Srbi na Kosovu pokazuju najviši nivo nezadovoljstva instutucijama

PRIŠTINA


Radom ključnih institucija na Kosovu zadovoljno je 36 posto gradjana, pokazala je ankete o pulsu javnosti iz novembra 2018. godine.

To je povećanje zadovoljnih građana u odnosu na 32,5 odsto, koliko ih je bilo u maju 2018. i 36 odsto iz oktobra 2017. godine.

Nalazi pokazuju da je zadovoljstvo građana radom svake od ključnih institucija povećano, izuzev u slučaju predsednika Kosova, zadovoljstvo njegovim radom opalo je za manje od 1 odsto u odnosu na maj 2018. godine. Zadovoljstvo građana radom izvršne vlasti (koju čine Vlada i premijer) i radom Skupštine, takođe je povećano u odnosu na maj 2018. godine, navodi se u saopštenju.

Nivo zadovoljstva radom Vlade i radom premijera povećan je za 1,3 odsto odnosno 1,9 procenata, dostigavši 31,3 odnosno 35,1 odsto.

Zadovoljstvo građana radom Skupštine povećano je za 3,2 procenata novembra 2018. godine (36,1 odsto) u odnosu na maj 2018. godine (32,9 odsto), navodi se u saopštenju.

“Kada je u pitanju zadovoljstvo radom opština i na pitanje da li Vaša opština radi u skladu sa prioritetima građana najviše su nezadovoljni kosovski Srbi i to 49,3% tvrdi da uopšte nije zadovoljno u odnosu na 17,9% kosovskih Albanaca koji tvrde isto, dodatno 7,1% kosovskih Srba kaže da nije zadovoljno u odnosu na 30,5% kosovskih Albanaca koji tvrde isto. Svega 7,1 % kosovskih Srba kaže da je zadovoljno radom opština,  dok čak 9,5% kaže da ne zna.

Sa druge strane 48,8% kosovskih Albanaca smatra da opštine rade u skladu sa njihovim prioritetima. Generalno, polovina ispitanika svih nacionalnosti nezadovoljno je radom svojih opština, a čak 64,9% Srba kaže da je ili veoma nezadovoljno ili nezadovoljno radom svojih opština, dok je 3,8% zadovoljno radom, 5,2% kaže da ne zna, a 23,7% Srba nije htelo da se izjasni o zadovoljstvu ili nezadovoljstvu radom svoje opštine”, objašnjava se u saopštenju.

Ovo istraživanje pokazuje da je razlika u zadovoljstvu među pripadnicima različitih etničkih zajednica znatno veća.

Podaci iz perspektive etničke pripadnosti pokazuju da dok 13,5 odsto kosovskih Albanaca i 20,6 odsto pripadnika drugih etničkih zajednica na Kosovu izjavljuje da je ili zadovoljno ili veoma zadovoljno političkim usmerenjem Kosova, samo 5,69 odsto kosovskih Srba smatra to isto.

“Kosovski Srbi, u stvari, pokazuju najviši nivo nezadovoljstva u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih zajednica. Konkretno, njih 8,15 odsto nezadovoljni su političkim usmerenjem Kosova u poređenju sa kosovskim Albancima i za 14,6 odsto nezadovoljni u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih zajednica. Skoro 40 odsto građana tvrdilo je u novembru 2018. godine da bi se pridružilo javnim protestima organizovanim iz političkih razloga”, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da, kada se analiziraju ovi nalazi iz perspektive etničke pripadnosti, zaključak je da su kosovski Albanci preko 10 puta skloniji tome da se pridruže političkim protestima (41 odsto) u odnosu na kosovske Srbe (4 odsto).

“Ovo je posebno značajan nalaz pošto uprkos visokom nivou njihovog nezadovoljstva trenutnim političkim usmerenjem Kosova, u poređenju sa kosovskim Albancima, kosovski Srbi su manje skloni tome da se pridruže političkim protestima. Trend koji vredi pomenuti jeste stalni pad u procentu kosovskih Srba koji su spremni da se pridruže političkim protestima u poslednjih nekoliko godina. Procenat kosovskih Srba koji je izjavio da bi bio spreman da protestuje iz političkih razloga u novembru 2018. godine (4 odsto) predstavlja pad od 2 procenta u odnosu na 2017. godinu (6 odsto) i pad od 36 procenata u odnosu na 2016. godinu (40 odsto)”.

U saopštenju se navodi da je indeks demokratizacije (ID) stalna ocena koja se kreće u opsegu od 0 do 3, gde ocena 0 znači da nijedan od ispitanika ne smatra da je demokratizacija na pravom putu a ocena 3 znači da se svi ispitanici u celosti slažu da je demokratizacija na pravom putu.

“Nalazi ankete pulsa javnosti iz novembra 2018. godine ukazuju da je ocena ID trenutno 1,49. Dok ovaj broj predstavlja najvišu ocenu ID ikada zabeleženu u anketama o pulsu javnosti, činjenica da je ona ispod proseka (1,5) podrazumeva to da otprilike polovina stanovništva nema pozitivno mišljenje o demokratskim procesima na Kosovu”.

Više od polovine ispitanika izjavilo je da su najveći problemi sa kojima se Kosovo suočava vezani za korupciju i socio-ekonomsku situaciju.

“Ispitanici smatraju da su nezaposlenost (29,4 u poređenju sa 39,6 odsto u 2017), korupcija (13,4 u poređenju sa 16,7 odsto u 2017) i siromaštvo (8,6 u poređenju sa 9,4 odsto u 2017) tri najveća problema sa kojima se Kosovo trenutno suočava. Podaci sa presekom po etničkoj pripadnosti ukazuju na to da postoji razlika. Dok kosovski Albanci i pripadnici drugih etničkih zajednica na Kosovu navode ista tri problema kao najveća ‒ nezaposlenost, korupciju i siromaštvo, kosovski Srbi su u novembru 2018. godine kao tri najveća problema navodili nezaposlenost (19,4 odsto), organizovani kriminal (10,9 odsto) i bezbednost odnosno nebezbednost (9,5 odsto)”.

Dalje se navodi da podaci raspodeljeni na osnovu etničke pripadnosti pokazuju da će kosovski Albanci najverovatnije glasati na narednim centralnim izborima (72 odsto), zatim slede pripadnici drugih etničkih zajednica (60 odsto) i na kraju kosovski Srbi (21 odsto).

“Rezultati ukazuju na to da kosovski Srbi najčešće neće glasati na narednim centralnim izborima u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih zajednica. Konkretno, za 14 procenata je verovatnije da kosovski Srbi neće glasati u poređenju sa kosovskim Albancima i za 15 procenata u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih zajednica. Ovaj nalaz je značajan imajući u vidu da su kosovski Srbi za 8,15 odsto nezadovoljni političkim usmerenjem Kosova u poređenju sa kosovskim Albancima, i 14,6 odsto nezadovoljni u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih zajednica”.

Takođe, kosovski Srbi predstavljaju najveći deo ispitanika koji tvrde da nisu politički opredeljeni (23 odsto) i najveći deo ispitanika koji su odbili da odgovore na ovo pitanje (31 odsto).

Građani su upitani da li su upoznati sa pravom na život u zdravoj i čistoj životnoj sredini. Većina ispitanika (70,6 odsto) tvrdila je da ima ili malo saznanja ili prosečna saznanja o toj temi, dok je 18 odsto njih izjavilo da nema nikakva saznanja o tome, zaključuje se u saopštenju.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare