, odmah moramo nešto da radimo oko nekih stvari koje ne treba mi da radimo. Sad je angažovana firma iz Niša za popravak, što znatno umanjuje troškove, jer samo dolazak firme iz Beograda nas je koštao 40.000 dinara.“

Bratislav Stamenković iz Leskovca je komentarisao nacrt budžeta, ali i pomenuo da je u elektronskoj formi poslao tri predloga za njegovu mesnu zajednicu.

„Vidim da je u delu upravljanja otpadnim vodama, rekonstrukciji tri trase dalekovoda, interesantno je da je 2025. godine određen isti iznos, gde je ukupna vrednost ista, a da se ponavlja. Da li je onda ovde nešto rađeno i ako nije gde je preusmeren taj novac? Isto pitanje se odnosi i na izgradnju objekta za kontrolisano upravljanje ostacima životinjskog porekla. Most u Jelašnici se pominje nekoliko godina i samo se prebacuju sredstva iz godine u godinu. Hoće li ljudi konačno dobiti taj most? Mi nikad ne dobijamo povratnu informaciju da li je neki od naših predloga iz prethodnih godina prihvaćen. Imamo i situaciju da se ponavlja isti iznos za medije u odnosu na prethodnu godinu. Nije mali iznos, ali jedan deo ide u Niš, jedan u Vlasotince, a za neke naše medije nema para ili im se umanji iznos koji su tražili. To što neki ne pišu hvalospeve, to mi građani ne možemo da prihvatimo tek tako, želimo da budemo objektivno i nezavisno informisani.“

Goran Cvetanović rekao je da Grad Leskovac u procentualnom smislu izdvaja najviše za projektno informisanje u Srbiji.

„Zahtevi medija su 120 miliona. Konkurs je javan, svi mogu da konkurišu, komisija koja odlučuje o tome je stručna, niko nije iz našeg grada… Nekada imate medije koji isključivo opozicioni i dobro je da je tako i koji nikada ne konkurišu iz razno raznih razloga, ne žele, nisu u mogućnosti, nisu ispunili neke zakonske osnove… Prošle godine ti isti portali su imali mogućnost pa su se kandidovali i onda je normalno da kada imate više korisnika, neki dobiju manje u odnosu na godinu pre toga. Pri tome nisam siguran da neki od njih nisu do sada napredovali i što se tiče stambenih jedinica i vozila, tako da, ako ćemo realno, poštujemo sve medije, komisija odlučuje o tome i mi smo uvek prihvatili ono što komisija predloži.“

Gavrilo Gavrilović iz Donjeg Brijanja kaže da je u dogovoru sa lokalnom samoupravom u ovom selu rešen problem vode tako što je urađen arterijski bunar.

„Urađen je, ali više ne rade. Čekamo severni tok za vodu, ali nisam čuo da su u budžetu namenjene pare za te radove. Imamo i problem sa mostom, koji je sav u rupama. Nadležni su bili i slikali i ništa nije urađeno.“

Miloš Cvetanović, načelnik gradske uprave, kaže da, što se tiče sekundarne vodovodne mreže, urađena je projektno-tehnička dokumentacija i ishodovana je građevinska dozvola.

„Za arterijski bunar smo odmah uradili pumpu koja vrši ispumpavanje, kućicu za bunar gde je urađena izolacija, kao što smo i obećali. Pumpa je, na žalost, zbog nestručnog rukovanja samih meštana pokvarena, više puta je popravljana, tako da, ako opet ne radi, poslaćemo opet majstore, ali i da vidimo zašto na svakih 10-15 dana dolazi do kvarova. Što se mosta tiče, nije samo slikano, nego je i snimljeno stanje i to će biti rešeno kroz redovno održavanje u prvom kvartalu sledeće godine.“

Dragan Trajković iz Bogojevca iznosi problem koje meštani imaju sa sporednim putevima u selu.

