SEKRETAR NUNSA SVETOZAR RAKOVIĆ : GREŠKE NAMERNE

LESKOVAC

– Sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković rekao je za leskovački nedeljnik Nova Naša reč i Regionalnu i nformativnu agenciju JUGpress da će zaposleni u medijima koji nisu privatizovani, i koji su, po zakonu, trebalo da prestanu da postoje 31. oktobra , “platiti ceh dobrim delom tuđe krivice”.

NNR/JUGpress : Kakva su iskustva u ovim mesecima raspisivanja medijskih konkursa i koliko je to, uopšte, bilo kvalitetno?

Raković: Na konferenciji u Beogradu Medijska koalicija, u kojoj su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija lokalnih izdavača Lokalpres i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, predstavila svoj zajednički monitoring „Devet meseci projektnog finansiranja u Srbiji“. Zapravo, sam izveštaj koji je rađen u okviru projekta koji finansira britanska ambasada sadrži temeljne podatke o šest meseci, dakle od 1. aprila do kraja oktobra meseca. Međutim, mi smo pratili
prva tri meseca, tako da smo dali zbirne podatke. Generalno može da se kaže da je pravac dobar, dakle projektno finansiranje kao sistem polako zaživljava, ali je praksa opterećena brojnim problemima, nedorečenostima zakonskih rešenja, dilemama koje iz toga proizilaze,
dilemama koje se rađaju zbog nekih nepredviđenih novih situacija koje su se dogodile. Na primer, rok za privatizaciju medija zakonom je bio oročen do 1. jula, ali je to produženo do kraja oktobra, tako da je to rodilo neke dileme u praksi, neki mediji koji su bili u procesu privatizacije, a nisu privatizovani, da li imaju ili nemaju pravo da učestvuju u projektnom finansiranju… Bilo je brojnih dilema takve vrste, ali subjektivne greške se mogu svesti na neke, po našoj oceni,
očigledno namerne i svode se na to da pojedine lokalne samouprave ne žele da ispuste uticaj na izbor, odnosno selekciju medija koje hoće da podrže, odnosno favorizuju pojedine medije, nevezano da li je reč o nedavno privatizovanim ili privatnim medijima i te navike očigledno
pokušavaju da uviju u oblandu poštovanja novih zakonskih uslova.
Naravno da im to često nije uspevalo.
Stav medijske koalicije koji smo u praksi demonstrirali je da upozorimo lokalne samouprave kada smo u praksi primetili očiglednu zakonsku neregularnost u konkursima u javnim pozivima medijima da konkurišu projektima. Tada smo upozoravali šta mora da se ispravi, da su ti konkursi nezakoniti zbog tih nedostataka. Moram reći, od nekih stotinak raspisanih konkursa do danas u Srbiji, da smo zabeležili 36 takvih konkursa i upozorili one lokalne samouprave koje su raspisale sporne konkurse na te nezakonitosti. U polovini slučajeva lokalne samouprave su ispravile te konkurse, dovele ih u red, a tamo gde nisu prihvatile naše upozorenje i gde su ostale pri svom koalicija nije ni delegirala članove komisije. Dakle, te lokalne komisije su donele
odluke na sporan način sa stanovišta zakona, ali medijska koalicija nije ta koja treba da te konkurse ospori pred Upravnim sudom, to rade zainteresovane strane, konkretno medijske kuće koje su nezadovoljne takvim procedurama. Imamo podatke da su pojedine medijske kuće u nekim lokalnim sredinama pokrenule upravne sporove, ali još nijedan slučaj nije rešen. Verujemo da će u upravnim sporovima da se ustanove nezakonitosti i da će se doneti odluke da su ti konkursi nezakoniti.
O posledicama ne mogu reći ništa, zato što smo iz razgovora sa predstavnicima Ministarstva finansija i Ministarstva kulture na toj konferenciji kada smo govorili o problemima, saznali da sankcije postoje, ali su one indirektne. One su, zapravo, u nadležnosti budžetskih inspekcija. Znamo da budžetske inspekcije ionako imaju previše posla, tako da u ovoj prvoj godini očekujemo da će se evidentirati ti problemi, bar do sada nemamo saznanja da su to uradile. Nadamo se i tada smo to naglasili da se mora razmišljati da se izmenama Pravilnika o finansiranju medijskih projekata on doradi. Ministarstvu ćemo do kraja godine lično dostaviti neke predloge. Očekujemo da se tim pravilnikom regulišu malo vidljivije i jasnije moguće sankcije prema lokalnim samoupravama za nezakonitost konkursa.

POSTUPAK

Ono što je takođe očigledno, kad su u pitanju nedoslednosti i neke nepravilnosti u tim konkursima, su netransparentnost celog postupka. Veoma često se konkursi objave na sajtovima lokalnih samouprava i u jednom glasilu, ali je očigledno da se često pokušava da se to svede na nekakav minimum transparentnosti, odnosno da se objavi oglas u nekom glasilu koje i nema neki tržišni uticaj i uticaj na javno mnjenje i da se ispuni samo forma. U većini slučajeva postupak jeste transparentan, vodi se računa da to bude javni medij koji je šireg
uticaja, da bi svi zainteresovani mediji bili uključeni u celu proceduru konkurisanja.
Spornih momenata ima i u načinu formiranja nezavisnih komisija, kako to zakon i pravilnik nalažu i koje treba da budu sastavljene od medijskih eksperata, profesionalaca novinara, dakle predstavnika medijskih novinskih udruženja i individualnih ekonomskih eksperata. To se zloupotrebljava na taj način što se za članove komisija imenuju lica koja nemaju u svojim biografijama dokaze da se radi o valjanim i kompetentnim medijskim stručnjacima. Bilo je nekih slučajeva da su to čak predstavnici lokalnih administracija koji nemaju dodirnih tačaka sa medijskom pričom. U dva slučaja smo imali i kršenje zakona kad je u pitanju organ koji je raspisao konkurs, a koji je ispoštovao celu proceduru i koji je na kraju obrazloženi predlog komisije ignorisao i dodelio sredstva po nekim svojim kriterijumima. U oba slučaja reč je
o predsednicima opština. Upozorili smo i da se kasni sa konkursima. U zadnjih petnaestak dana u jeku je talas novih konkursa u nekim samoupravama koje ih do sada nisu raspisivale. Možemo da sudimo da je reč o nenamernim greškama. Naime, pojedine opštine su manje
finansijski moćne i kasno su shvatile svoju obavezu da moraju da u ovoj godini raspišu takve konkurse i da sufinansira javni interes u javnom informisanju. Onda su kasnije uspeli neka sredstva da izdvoje, to su skromni iznosi, reč je o, u pojedinim slučajevima, par stotina
hiljada dinara. Moramo da imamo razumevanja za to, ali smo skrenuli pažnju Ministarstvu kulture i stalnoj konferenciji gradova i opština kao partneru u organizaciji ove konferencije da bi trebalo pravovremeno da podsete sve lokalne samouprave da sledeće godine na vreme programskim budžetima koje moraju da usvoje pre kraja ove godine, planiraju sredstva za sufinansiranje javnog interesa u medijima.
Očekujemo da će iduće godine svi ovi konkursi biti raspisani do kraja marta, eventualno aprila. Jasno je i zbog čega, da bi mediji imali vremena da realizuju te svoje medijske projekte i da oni budu zaista u duhu javnog interesa. Ovih dana su raspisani konkursi, a njihova procedura realizacije mora biti završena do kraja ove godine. Jasno je da je reč o nekom periodu od mesec do mesec ipo dana u kome treba da se obave sve aktivnosti vezane za taj medijski projekat. Tu objektivno ne možemo očekivati neke velike rezultate, nego neke površne projekte
i ono što nazivamo nenameskim trošenjem budžetskih sredstava.

MEDIJI

NNR/JUGpress: S druge strane, kako su se mediji snašli u ovoj priči i da li su u stanju da napišu kvalitetne medijske projekte?

Raković: Mediji se takođe nisu najbolje snašli. Mi smo prethodnih godina, kao koalicija još u vreme donošenja medijske strategije, organizovali kao udruženje, nekada zajedno, nekada pojedinačno, razne radonice za edukaciju za pisanje medijskih projekata. Radile su to i druge
organizacije i društva, radili su i strani donatori i stalno smo potencirali i ponavljali kod medija da očekuju medijski zakon koji će biti takav i da se pripremaju. Na žalost, stara je praksa da se u
poslednjem trenutku sete tih svojih obaveza, tako da generalno nismo zadovoljni kvalitetom medijskih projekata. Naravno, čast izuzecima. Kad su oni u pitanju tačno se vidi da je reč o medijima koji već imaju dobro iskustvo u pisanju projekata, jer su ranije, za razliku od sada
kod loklane samouprave, oni konkurisali kod drugih stranih donatora. Tako da je reč o serioznim projektima, ali je to mali procenat. Sad smo i na toj konferenciji skrenuli pažnju i pozvali medije da se pripreme i da bi iduće godine trebalo očekivati daleko veći stepen kvaliteta u proseku. Očekujemo i upozorili smo da je ova godina protekla na neki način, to nije bio zvanični apel, ali smo na medijskoj koaliciji govorili da bi članovi komisije trebalo da u ovoj prvoj, prelaznoj godini na neki način malo revitaliziju kriterijume, malo ublaže svoju oštricu u vrednovanju projekata upravo zbog ovoga što govorim.
Mediji se nisu na vreme pripremili, a dobar deo krivice za to ne snose samo mediji nego i lokalne samouprave, odnosno država. Naime, država je i kao zakonodavac i kao neko ko sufinansira javni interes, takođe bila u obavezi da edukuje, ako ništa drugo, barem administraciju, odnosno stručne službe koje sprovode konkursne procedure, a oni to nisu uradili. Tako da se nijedna od strana direktnih učesnika u ovoj konkursnoj proceduri nije snašla. Ima mnogo problema neznanja, mnogo površnog rada i samim tim su i članovi komisije
izveštavajući o kvalitetu obaveštavali nas da su projekti uglavnom jako loši.

