Slučaj KRIK: Kada sud tumači šta su novinari hteli da kažu, a ne šta su napisali i kada se drži jedne fraze u tekstu

BEOGRAD

Apelacioni sud u Beogradu prošlog meseca potvrdio je dve presude na štetu KRIK-a, prema kojima ovaj medij treba da isplati skoro milion dinara na ime odštete i troškova suđenja. U ovom trenutku protiv KRIK-a se vodi još 15 sudskih postupaka, koji imaju karakteristike SLAPP-a, a Predrag Koluvija je, putem društvene mreže X, najavio novu tužbu protiv KRIK-a.

Ograničena sloboda mišljenja i izražavanja za novinare

Za kratko vreme, Apelacioni sud u Beogradu doneo je drugu presudu protiv novinara KRIK-a. Postupak je vođen po tužbi komandanta policijske Jedinice za zaštitu svedoka i dvojice njegovih saradnika zbog teksta iz decembra 2021. godine u kome je KRIK objavio da su oni, između ostalih, podneli tužbu protiv ove redakcije. U tom tekstu, urednik KRIK-a Stevan Dojčinović izneo je svoj stav da se radi o ‘strateškim tužbama protiv učešća javnosti’ (SLAPP).

Prema pisanju KRIK-a, u obrazloženju presude sudije su navele stvari koje nisu napisane u tekstu, poput toga da je navodno objavljeno da policajci „po nalogu režima podnose tužbe kojima je cilj gušenje medijskih sloboda”.  

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović rekao je za ovaj medij da sada više ne smeju ni da se požale kada ih neko tuži jer postoji šansa da i zbog toga budu tuženi.

Stevan Dojčinović, Foto: Medija centar Beograd

 „Najstrašnije je što smo osuđeni zbog nečega što nikada nismo objavili, zbog rečenica kojih nema u tekstu i koje su sudije izmislile, kao i zbog našeg mišljenja da su u pitanju SLAPP tužbe“, rekao je Dojčinović.

Novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelka Jovanović kaže da novinari, prema Kodeksu novinara Srbije, imaju pravo da iznesu svoje mišljenje ukoliko je ono argumentovano.

Jelka Jovanović, Foto: Medija centar Beograd

“Svaki građanin ima pravo da iznese svoje mišljenje pa i novinari, pod uslovom da ima argumenata za to mišljenje. Dakle, ne radi se o komentaru. U slučaju KRIK-a mišljenje je potpuno argumentovano”, kazala je Jelka Jovanović za NUNS.

Ona je dodala i da domaće pravosuđe nije dovljno osposobljeno da sudi u medijskim procesima.

“To je vrlo važno, ne postoji sudska praksa na osnovu koje bi sud mogao da zauzme stanovište da li je SLAPP tužba u pitanju ili nije. Sud mora da donosi presudu na osnovu onoga što piše u zakonu, jer kada donosi presudu, donosi je u ime naroda i to mora da važi za sve ljude i mora da bude racionalno”, navela je članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. 

Ona se slaže da je ovom presudom povređeno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, koje je garantovano Ustavom Republike Srbije. 

“Ne samo to, nego je povređeno i pravo na rad. Jer, kad zatrpaš jedan medij poput KRIK-a ili, na primer, Novog magazina, gde sam ja angažovana, jer to nisu mediji sa velikim prihodom i ne dobijaju pare iz državnog budžeta, takvim presudama, dovodi se u pitanje opstanak tog medija. SLAPP tužbe su usmerene na to da ugase neke medije i to je apsolutno namera u slučaju KRIK-a. Dakle nije namera da se nečija čast ‘dokaže ili ne dokaže’, nego da se ugasi medij”, rekla je Jelka Jovanović. 

“Ja mislim da je zakon zloupotrebljen u obe presude o kojima je reč. To su uradili prvo oni koji su tužili KRIK, i drugo, ovo sudsko veće koje je donelo presudu”, dodala je ona.

Izvlačenje jedne formulacije iz konteksta

Pre pomenute presude Apelacioni sud je odlučio da je KRIK povredio pretpostavku nevinosti kada je izveštavao sa suđenja Predragu Koluviji nazvavši ga „optuženim narko-bosom“. U ovom slučaju sudije nisu razmatrale ostatak teksta, u kom je detaljno objašnjeno krivično delo za koje je Koluvija optužen, a prenesena je i njegova odbrana. Sud nije, kao u prethodnom slučaju, tumačio „vrednosni sud novinara“, već su se sudije koncentrisale isključivo na pomenutu frazu.

Ovakva tumačenja suda mogu dovesti novinare u situaciju da ne znaju kako da postupe i na kraju da odustanu od izveštavanja.

Jelka Jovanović kaže da novnari ne treba da podlegnu autocenzuri već da rade profesionalno i u interesu javnosti.

“Ja ne sumnjam da će kolege iz KRIK-a nastaviti da rade u skladu sa Kodeksom i u skladu sa standardima koji su malo drugačiji za istraživačko novinarstvo u odnosu na druge vrste novinarstva, i na taj način bi svi mediji i novinari trebali da rade. Posledice će prebroditi tako što neko vreme neće primati platu ili će primati minimalac, kao i većina medija u unutrašnjosti, ali će nastaviti da izveštavaju kako treba, jer je novinarstvo profesija od javnog značaja zbog onoga što novinari rade, zbog interesa koji građani imaju; da postoji objektivno, nepristrasno novinarstvo. Svi novinari treba da se pridržavaju Kodeksa i zakona i moraju da prevaziđu problem autocenzure”, zaključila je Jelka Jovanović.

Domaća i međunarodna podrška KRIK-u Nakon što se redakcija KRIK-a suočila sa dve presude po kojima treba da plati skoro milion dinara, oglasile su se domaće i međunarodne novinarske i medijske organizacije. Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a pružila je podršku KRIK-u koji se u poslednje tri godine susreće sa najvećim brojem tužbi koje imaju karakteristike SLAPP-a. U saopštenju su naveli da strahuju da je vlast odlučila da na legalan način ućutka profesionalne medije i novinare. I međunarodne novinarske i medijske organizacije oglasile su se povodom sve učestalijih tužbi protiv KRIK-a.„Pozivamo Vladu Srbije da brzo primeni anti-SLAPP direktivu EU i uključi odredbe za domaće slučajeve kako bi se sprečili ovakvi pravni napadi u budućnosti. Zakonodavci bi takođe trebalo da se pozovu na Preporuku Saveta Evrope, koja postavlja čvrste standarde koje države članice moraju da ispune kako bi obezbedile poštovanje svojih obaveza u vezi sa ljudskim pravima prilikom uvođenja domaćeg zakonodavstva protiv SLAPP-a”, naveli su u zajedničkom saopštenju.
Izvor: NUNS
Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare