LESKOVAC

Ako ste nezadovoljni pruženim zdravstvenim uslugama, možete da zatražite pomoć od zaštitnika prava pacijenata,

Njegov broj telefona je objavljen u leskovačkom Domu zdravlja a kuriozitet je da je Slaviša Stojiljković, tako se zove, zapravo zaposlen u Odeljenju za komunalno-stambene poslove, saobraćaj i infrastrukturu Gradske uprave grada Leskovca.

” Građani se žale na razne stvari”, rekoa nam je Slaviša Stojiljković kada smo ranije razgovarali.

” Neki se žale na neljubaznost u postupanju, što su pretežne prijave. Žale se i kad dugo čekaju, na zakazivanja kod pojedinih službi, javljaju se i za neke savete kako da ostvare neko pravo ili kada imaju problem sa uputom. A najviše se žale kada dobiju uput od izabranog lekara za specijalistu bez termina. Tu piše da je rok 30 dana, po pravilniku, važnosti tog uputa. Ako je neki hitan slučaj, kada nešto treba ubrzati, ljudi imaju problem da obave pregled…”, rekao nam je zaštitnik prava pacijenata.

Kaže da do sada nije bilo prijava na akušersko nasilje iako se o njemu sve češće govori u javnosti.

Objašnjava nam u čemu je problem sa zakazivanjem kod specijalista, na šta se građani najviše žale.

Kaže da je ključno to što je mali broj lekara specijalista a veliki broj pacijenata.

Lekari opšte prakse ne mogu da zakažu termin kod specijaliste jer najčešće nema slobodnih termina. Svaki izabrani lekar ima kompjuter na osnovu koga preko sistema zakazuje pregled, objašnjava.

Zato, kaže, i daju uput bez termina, koji ništa ne znači, jer pacijenti ne mogu da se pregledaju i onda oni traže pomoć od zaštitnika prava pacijenata kako da ostvare svoja prava.

Jedini način da ostvare svoje pravo na pregled kod specijaliste, sa uputom bez datuma, je da im izabrani lekar napiše prioritetan uput, što oni često ne mogu.

Druga mogućnost je da idu privatno kod lekara ili u privatne zdravstvene ustanove, a onda se podnosi zahtev za refundaciju na osnovu izdate potvrde.

Za sve ovo, međutim, mora da se podnese zahtev za izdavanje potvrde od strane državne ustanove da kod njih ne može da se obavi blagovremeni pregled.

Treća varijata kako pacijenti mogu da ubrzaju preglede je da dobiju uput za urnetnu službu gde onda moraju da ih zdravstveno zbrinu komplettno.

Zaštitnik prava pacijenata kaže da se na sve ovo podjednako žale i muškarci i žene.

U istom procentu se žale i na neljubaznost medicinskog osoblja.

Kaže da zna slučajeve gde ljudi putuju po pedeset kilometara da bi došli do lekara.

Ali, to već spada u domen politike Ministrstva zdravlja o zdravstvenim ustanovama na terenu, koja je započela još u vreme prethodnog ministra Tomice Milosavljevića.

Na neljubaznost medicinskog osoblja se masovno žale građani u javnosti i u svakodnevnom životu.

Direktor Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević nam je, na pitanje o ovoj temi prilikom obilaska renoviranog dela bolnice, rekao da uvek postoji ” 10% ljudi koji pokvare sve ono što ostali urade časno, profesionalno i korektno” i da je to “u svim državnim ustanovama”.

„Mi pokušavamo da to promenimo, ali nismo mi obrazovna, mi smo zdravstvena ustanova. jednostavno, oni dolaze sa tim iz kuće”, kaže Dimitrijević.

Postoji profesionalna obaveza da zdravstveni radnici budu ljubazni prema građanima koji ih plaćaju a na to ih obavezuje i Kodeks ponašanja.

“Jeste, to je i njihova profesionalna obaveza, ali ovde imamo oko 1600 zaposlenih. Pokušavamo koliko možemo, ali priznajem da u tom delu imamo najmanje uspeha. Vi možete da, npr. na urgentnom imate 10-15 ljudi koji prefektno sve rade, ali imaćete jednog koji pravi problem… Mi onda pokušavamo da ga pomerimo, da ne bude tu, ali jednostavno takvi su ljudi… Nije to opravdanje, ja sam svestan toga i mi smo u Dom zdravlja svojevremeno organizovali školu kako se treba ponašati, koju su držali psiholozi, sociolozi, socijalni radnici na temu kako se treba ponašati prema pacijentima kada dođu u zdravstvenu ustanovu. Ta obuka je trajala tri meseca, gde sam napravio pomak od 0,01%. To je bilo pre 15-ak godina, jedna od uposlenica mi je tada rekla da ona jednostavnone može da kaže pacijentu Vi, mora da mu kaže ti. Za razliku od drugih koji i deci govore Vi. Ali, to nije odlika leskovačke bolnice, ja sam imao priliku da to doživim na VMA, gde mi je rečeno „Odakle ste vi došli ovde, ajde izađite napolje, ne možete da uđete“ i da ne govorim šta mi je još rečeno…“ objašnjava Dimitrijević.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.