BEOGRAD

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva utvrdila je sistemske nepravilnosti u radu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, koje ukazuju na moguća krivična dela i teže disciplinske prekršaje pojedinih javnih tužilaca, uključujući glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića, navedeno je u prvom, danas objavljenom izveštaju te komisije.

“Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem”, navela je Komisija, formirana rešenjem vrhovnog javnog tužioca.

Komisija je uvidom u spise predmeta “zvučni top”, pretres zgrade Filozofskog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, “pomilovanja”, po krivičnoj prijavi za Vista Ricu, u slučaju povređivanja studenata i učesnika protestne šetnje u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu i događaja kod Fakulteta dramskih umetnosti uočila sistemske obrasce u postupanju Stefanovića i pojedinih javnih tužilaca VJT u Beogradu.

Ti obrasci imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja, i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena određena krivična dela – kršenje zakona i zloupotreba ovlašćenja, zbog čega se izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja, navela je Komisija.

U okviru sistemskog obrasca Komisija je prepoznala selektivnu primenu prava i pristrasno tumačenje činjenica, selektivno vrednovanje dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima, različit tretman lica u uporedivim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje prikupljanja relevantnih dokaza.

Kao obrazac prepoznaje se kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta,
prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu.

Prepoznata je i zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu, kao i nepostupanje po procesnim obaveznim uputstvima neposredno višeg javnog tužioca.

Komisija je prepoznala i instrumentalizaciju javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja ustavom zajemčenih prava i sloboda, pretnji krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije.

Prepoznato je i ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela.

Prema Komisiji, posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog obavljanja funkcije javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja VJT u Beogradu, ukazala je Komisija.

U izveštaju se navodi da je u predmetu koji se odnosi na sumnje o upotrebi “zvučnog topa” tokom protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine, tužilaštvo unapred zauzelo stav da akustično oružje nije korišćeno, umesto da sprovede nepristrasnu istragu.

Komisija je ukazala i na to da je tužilaštvo od Bezbednosno-informativne agencije tražilo proveru 154 građanina koji su prijavili da su osetili dejstvo akustičnog oružja, uključujući podatke o njihovim eventualnim vezama sa političkim strankama i nevladinim organizacijama.

Zbog postupanja u tom predmetu, Komisija predlaže pokretanje krivičnog gonjenja protiv javnog tužioca Miodraga Markovića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, kao i disciplinski postupak protiv njega i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović.

Kao sporno je ocenjeno i postupanje tužilaca prilikom pretresa Filozofskog fakulteta i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, nakon smrti studentkinje u martu ove godine. Komisija smatra da su tom prilikom prekoračena ovlašćenja, da su oduzimani predmeti i podaci koji nisu bili povezani sa predmetom istrage i da je postupak iskorišćen za prikupljanje informacija o studentskom pokretu.

U predmetu koji se odnosi na pomilovanja koja je dodelio predsednik Srbije, Komisija je utvrdila da je krivična prijava odbačena bez prethodne provere njenih navoda, što je ocenila kao neprofesionalno i pristrasno postupanje.

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva dodala je da nastavlja rad na uvidu u predmete Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i drugih javnih tužilaštava u Srbiji, radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju, o čemu će javna tužilaštva kao i javnost u biti izveštavani u kontinuitetu.

(Kraj) SP/AS