putlocker movies

istanbul escort iptv pulibetpulibet

Sedma konferencija reditelja eks Jugoslavije

LESKOVAC

U okviru pratećeg programa LIFFE, nakon nekoliko promena termina u par dana, održana je i Sedma konferencija reditelja eks Jugoslavije. Umetnički direktor festivala Darko Bajić je rekao da je zaista teško da jedan festival zaživi u nekom gradu, pa da onda, što je filmskim radnicima najvažnije, da gledaoci dođu u bioskop.

„Ali, ne da ih zovemo da dođu, nego da budu isprovocirani i inspirisani temama koje filmovi i reditelji sa ovih prostora stvaraju u svojim umetničkim delima. Reditelji žele kada naprave film da on komunicira sa ljudima, da podeli teme i razmišljanja koja ima. Nama u katalogu piše da je bioskop ostrvo slobode. Mislim da živimo u jednom vremenu, ne samo mi ovde, nego i u svetu, kada nam se nameće istina. Mi reditelji vrlo dobro znamo da se sa istinom može manipulisati, ali naša osnova je da sa njom ne manipulišemo, nego da zaista pokušamo da kažemo i napravimo filmove koji će inicirati da publika, poput junaka u filmovima, bude junak u svom svakodnevnom životu. Izuzetno je važno da bioskop ostane to ostrvo, pogotovo ako shvatimo da život i sve ono oko nas pomalo liči na Orvelovu 1984. godinu. Film vas uči i tera da razmišljate na koji način da se oduprete nečemo što je u velikom broju slučajeva režija onoga što će se tek desiti. Ja sam siguran da mediji u svetu, kao i kod nas, pod patronatom politike unapred režiraju ono što će nam se desiti. Mi ne slušamo i ne poznajemo istoriju, pa u tom smislu stalno mislimo da nam se nešto po prvi put dešava. Zato su ovakvi skupovi i festivali potrebni, jer služe da oslušnemo na koji način ljudi iz našeg regiona razmišljaju o svemu onome što nam se zapravo deilo i što nam se dešavalo u onih teških deset godina. To su godine koje su pojeli skakavci, godine koje smo, zapravo, mi izgubili. Izgubili smo prijatelje, osećanje života, svoje karijere… U to vreme smo morali da bežimo od rata, nismo želeli da budemo u ratu. Svi sa celog prostora! Bežali smo napolju, a na njihovim festivalima su nas prihvatali kao nekakvu tuđu decu i mi smo gubili sve ono što smo mogli da kažemo. I ne samo mi umetnici, nego i svi ljudi koji stvarali nešto dobro u svojim profesijama…“

Bajić je rekao da upravo iz tih razloga želja reditelja je da naprave tzv. ostrva slobode u celom regionu.

„Bioskop nije stvar toga da mi kažemo hajde da vratimo gledaoce u bioskop, mi ne želimo nikog da vraćamo, mi želimo da napravimo svest o tome među ljudima i gledaocima da je to, u stvari, zaista ostrvo slobode, ostrvo na kome možete da vidite različita mišljenja, upravo kao na ovom festivalu. Tako želimo da stvorimo naviku da u celom regionu gledaoci mogu da vide šta je to najnovije, najbolje, najinteresantnije i da čuju jedni druge. U tom smislu bioskop ne smemo da prepustimo drugima.“

Dugogodišnju ideju oko zajedničkog delovanja su na ovom festivalu podržali svi filmski centri, kaže Bajić i dodaje da ta podrška nije samo na rečima, nego će centri učestvovati na promociji filmova iz regiona.

„Mi hoćemo da vidimo filmove iz regiona, da vidimo šta drugi misle. Kulturni prostor se nikada nije narušavao i to je naše i vaše bogatstvo. Ideja da napravimo nekoliko filmova i mogućnost da oni u svim centrima imaju svoje premijere, da se glumci i reditelji celog prostora druže… Napravili smo osnivački odbor i dogovorili se da vrlo brzo, možda već u februaru ili martu, započnemo da promocijom filmova na ovim prostorima.“

Reditelj Branko Baletić je najpre podsetio da su unazad 50 godina sva filmska udruženja pokušavala nešto, ali da se nije otišlo dalje od dogovora u zaštiti kinematografije, bioskopa i kulture ovog regiona.

„Međutim, pojavila se jedna novačinjenica, a to je da su u filmskim centrima u svim sredinama došli ljudi koji pripadaju kinematografiji. To je novi kvalitet u ovom još jednom pokušaju da učinimo nešto za spas bioskopa i bioskopske publike. Sve ove države su zemlje razlupanih bioskopa. Ljudi su shvatili da nije sve u crvenim tepisima, da u jednom malom gradu kao što je Leskovac postoji ozbiljan festival, da se okupljaju ozbiljni ljudi na njemu i da, ono što je najvažnije, imamo publiku. Naš posao refitelja je da stalno posmatramo ljude, a ja vidim da ovde imamo urbanu publiku. Stalno je zabluda da ne možemo ništa da uradimo, da se svi okreću rijalitima i drugim glupostima, to nije tačno. Napravite dobar bisokop, dovedite dobre filmove i biće publike. Naša ideja je da duh ovog malog, a značajnog festivala, koji je sad u Leskovcu, u Srbiji, da taj model bude model jednog putujućeg festivala. Da u svim bivšim jugoslovenskim republikama bude koršćen ovaj model, sa odabirom jednog do dva filma iz svake sredine. Pritom to ne moraju da budu glavni gradovi, kao što nije ni Leskovac, nega to bude, npr. Brčko u BiH, Tivat u Crnoj Gori, Veles u Makedoniji… Na ovaj način bi smo ljudima prikazali filmove iz našeg okruženja, a na taj način bi prvo zaštitili svoju kulturu. Drugo, publika bi videla šta se radi u okruženju i treća, najvažnija ideja, koja bi trebala proistekne iz ovoga, je da kada se festival konačno smesti na neki prostor, pokušamo da u tim sredinama napravim male art bioskope, da postoje neka mesta na kojima čovek, koji želi da vidi nešto više od tv dnevnika, može da ode i pogleda neki film i kad nije festival. Danas više ti bioskopi ne koštaju kao nekada… Ima mnogo praznih prostora, uz malo investiranja mogu se „zapatiti“ bioskopi sa stotinak mesta. To nije lak posao, jer 20 godina traje raspad bioskopske mreže. Najmanje toliko će biti potrebno da se vrati. Sad su i neuporedivo teži uslovi, jer ranije nije bilo platformi, svih ovih mobilnih uređaja…“

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o