„Problem je ulica Đorđa Stevanovića, gde ima jako mnogo dece, a problem je da se dođe do škole. Kad je sunce mnogo je prašine, kada je kiša ne može da se dođe do škole.“

Miloš Cvetanović, načelnik Gradske uprave, obećao je da će otići neko iz stručne službe kako bi snimili situaciju na terenu i krenuli u rešavanje problema.

Miodrag Đorđević iz Miroševca ukazao je na potrebu izgradnje sportske sale u Vučju.

„Trebamo imati jedan takav zatvoreni sportski objekat. Veliki broj mladih, ali i rekreativaca, bi mogli tako da se takmiče sa ostalim građanima naše zemlje. Sala može biti u okviru osnovne ili srednje škole, može biti i poseban deo u okviru mesne zajednice.“

Đorđeviću je gradonačelnik obećao da će lokalna samouprava „videti šta može da uradi“.

Dragan Savić u ime crkvenog odbora u Predejanu rekao je da je hram Svetog arhangela Gavrila napravljen 1871. godine.

„Prva ozbiljna rekonstrukcija obavljena je u periodu od 2008.-2012. godine po odobrenju tadašnjeg Patrijarha Irineja. Ove godine smo uradili reparaciju ikonostas, što je koštalo 12.000 evra i sredstva smo sami prikupili. Uradili smo i jedan dečji park u crkvenom dvorištu, a napravili smo i igralište za male sportove, gde smo zasadili i borove. Sada želimo da proširimo parohijski dom. Delimično smo pripremili tehničku dokumentaciju, a to iznosi oko 12.000 evra. Mi možemo da učestvujemo sa 2.000, a nadamo se pomoći lokalne samouprave koja bi, po današnjem kursu iznosila 1.429.000 dinara. Predlažem i rešenje kako naći taj novac. U odeljku za razvoj i unapređenje verskog turizma predviđeno je 45 miliona i mislim da bi tu mogli otvoriti liniju kako bi se realizovalo ovo što mi predlažemo.“

Goran Cvetanović je objasnio da, kada se kaže verski turizam, radi se o budžetskoj kategoriji po zakonu.

„Pomenutih 45 miliona je već definisano. Inače, mi komuniciramo sa mitropolitom i on odlučuje koji su zahtevi prioritetni vezano za verske objekte. On je, recimo rekao da je u Vučju ograda bila demolirana, sklona padu, pa je dao blagoslov što se tiče toga. Ovo nije neka velika suma, barem što se tiče budžeta, pa možemo da vidimo da u toku godine iz neke rezerve pokušamo da odradimo i taj deo posla.“

Novica Ranđelović iz Čukljenika kaže da dolazi iz planinskog sela koje je daleko od grada, a samim tim i od budžeta.

„Godinama pratim ova izlaganja i ispada kao da nam cvetaju ruže. A gde god da se okrenemo u našoj mesnoj zajednici, mi vapimo za nečim. Kontejneri za odlaganje otpada su pocepani, pa je đubre pored kontejnera, više dođemo kao deponija. Domaće i divlje životinje se skupljaju oko tih kontejnera, a ni odvoženje tog otpada nije redovno. Polovina ulica u selu nema asfalt. Nemamo put do škole, nekih 900 metara je dugačak put… Imamo neobezbeđene mostove, jer nemaju ogradu, a preko njih prelaze i deca kad idu u školu.“

Cvetanović je obećao da će lično zvati direktora firme „PVV“ zbog otpada, ali i najavio da će neko od nadležnih iz lokalne samouprave doći u Čukljenik kako bi se pokrenulo rešavanje problema.

PROŠLE GODINE OD 75 PREDLOGA GRAĐANA PRIHVAĆENO 16

Prošle godine, na javnoj raspravi o nacrtu budžeta za 2025. godinu, bilo je 75 predloga građana. Od toga 13 predloga nije bilo u ingerenciji grada, dok je prihvaćeno 16, a nije prihvaćeno 46 predloga.