ROK

NNR/JUGpress : Prošao je kraj oktobra koji je oročen za završetak procesa privatizacije. Šta se dešava sa onom obavezom o – ili privatizaciji ili gašenja medija koji nisu privatizovani?

Raković: Na žalost, tu imamo probleme za koje se verovalo da će biti rešeni. Imamo situaciju koja je izazvana primerom televizije Vranje. Znate i sami da je zakonska procedura vrlo jasna kad je ceo proces privatizacije propisivala, a paragrafi kažu da ukoliko nema zainteresovanih kupaca, na kraju se mediji kao besplatno vlasništvo prenose na zaposlene. U slučaju TV Vranje se prvi put dogodilo da se uz saglasnost osnivača, a nije bio zainteresovanih, da su zaposleni
trebali da postanu vlasnici televizije. Međutim, dogodio se taj problem koji nije na vreme, da tako kažem, simuliran u nadležnim institucijama, pa je Agencija za privatizaciju dala jedno mišljenje, da njima pripada trećina vrednosti kapitala, a da ostalo ostaje u vlasništvu agencije koje je, zapravo, državni vlasnik. To tumačenje je nama potpuno neprihvatljivo zato što se onda gubi smisao celog procesa obaveznosti privatizacije. Ako bi država ostala većinski suvlasnik u
medijima, onda se ceo sistem projketnog finansiranja dovodi u pitanje, jer ćemo i dalje imati državne medije. Ministarstvo kulture takođe ima stav da tako ne može da bude, nego se mora preneti vlasništvo zaposlenima. Očekujemo da se taj problem reši, a povodom primera tv
Vranje čeka se i sudbina rešavanja još nekih regionalnih televizija, kao što je tv Bor i još neke medijske kuće koje ne znaju šta će se dogoditi i kakva će biti njihova sudbina. Pominje se, čak, i
likvidacija tih preduzeća.

NNR/JUGpress: S druge strane imamo medije poput Radio Leskovca ,koji nisu ušli u proceduru i koji su, praktično, po slovu zakona 31. trebalo da budu likvidirani. Postavlja se i jedno socijalno pitanje. Naše kolege novinari su radili u tim medijima od juna do 31. oktobra i njima ništa nije plaćeno, nije im uplaćen porez, doprinosi… Šta će biti sa tim ljudima i barem sa tim periodom dok su radili?

Raković:: Kad smo komunicirali tim povodima sa ljudima nadležnih ministarstava, imamo jednu vrlo nejasnu priču o nadležnostima i odgovornostima. Prevashodno Ministarstvo kulture i informisanja smatra da je dobar deo te priče, zapravo, u nadležnosti Ministarstva finansija. U Ministarstvu finansija kažu da nemaju veze sa time, nego je to na Agenciji za privatizaciju. Agencija se poziva na Ministarstvo privrede, koje vraća stvar u dvorište Ministarstva kulture i
informisanja. Kao što sam već rekao, nije na vreme simulirana mogućnost da se pojave takvi problemi i da je sad potpuno nejasno kad su se te nepredviđene stvari dogodile. U slučaju Radio Leskovca procena vrednosti je bila znatno niža od finansijskog minusa u poslovanju. Po slovu zakona, ne samo u javnom informisanju, nego i Zakona o stečaju, u tim situacijama se, kada preduzeće ispuni uslove ide u stečajnu proceduru, a kasnije čak i u likvidaciju. Tu nema
govora o mogućnosti privatizacije, ali, s druge strane, bojim se da u ovom slučaju postoji i odgovornost osnivača, koji je bio dužan da na vreme, a to je bio kraj prošle godine, dostavi dokumenatciju o, između ostalog, i procenjenoj vrednosti medija čiji su osnivači. Mnoge
lokalne samouprave to nisu uradile. Ima se utisak da neke to nisu uradile ni namerno, ne iz neznanja, nego zato što su očekivali da će ponovo biti neke političke izuzetnosti, kao što je bilo 2005/6. godine, kada su uredbama Vlade stopirani procesi privatizacije u nekim medijskim kućama. Očigledno da su i sada očekivali tako nešto, ali se to, izgleda, neće dogoditi. Zato se bojim da će te naše kolege platiti ceh dobrim delom tuđe krivice, iako, s druge strane, moramo priznati da se ni oni nisu najbolje snašli, nisu se na vreme raspitivali, obaveštavali o mogućim ovakvim posledicama i da bi pravovremeno reagovali, da bi im, na kraju krajeva, i medijska zajednica pomogla da se nešto dogodi i odvije u nekom drugom pravcu.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare