Šta bi u Leskovcu nadležni uradili sa zgradom u cveću: Srušili bi je

LESKOVAC

Fotografija zgrade koju objavljujemo je, kažu ono koji su je delili na društvenim mrežama, iz Milana.

Terase ove zgrade su pune cveća i drveća a ovakva slika može da se vidi i u Atini, tamo su pravi vrtovi i na krovovima zgrada.

U Francuskoj je donet zakon po kome sve zgrade u Parizu sa ravnim krovom mora da budu ozelenjene cvećem i drvećem.

Nekako baš u to vreme u Leskovcu su nadležni odlučili da je park ispred Narodnog muzeja “ružan”, a možda im je bio i “seljački” zato što je imao drveće i travu.

Ovu tvrdnju ne iznosimo slučajno več na osnovu izjava izvesnih političara.

Tako su ga popločali a ono što je predstavljano kao “drveće” koje će da pravi hlad se, izgleda, osušilo.

Sada se taj “trg” s ponosom ističe kao mesto odakle “polaze ekskurzije” .

Doduše, na tom “trgu” su počeli i protesti “1 od 5 miliona”.

U medjuvremenu su, u akcijama “uredjenja” grada, koje se plaćaju iz budžeta, isečene grane drveću u više ulica u Leskovcu.

Nadležni kažu da sade novo drveće.

Samo, tom “novo drveću” dok poraste do nivoa ovoga koje uništavaju, treba nekoliko decenija.

Ako , u medjuvremenu, preživi.

Inače, drveće ne služi samo da bi nerviralo one koji misle da je “urbano” samo kad je betonirano, najbolje (najunosnije) je ipak, izgleda, to sa “popločavanjem” , već da bi, izmedju ostalog, pomoglo da dišemo, smanjivalo temperaturu na ulicama leti, ublažavalo efekte “staklene bašte”.

Ima onih koji misle da drveće, cveće , čak i trava (negovana) , ulepšavaju grad

Dakle, da je ova zgrada u Leskovcu desile bi joj se dve stvari: ili bi vlasnici svih stanova dobili naredjenje da poseku drveće i cveće sa terasa, bar da “skrešu” grane da ne smetaju “urbanim” organima , ili bi bila srušena.

Da bi na njenom mestu “investitori” napravili bolju, lepšu, stariju.

A o planu lokalnih vlasti da se, umesto parka u centru Leskovca, izmedju Robne i nekadašnje Modne kuće, “uredi” trg zbog koga će ostati samo trideset posto zelenila, ostalo, slutimo, beton i lokali, drugom prilikom.

I, da Leskovac sve više postaje grad koji ima ekstremne temperature, zimi je medju najhladnijima a leti medju najtoplijima.

Drveće i zelenilo mogu tu štošta da učine, tvrde neki koji u upućeni u te stvari prirode.

2
Ostavite komentar

avatar
2 Tema komentara
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
2 Autor komentara
filippeci Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
filip
Gost
filip

Samo malo davas podsetim ,zasto niste pisli o tome kada je kod gratskog stadina posecena suma a do nje prelepi park pretvoren kinesku i robnu pijacu.

peci
Gost
peci

Sviđa mi se tekst.
Stičem utisak da se u našem gradu previše “mulja”, da gradom vlada građevinska mafija. Jedan gradonačelnik obećavaše da će je uništiti, a na kraju mandata je zaradio kućni zatvor zbog nje.
I dalje je stanje nepromenjeno, političari određuju arhitekturu i ne poštovanje zakona. I dan danas se grade stambene zgrade bez potrebnih dozvola, pa se čak dozvoljava i useljavanje stambenih zgrada, višespratnica, bez upotrebne dozvole. Najsvežiji primer je zgrada preko puta vojne ambulante, koju je izgradio neko blizak SNS-u, tj. gradonačelniku. Ko je dozvolio da se ta zgrada useli? Gde su građevinske inspekcije, gradske institucije? Ko njima vlada, i za čiji račun?
Ili nelogične, štetne po budžet grada, investicije na školskim zgradama u Vučju i “Josif Kostić” u Leskovcu, jama umesto stambene zgrade kod hemijske škole, zgrada između opštine i podvrca, i sl. U jednom malom placu se dozvoljava zidanje nekoliko stambenih zgrada, pa je betona i zgrada previše, a zelenila premalo. Zgrada ne bi smela da zauzme više od 65% površine parcele, a kod nas zauzima vrlo često celih 100%. Svaki stan u stambenim zgradama treba da ima minimum jedno parking mesto, a lokali i više, zavisno od površine stana ili lokala.
Sada je aktuelno “ozakonjenje” objekata, tako da država zažmuri zbog nepoštovanja zakona o izgradnji, samo da se zgrada “ozakoni”, kako bi mogla da se oporezuje. I, kakvo je to ozakonjenje? Gde je tu pravda?
Sve u svemu, prvi strada budžet grada, a onda kupci stanova, deca u školama, i svi stanovnici grada kad udare vrućine i kad nas oklopi smog, a neko se na taj račun bogati uz činjenje krivičnih dela.
Tema je široka, može se mnogo toga reći, ali nema ko da čuje.