VRANJE

U 2023. godini rođeno je u Srbiji 60.813 beba, najmanje od 1900. godine do danas, piše nedeljnik NIN  na osnovu podataka iz Republičkog zavoda za statistiku.

Da je demografska slika Srbije kritična, pokazuje i ovaj podatak Republičkog zavoda za statistiku, od januara 2024. godine do avgusta iste godine rođeno je 909 beba manje nego u istom periodu prošle, 2023. godine, pa iz toga jasno proizilazi da će broj živorođenih do 31. decembra ove godine biti još niži.

Sociolog Dalibor Petrović u svom reagovanju na sve niži broj beba u Srbiji smatra „da za povećanje prirodnog priraštaja u zemlji nije dovoljno mehaničko davanje para za drugo, treće i četvrto dete, već je potrebno da se ulaže u podsticaje na lokalu”.

„Nova radna mesta za roditelje, subvencije, izgradnja vrtića, kvalitetniji uslovi života, lakši dolazak do stana, sve su to bolji i mudriji faktori za više beba u Srbiji”, poručio je sociolog Petrović u izjavi za NIN.

Demograf Goran Penev se osvrnuo na činjenicu da je nizak nivo rađanja u Srbiji prisutan skoro 70 godina i predložio mere za povećanje broja beba.

„Mere treba da budu selektivne, po starosti i po kontigentima koji su važni za populacionu politiku, znači, treba voditi računa da se stvore uslovi za one koji žele decu”, istakao je demograf Penev.

Penev je napomenuo „da skandinavske zemlje, Velika Britanija i Francuska imaju zadovoljavajući fertilitet, ali ispod nivoa za prostu reprodukciju stanovništva”.

„Ipak, ove zemlje imaju znatno povoljniju starosnu strukturu, dok mi imamo dvostruki problem, nepovoljnu starosnu strukturu i nizak natalitet koji je u prošloj godini bio najniži od 1900. godine,a znamo da je na početku 20. veka bilo mnogo manje stanovnika”, zaključio je demograf Penev.

Sociolog Petrović je na kraju izrazio zabrinutost „što mladi ljudi danas ne stavljaju stvaranje porodice u prvi plan, već to odlažu, pa je njihova sposobnost da imaju više dece biološki sve manja”. (kraj) SK/MS