Srbija među zemljama čiji su novinari najčešće žrtva zastrašivanja

BRISEL-BEOGRAD

U zemljama članicama Saveta Evrope je tokom 2021. godine zabeleženo 41% više pretnji slobodi medija, a Srbija je među zemljama u kojima je prijavljeno najviše slučajeva zastrašivanja i uznemiravanja novinara, navodi se u izveštaju Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara objavljenom 27. aprila.

U Srbiji su tokom protekle godine zabeleženi slučajevi nasilja nad novinarima tokom javnih događaja, pretnji novinarima, uključujući pretnje smrću, zloupotrebe tužbi protiv novinara, uznemiravanja i zastrašivanja novinara.

U godišnjem izveštaju 15 partnerskih medijskih organizacija Saveta Evrope “Odbrana slobode medija u vreme tenzija i sukoba” navodi se da je najveći broj upozorenja koja se odnose na uznemiravanje i zastrašivanje novinara zabeležen je u Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Sloveniji i Velikoj Britaniji.

Na Platformi je 2021. objavljeno sedam upozorenja na uznemiravanje i zastrašivanje novinara u Srbiji i pet na napade na novinare.

U izveštaju se navodi da se većina napada na novinare desila tokom javnih događaja kao što su skupovi i protesti, posebno demonstracije protiv antikovid mera. Zabeležena su 32 slučajeva napada na novinare i medijske radnike, i to u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Srbiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini.

“Bezbednost medijskog osoblja na tim događajima bila je toliko ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovi radnici prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena”, navodi se u izveštaju.

Srbija je takođe među zemljama u kojima su novinari najviše dobijali pretnje smrću, pored Francuske, Rusije, Španije i Holandije.

U izveštaju se ističe i da su u Srbiji SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a da je posebno na meti KRIK.

“Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi”, navodi se u izveštaju.

Platforma ukazuje i na “snažan zastrašujući efekat na javne servise” kada državni zvaničnici kritikuju novinare nacionalnih medija.

Navodi se da je Vojislav Šešelj novinarki RTRS uputio uvrede o njenom privatnom životu, kao i primer predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je novinara HRT nazvao “varalicom”, “plaćenikom” i “sramotom za zemlju”.

U izveštaju se objašnjava da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Većinu tih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a pretnje preko telefona pojavile su se kao novi trend 2021.

“Iako se upozorenja na ovaj problem uglavnom tiču Rusije, Srbije, Kipra i Bugarske, ovi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava granice nasilja nad medijima”, navodi se u izveštaju.

Platforma kao pozitivne korake u Srbiji navodi rad Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i potvrdu osuđujućih presuda za četiri bivša zvaničnika Državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999.

Srbija je među nekoliko zemalja koje su usvojile planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, navodi se u izveštaju ali se napominje da su neke države imale polovičan uspeh.

Podseća se da je Srbija u decembru 2020. godine uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, ali da se pet novinarskih i medijskih udruženja u martu 2021. povuklo iz nje, navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK.

U izveštaju se podseća i na 20 ubistava, otmica i nestanka srpskih, albanskih i stranih novinara od 1998. do 2005, i da u 19 slučajeva niko nije kažnjen.

Od osnivanja platforme 2015. u Srbiji je i dalje je aktivno 50 upozorenja, a osam je rešeno i to poslednje 2019.

Opšti trend ka eroziji medijskih sloboda

U 35 članica Saveta Evrope je tokom 2021. registrovano 282 upozorenja, u odnosu na 200 upozorenja godinu dana ranije. Među njima je šest slučajeva ubistava novinara, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.

Broj upozorenja koja se tiču napada na fizičku bezbednost i integritet novinara porastao je za 51% (82 slučaja), a zabeleženo je 110 upozorenja u vezi sa uznemiravanjem i zastrašivanjem, u poređenju sa 70 godinu dana ranije.

Do kraja godine 26 slučajeva napada na novinare je ostalo nerešeno, a 56 novinara je bilo u zatvoru.

U izveštaju se posebno izražava zabrinutost zbog sve većeg sudskog zatrašivanja, zloupotrebe tužbi za klevetu kako bi se ućutkali mediji i usvajanja restriktivnih zakona pod izgovorom borbe protiv “lažnih vesti”, stranog mešanja i pandemije.

Drugi zabrinjavajući trendovi su erozija nezavisnosti javnih servisa i kontrola države nad privatnim medijima u nekoliko zemalja, kao i ograničenja izveštavanja, posebno o migracijama, pretnje organizovanog kriminala medijima i elektronski nadzor novinara.

Partneri Platforme su izrazili žaljenje što su članice Saveta Evrope odgovorili na samo jednu trećinu upozorenja objavljenih na platformi tokom 2021. godine.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić izrazila je zabrinutost zbog nalaza izveštaja i ukazala na nedavne napade ruske vojske na novinare tokom rata u Ukrajini, što je dovelo do smrti nekoliko reportera, saopštio je Savet Evrope.

“Sloboda izražavanja i sloboda medija se danas suočavaju sa mnogim izazovima u Evropi. Iako ima nekih poboljšanja u određenim oblastima u nekim zemljama, postoji opšti trend ka eroziji tih sloboda. U ovo vreme kriza, sa i dalje prisutnom pandemijom kovida-19 i nasiljem u Ukrajini, moramo da udvostručimo naše napore da odbranimo osnovne principe slobode izražavanja i nezavisnosti medija koje su od suštinskog značaja za naše demokratije”, rekla je Pejčinović Burić.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare